субота, 22.04.2023, 05:50 -> 10:38
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије
Дипломатски окршаји Русије и Јужне Кореје због могућих испорука оружја Укрaјини
Оштар вербални окршај Русије и Јужне Кореје због могућих пошиљки муниције Украјини. Сеул тврди да ће Вашингтону позајмити, а не продати, око 300.000 граната калибра 155 милиметара. Москва као контрамеру најавила испоруке најмодернијег наоружања Северној Кореји.
Република Кореја, вишедеценијски војни савезник САД, производи гранате калибра 155 милиметара по НАТО стандарду, које су потребне украјинским снагама наоружаним хаубицама западног порекла.
Раније ове недеље, 19. април њен председник Јун Сук Јол је у интервјуу британској новинској агенцији Ројтерс изјавио да, ако у Украјини дође до "великог напада на цивиле, масакра или озбиљног кршења правила ратовања", његова влада неће моћи да се задржи "само на финансијској и хуманитарној помоћи" Кијеву.
Истакао је чак да у том случају неће бити ограничења за испомоћ коју би његова држава упутила "за одбрану и обнављање земље која је незаконито нападнута".
Та изјава јужнокорејског председника, која сугерише испоруку наоружања и муниције Украјини, посебно је битна у светлу посете генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга Сеулу, који је у Јужну Кореју дошао крајем јануара управо да би од њених власти тражио да отворено војно подрже Украјину.
Треба имати на уму и спекулације које су се јавиле након недавног цурења поверљивих војних докумената у САД да је Република Кореја у сарадњи са Вашингтоном и Бриселом већ израдила конкретни план за пребацивање готово пола милиона граната у иностранство.
Према тим извештајима из фебруара, мањи део, око 150 хиљада граната, требао је бити послат САД ради попуњавања војних складишта које су Американци испразнили слањем сопствене муниције Украјини. Преосталих 330.000 граната требало је да преко Немачке буду упућене у Пољску, која би их онда, вероватно, проследила украјинским снагама, које се суочавају с хроничним недостатком артиљеријске муниције.
Ово извештавање, међутим, касније су демантовали јужнокорејски медији, попут листа Донга Илбо, који тврди да је Сеул заправо постигао споразум са Вашингтоном о позајмици пола милиона граната – све оне, наводно, би завршиле у америчким складиштима као помоћ САД да не остану незаштићене након што су своје залихе исцрпле давањем донација украјинској војсци. У Јужној Кореји, дакле, протеклих дана су наглашавали да, пошто је реч о позајмици а не продаји, САД тешко могу да те гранате проследе на ратиште у Украјини јер морају да их у будућности врате.
Трн у оку руског медведа
Међутим, Јунова изјава, која је дошла након тих спекулација, може се тумачити као најава предстојеће испоруке јужнокорејске муниције и оружја Кијеву будући да се изговор за њено слање може растезати и пронаћи практично у било ком удару руских снага на насеља у Украјини.
Она је стога изазвала жестоку дипломатску реакцију у Москви, где је гласноговорница руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла да би евентуална испорука наоружања Украјини била схваћена "као отворени непријатељски потез против Русије који би угрозио односе две земље".
Придружио јој се и бивши председник Русије Дмитриј Медведев, који је у објави на друштвеној мрежи Телеграм написао да би у том случају његова земља могла да снабде Северну Кореју најсавременијим оружјем.
То је управо највећа брига за Сеул, који је до почетка рата у Украјини за једну земљу која припада америчкој сфери утицаја и која је део западног војнополитичког блока имао добре односе са Москвом.
Русија се граничи са Демократском Народном Републиком Корејом и ако би се Сеул укључио у снабдевање Украјине наоружањем и муницијом она би могла да неометано узврати пружањем широке и разноврсне помоћи Пјонгјангу.
Та помоћ могла би да обухвати све, од финансијских ињекција и помоћи у храни и лековима што би учврстило власт и углед тамошњег режима, до испорука наоружања и трансфера војних знања који су дефицитарни у тој комунистичкој држави.
Ово друго се нарочито односи на противваздухопловну одбрану и ваздухопловство, који су у Северној Кореји врло застарели, али и на технологије за развој ракета и нуклеарног наоружања које би у комунистичкој држави убрзале усавршавање тих суштински важних војних средстава.
Опасни заокрет
Русија и Јужна Кореја су до почетка сукоба у Украјини међусобно доста трговале. Кремљ је у Сеулу видео великог муштерију за своје енергенте и пожељног партнера за заједничка научна истраживања. За Плаву кућу у Сеулу Русија је представљала велико тржиште за машине и електронику.
Москва је била и једна од учесница за Сеул животно важних преговора о денуклеаризацији Корејског полуострва.
Такође, од Русије, као силе која је историјски имала утицај на догађања на Корејском полуострву и земље која би се граничила са заједничком државом корејског народа у случају да се Пјонгјанг и Сеул уједине, несумњиво би у извесној мери зависило остварење тог великог националног пројекта – стапања Севера и Југа. Зато би, реално гледано, за Сеул најбоља политичка опција била када би могао да у потпуности остане по страни од сукоба у Украјини.
Међутим, конзервативна влада председника Јун Сук Јола од његовог ступања на чело државе у мају прошле године све време ради на јачању политичких и војних веза са САД и Јапаном, па и на интензивирању сарадње са Северноатлантским пактом.
Јужнокорејске конзервативце по правилу одликује чврст, бескомпромисан став према комунистичком режиму у Пјонгјангу, а све учесталији продори Северне Кореје у развоју ракетног и нуклеарног наоружања представљају незаустављиву растућу претњу по њихову земљу, па су они итекако вољни да на свим нивоима продубе војну сарадњу са Вашингтоном, Токиом али и штабом НАТО-а у Бриселу.
То, међутим, има своју политичку, а могуће и безбедносну цену. Крајем јануара генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је посетио Републику Кореју и Јапан, земље које се уздржавају од слања оружја Украјини и, свака из својих разлога, свесно ограничавају искључиво на упућивање заштитне војне опреме какви су шлемови, панцирни прслуци или шатори.
Столтенберг се нашао у Источној Азији да би од влада у Сеулу и Токију тражио да допринесу реализацији интереса НАТО-а у Украјини тако што ће одступити од те своје политике и достављањем муниције подупрети војни напор Кијева.
Мада је Вашингтон превасходно заинтересован да европске чланице НАТО-а повеже са својим војнополитичким савезницима у Источној Азији ради обуздавања Кине, Сеул је за њега све важнији и у смислу опремања европских земаља оружјем и муницијом. Ово стога што Јужна Кореја поседује моћну војну индустрију способну да испоручи наоружање и опрему високог квалитета у значајним количинама и тако покрије рупе у производњи и снабдевању настале деценијама смањеног улагања у одбрану у Западној Европи.
Република Кореја је прошле године с Пољском потписала серију уговора о продаји својих тенкова, хаубица и тренажно-борбених авиона, као и лиценци за производњу истих у висини од преко 15 милијарди долара, а поуздане продукте јужнокорејских војних фабрика попут "Ханве" до сада су пазариле и Норвешка, Финска и Естонија.
С обзиром на степен интересовања Пољске за догађаје у Украјини и висину војних уговора које је Варшава потписала са Сеулом, оправдано се сматра да се власти у Републици Кореји налазе под притиском да упуте муницију украјинским снагама и због одржавања блиских односа са Вашингтоном и због будућих веза са европским чланицама НАТО-а, које за Сеул представљају ново и имућно тржиште.
Отуд, ако би удовољила захтевима Вашингтона и НАТО-а да подржи Украјинце оружјем и муницијом, Република Кореја би могла да у будућности добро економски профитира и избегне евентуалне (мање) реперкусије до којих би могло доћи ако би САД одлучиле да је на неки начин казне за недостатак сарадње у том домену. С друге стране, могла би да сама себи нанесе значајну сратешку штету у погледу безбедности.
Наиме, руска економска и војна помоћ Пјонгјангу умањила би генералну предност коју има у односу на северног суседа у квалитету конвенционалног наоружања и продубила њену немоћ пред нуклеарним потенцијалом највећег ривала.
Коментари