Зеленски: Могућ састанак Украјине, САД и Русије на Г20; Москва: Историјска одлука Трампа о санкцијама

Милијардер и технолошки предузетник Илон Маск обратио се америчком председнику Доналду Трампу са предлогом да се уведу ограничења брзине система "Старлинк", што је довело до ометања украјинске одбране од дронова, саопштила су четири извора упозната са разговорима за британски Телеграф.

Један од извора рекао је да се Трамп сагласио са Масковим предлогом, што је отворило пут Пентагону да успори рад "Старлинка", војне верзије Масковог сателитског комуникационог система.

Маск је раније окривио Трампа за проблеме Украјине са приступом "Старлинку", наводећи да би о евентуалним променама одлучивала америчка војска, а на крају и председник САД.

Један од саветника украјинског председника Володимира Зеленског рекао је да је компанија Спејс икс ограничила приступ систему "Старлинк", који Кијев користи за пресретање дронова на млазни погон и нападе иза непријатељских линија.

Маск је у среду негирао да је одговоран за ограничавање приступа "Старлинку" и за то окривио Белу кућу, наводећи да су о свим "ограничењима брзине или коришћења одлучивали америчка војска и на крају председник САД".

Трамп је, међутим, рекао да САД нису увеле никаква ограничења приступа Украјине систему "Старлинк", а новинарима испред Беле куће рекао је да сматра да ни Маск, ни он нису одговорни за то што је Украјина изгубила приступ том систему.

Налог за ограничавање рада сателитског система "Старлинк", који украјинска војска користи за комуникацију на фронту и операције дроновима, стигао је из Беле куће, изјавили су за Ројтерс два америчка и један западни званичник упознати са случајем.

Према наводима извора, руководиоци америчког Министарства одбране добили су поруку да је потребно ограничити рад сервиса "Старлинк" компаније "Спејс икс" који користи украјинска војска.

Није прецизирано ко је у Белој кући донео одлуку нити ко је био задужен за њено спровођење.

(Танјуг)

Једна особа је погинула, а најмање две су повређене у нападу руских дронова на Полтаву на истоку Украјине, док су оштећене четири приватне куће, саопштио је начелник Полтавске регионалне војне администрације Виталиј Дјакивнич.

Како је навео у објави на Телеграму, дрон је погодио подручје у којем се налазе приватне стамбене куће.

(Ukrinform)

Готово 19.000 потрошача остало је без електричне енергије у Черниговској области на северу Украјине након руског напада на енергетски објекат, саопштила је компанија "Черниговобленерго".

У нападу је оштећен објекат за снабдевање електричном енергијом, због чега је без струје остао велики број потрошача у Черниговском округу, наводи се у саопштењу.

Из компаније су поручили да ће техничке екипе започети хитне радове на санацији чим безбедносни услови то дозволе.

Руске снаге су претходно поново напале и енергетски објекат у Тернопољској области, док су у деловима Кијевске области уведена ванредна искључења струје.

(Ukrinform)

Одлука америчког председника Доналда Трампа да суспендује примену дела мера предвиђених законом о санкцијама Русији и Ирану показује да је Вашингтон спреман да помогне у проналажењу решења за Украјину, изјавио је заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков.

Оценио је да би та одлука могла да изазове негодовање Европске уније и њених савезника.

Трамп је наложио суспензију дела мера које су предвиђале царине до 500 одсто на одређене производе повезане са руским енергентима, као и царине до 100 одсто на робу из пет земаља које су највећи купци руске нафте.

Законом су биле предвиђене и санкције против руских званичника, банака и организација.

Амерички председник је навео да је одлука о суспензији мера донета у националном интересу Сједињених Америчких Држава.

Одлука је уследила након прошлонедељног телефонског разговора Трампа и руског председника Владимира Путина.

Након разговора, Трамп је најавио могућност испоруке до три милиона тона руског дизела америчком и светском тржишту, у зависности од стања рафинерија нафте.

Министарство финансија САД издало је изузеће од санкција које омогућава те испоруке, а које ће важити до 7. априла.

(Спутњик)

Амерички шпијунски авион кружио је данас два сата изнад Естоније и Летоније, на удаљености од десетак километара од њихове границе са Русијом, након чега се вратио у базу у Румунији, показују подаци о лету авиона.

Према подацима у које је увид имала агенција РИА Новости, авион је око 9.42 полетео са међународног аеродрома "Михаил Когелничану" у Констанци, у Румунији, и летео изнад Мађарске, Словачке, Пољске и три балтичке земље, где је више пута кружио у близини њихових граница са Русијом.

Авион, који се, према наводима РИА Новости, редовно користи за летове у близини Калињинградске области и изнад Црног мора, дуж Крима и других јужних делова Русије, вратио се у базу у Румунији око 16.33.

Руске власти саопштиле су да последњих година бележе до сада невиђену активност НАТО-а дуж западних граница Русије. Такође су навеле да Алијанса проширује своје иницијативе, које описује као "одвраћање од руске агресије".

(РИА, Танјуг)

Румунски борбени авиони Ф-16 оборили су два дрона изнад територијалних вода те земље у Црном мору, саопштило је румунско Министарство одбране.

Дронови су оборени неколико дана након што су беспилотне летелице погодиле два танкера у близини румунске обале Црног мора, што је најновији у низу напада који указују на ризике за комерцијални поморски саобраћај на источном крилу НАТО-а.

Оба танкера била су усидрена у близини канала Сулина, који повезује Дунав са Црним морем и представља један од извозних праваца за украјинску робу.

Румунија, чланица НАТО-а, дели са Украјином границу дугу 614 километара, од чега се велики део протеже дуж Дунава. Од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, Румунија је више пута пријавила упаде руских дронова у свој ваздушни простор.

(Reuters)

Руске снаге гађале су балистичким ракетама металуршки комбинат "Запорожстаљ", при чему су оштећена производна постројења, али није било повређених, саопштила је прес-служба тог предузећа.

"Русија је поново извела напад на ’Запорожстаљ‘. У зору је на комбинат, који се још није опоравио од напада 11. августа, испаљено шест балистичких ракета. Оштећени су енергетска и логистичка инфраструктура, као и постројења високих пећи", наводи се у саопштењу.

Руске снаге су и 17. септембра испалиле две балистичке ракете на овај комбинат, када је један радник повређен, подсетила је агенција Укринформ.

Био је то четврти напад на "Запорожстаљ" у року од месец дана.

(Ukrinform)

Украјина је одбацила тврдње Русије да је од 1. септембра заузела више од 1.800 квадратних километара територије и готово 100 насеља, укључујући град Добропоље на истоку земље.

Начелник Генералштаба руске војске Валериј Герасимов рекао председнику Русије Владимиру Путину да су руске снаге од почетка прошлог месеца заузеле 92 украјинска насеља и оствариле значајне територијалне добитке.

Портпарол Генералштаба украјинске војске Андриј Коваљов, међутим, одбацио је те тврдње као нетачне.

"Украјинске снаге су, захваљујући активним операцијама, од почетка јесени ослободиле више територије него што је непријатељ успео да заузме", навео је Коваљов.

Додао је да руско војно руководство наставља да "ствара привид" великих победа за руско политичко руководство и домаћу јавност.

(Reuters)

Украјина, Сједињене Америчке Државе и Русија могле би да се састану током самита Групе 20 највећих светских економија (Г20), који ће у децембру бити одржан у Мајамију, али Вашингтон и Москва још нису потврдили састанак, а могућа су и друга места сусрета, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски.

Самиту Г20, који окупља највеће светске економије, присуствоваће и САД и Русија, док Украјина није чланица те групе.

"Састанак би могао да буде одржан у САД током самита Г20, али Русија и САД још нису потврдиле тај састанак. Могао би да буде одржан и у некој европској земљи", рекао је Зеленски.

Додао је и да би састанак могао да буде одржан и у некој од земаља Блиског истока, наводећи да су САД више пута помињале Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију као могуће домаћине.

Зеленски је рекао да су украјински преговарачи у петак разговарали са америчким званичницима, али није изнео друге детаље.

Оценио је и да би Европа требало да има сопствени канал за разговоре са Русијом, са којом су односи нарушени због руског рата у Украјини.

(Reuters)

Мађарски премијер Петер Мађар изјавио је данас да је председник Украјине Володимир Зеленски затражио од суседних земаља – Пољске, Румуније, Словачке и Мађарске – да омогуће транзит украјинског жита због блокаде Црног мора.

Мађар, који се на билатералном састанку са Зеленским договорио о обнови односа између Украјине и Мађарске, рекао је да не би имао ништа против те мере уколико би украјинске пошиљке жита само пролазиле кроз Мађарску.

Због руских напада на црноморске луке, Украјина има отежан извоз жита морским путем, па део пољопривредних производа преусмерава на копнене руте преко суседних земаља.

Капацитет тих рута је, међутим, ограничен и оне не могу у потпуности да замене поморски извоз.

(Reuters)

Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством, описао је акције Сједињених Држава према Украјини као "шах-мат" .

"Шах-мат", написао је на друштвеној мрежи Икс.

Дмитријев је уз своју објаву приложио видео-снимак на којем се види играч како матира противника у шаховској партији. 

(Известија)

Испред зграде градске администрације почео је протест грађана на којем се захтева оставка градоначелника Кијева Виталија Кличка. Почело је плесом уз песму која је исмевала градоначелника.

Демонстранти кажу да је један од разлога њиховог незадовољства припрема престонице за јесење-зимски период, коју сматрају неадекватном. Окупљени на Хрешчатику скандирају захтеве за оставку градоначелника.

Учесници су носили транспаренте на којима је писало: "Кличко је ђаво", "Где су склоништа после пет година?" и "Кога зовете када градоначелник краде новац за зиму у свој џеп?" Окупљени су скандирали "Оставка!"

Кличкове присталице су такође присуствовале скупу, држећи транспаренте на којима је писало "Зе-мафија, руке даље од Кличка!", усмерене против лидера кијевског режима, Володимира Зеленског, и његове пратње.

Кличкове присталице су такође стигле на место протеста. Полиција их је замолила да остану на безбедној удаљености како би спречили могуће провокације, али су они то одбили.

(Известија)

Руси су од синоћ у 19 часова до јутрос лансирали преко 320 дронова различитих типова, као и муницију, крстареће ракете и балистичке ракете, на енергетску инфраструктуру Украјине, саопштио је председник Володимир Зеленски.

"Дан раније, Руси су задали један од највећих удараца украјинском енергетском сектору: нападнуто је више од 15 важних објеката за производњу и пренос електричне енергије у различитим регионима Украјине. Радови на обнови су у току, а укључене су све неопходне службе и све расположиве снаге украјинских енергетских компанија", написао је Зеленски.

Према његовим речима, најтежа је ситуација била у Луцку, Ривну, Житомиру, Виници, Шепетовки, Славути, Нетишину. Погођена је и енергетска инфраструктура Харкова, Кијева, Дњепра и других региона.

Зеленски је рекао да су нови пакети подршке за Украјину од европских партнера већ припремљени и захвалио им се на томе. Такође је нагласио важност извештавања Сједињених Држава о овим догађајима.

"У време када су Руси нанели тако велики ударац нашем енергетском сектору, Америка је, нажалост, одлучила да потпуно игнорише закон Линдсија Грејама, који је требало да изврши заиста ефикасан притисак на Русију да оконча овај рат. Овај закон би могао – и још увек може! – много да помогне. Али закон мора заиста да функционише, и сваки глас за њега је важан", написао је Зеленски.

Иначе Зеленски је потврдии да би Украјински и амерички мировни преговарачи могли да се састану следеће недеље.

(Укринформ)

За мање од сат времена од самог јутра, руске снаге су бациле осам навођених бомби на Херсон. Удари су пали на стамбене зоне округа Корабелни, док су људи још увек спавали у својим домовима. Једна особа је погинула а 22 су повређене, известила је Херсонска ОВА.

Оштећено је десет стамбених зграда, супермаркет, административне зграде, као и приватни и општински превоз“, наводи се у извештају.

Напомиње се да су на местима удара избили пожари, а људи су остали заробљени испод рушевина сопствених кућа.

(Укринформ)

Руски председник Владимир Путин наложио је влади да одобри програм за обнову објеката трговинске и логистичке инфраструктуре оштећених у терористичким нападима и да обезбеди његову реализацију, објављено је данас на сајту Кремља.

Упутство је део списка налога које је Путин одобрио након састанка Савета за стратешки развој и националне пројекте, одржаног 19. августа, пренела је агенција РИА Новости.

Програм би требало да обухвати и примену савремених технолошких решења. Влада је дужна да први извештај о реализацији поднесе до 1. новембра, а након тога једном у три месеца.

(РИА Новости, Танјуг)

Руске снаге су покренуле масован напад КАБ-овима на Суми, убивши једног човека и ранивши двојицу, саопштио је ОВА, Олег Григоров.

"Према прелиминарним информацијама, Руси су користили 8 КАБ-ова, од којих су четири била у регионалном центру. Било је погодака у стамбеној зони на ободу Сумија. Најмање две особе су повређене", написао је Григоров.

Још једна авионска бомба погодила је високу зграду и ударила у воду. У току је операција потраге и спасавања. 

Једна особа је погинула, а десет је повређено у нападу ракете ФАБ-250 на високе зграде у стамбеном насељу Славјанск, Доњецка област, саопштило је Регионално тужилаштво те области.

Погођене су две високе зграде. Могуће је да се испод рушевина на обе локације налазе људска тела, наводи тужилаштво.

Укупно је оштећено осам вишеспратних зграда.

(Украјинска правда, Укринформ)

Током једне седмице 2.730 дронова Оружаних снага Украјине летело је према Московској област, потврдио је градоначелник руске престонице Сергеј Собјањин.

Према његовим речима, снаге противваздушне одбране уништиле су већину ваздушних циљева на удаљеним границама.

(Известија)

Румунске власти послале су поруку упозорења становништву у северном округу Тулча након што је радар открио ваздушну мету изнад територије Украјине, која се кретала ка граници са Румунијом, северно од града Плауру.

Како је пренео Диги24, два борбена авиона Ф-18 шпанских ваздухопловних снага, ангажована у оквиру појачаног надзора ваздушног простора, полетела су из 57. ваздухопловне базе Михаил Когалничану.

Национални војни командни центар обавестио је Генерални инспекторат за ванредне ситуације ради узбуњивања становништва. Ваздушна узбуна укинута је у 2.30 часова.

Према саопштењу румунског Министарства националне одбране, није било упада у румунски ваздушни простор.

(Танјуг)

Русија је гађала Запорожје и Криви Рог балистичким и крстарећим ракетама. Оба града су претрпела штету има повређених, известили су шефови ОВА Запорошке области Михаил Семикин и Дњепропетровске Александар Ганжа.

Узбуна се огласила у Кијеву и већини региона пре пет ујутру, након чега је Ратно ваздухопловство упозорило на балистичке ракете у правцу оба града.

Након тога, експлозије су потресла оба града. Према доступним извештајима, непријатељ је такође лансирао крстареће ракете "калибар" из Црног мора на Криви Рог, а дронови су примећени на небу изнад града.

Наводи се да је пројектил погодио отворено подручје усред стамбених насеља у Запорожју. Експлозија је оштетила високе зграде, а аутомобили су се запалили на улици.

Руско Министарство одбране је саопштило да су погођени велики индустријски објекти у Кривом Рогу, металуршки комбинат и Запорожју, "Запорожстаљски челичан", део "Рината Ахметова SCM група", „Запорожтрансформатор ПА" као и електрична трафостаница у Житомиру. 

(Унијан, Известија)

Одлука администрације америчког председника Доналда Трампа о суспензији санкција против Русије је важан и заиста историјски тренутак, изјавио је Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством.

"Суспендовање Грејамовог закона од стране Трампове администрације је важан и заиста историјски тренутак", написао је Дмитријев на свом Телеграм каналу, преноси агенција РИА Новости.

Напоменуо је да је овај закон, који је претрпео радикалне негативне измене након смрти сенатора, могао ефикасно потпуно да заустави економску сарадњу између Русије и Сједињених Држава, наносећи озбиљну штету пре свега америчкој економији и глобалним тржиштима.

Дмитријев је нагласио да економска сарадња између Русије и Сједињених Држава задовољава интересе обе земље, доприноси глобалној економској стабилности и ствара основу за изградњу поверења и постизање трајног мира.

"Уместо санкција и конфронтације, потребан нам је дијалог, обострано корисна сарадња и заједничка одговорност за глобалну стабилност“, закључио је специјални представник руског председника.

(РИА Новости, Танјуг)

У Представничком дому Сједињених Америчких Држава поднет је двостраначки закон којим би се блокирао споразум председника Доналда Трампа с лидером Кремља Владимиром Путином о испоруци руског дизел горива америчком и светском тржишту.

Документ предвиђа укидање изузећа од санкција, забрану улагања у руски енергетски сектор и увођење нових ограничења на њега. Демократе су то саопштиле Одбору за спољне послове Представничког дома САД.

Предлог закона, под називом "Забрана коруптивних нафтних послова са Русијом", представио је Грегори Микс, водећи демократа у одбору. Његова иницијатива има за циљ да блокира споразуме о куповини и увозу руског дизел горива.

Документ забрањује Америчкој међународној корпорацији за финансирање развоја (DFC) улагање у руску енергетику. Такође предлаже поништавање општих лиценци које је издала Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) Министарства финансија САД, а које дозвољавају трансакције које би иначе биле предмет санкција. Издавање нових таквих лиценци биће забрањено.

Предлог закона такође захтева од Трампове администрације да уведе санкције руском енергетском сектору.

Микс сматра да споразум о руском дизел гориву неће помоћи у смањењу америчких трошкова, већ ће уместо тога донети додатна средства Русији, која наставља рат против Украјине.

Руско Министарство одбране саопштило је да су током снаге противваздушне одбране пресреле и уништиле 610 украјинских беспилотних летелица с фиксним крилима.

Беспилотне летелице су неутралисане над територијама Лењинградске, Новгородске, Тверске, Брјанске, Белгородске, Курске, Орелске, Калушке, Вороњешке, Ростовске, Смоленске, Тулске и Московске области, Ханти-Мансијског аутономног округа, Краснодарске Покрајине, Крима и над Црним морем.

(Интерфакс)

Руски напад је оставио Виницу потпуно без струје. Стручњаци тренутно процењују обим штете у граду. Градоначелник Сергеј Моргунов  је потврдио да критична инфраструктура у граду ради на резервном напајању.

"Током нестанка струје, електрични превоз неће саобраћати. Међутим, на улицама ће бити више аутобуса и минибусева", обавестио је Моргунов.

(Унијан)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп замрзнуо је нови пакет санкција против руске економије, само два дана пре него што је требало да ступи на снагу, наводећи да је таква одлука у националном интересу САД.

У извршној наредби потписаној касно синоћ, Трамп је навео да је Конгресу потврдио да је замрзавање "у овом тренутку у националном интересу Сједињених Америчких Држава", али није објаснио разлоге за ту одлуку, преноси Си-Ен-Ен.

Блумберг наводи да је Трамп одустао од спровођења високих царина повезаних са извозом руских енегената пошто би те мере закомпликовале његова настојања да смањи цене дизела уочи америчких избора на половини мандата. Директовом су царинске тарифе и даље формално наметнуте, али је њихова примена обустављена, што значи да би Трамп могао да их примени касније уколико то буде одлучио, објашњава Блумберг.

Трамп је лично потписао закон о новим санкција против Русије прошлог месеца, али је одлуку о замрзавању донео само два дана пре него што је закон требало да ступи на снагу, указује АП, подсећајући да је закон назван по покојном сенатору из Јужне Каролине Линдзију Грејаму, а циљ је био да се брже заустави доток финансијских ресурса за рат Русије против Украјине.

Према раније усвојеним мерама, Трамп је имао рок од 30 дана да уведе царине од 100 одсто на сву робу пет купаца руске сирове нафте, а санкције би погодиле бројне руске ентитете и наметнуле би царине од 500 одсто на сав амерички извоз руских енергетских производа. Тај рок је требало да истекне сутра, 18. октобра.

Неочекивана Трампова одлука је донета недељу дана након што је он саопштио да су САД пристале да купују дизел од Русије у покушају да снизе глобалне цене енергената, упркос томе што ће то потенцијално нанети штету Украјини у рату са Русијом.

Најновији Трампов потез је изазвао критике америчких демократа и додатно појачао забринутост због све затегнутијих односа Вашингтона и Кијева. Демократска сенаторка Елизабет Ворен критиковала је тај потез, оценивши да Трамп тиме слаби притисак на Кремљ. 

(CNN, Bloomberg, Танјуг)

Руски председник Владимир Путин разговарао је телефоном јуче са папом Лавом XIV, објављено je на веб-сајту Кремља.

Како се наводи, папа је изразио дубоку забринутост због хуманитарне ситуације у Олешком, Херсонска област. Такође је потврдио посвећеност Свете Столице иницијативама и дијалогу усмереним на постизање мира.

Руски лидер је захвалио папи на његовој спремности да допринесе решавању сукоба и његовим напорима у хуманитарној сфери.

Путин је такође подржао намеру Ватикана да помогне у обезбеђивању безбедности становника града и организовању испоруке виталних залиха. Стране су се сложиле да сарађују по овом питању.

Кремљ је истакао да је разговор био конструктиван и обострано поштован.

Ватикан њуз је пренео да је папа позвао Путин да прогласи локални прекид ватре у Олешку како би се евакуисали цивили

"Током разговора, Свети отац је изразио дубоку забринутост због тешке хуманитарне ситуације у граду Олешки у Херсонској области и позвао на прекид ватре како би се осигурала испорука хране и медицинске помоћи, као и добровољна и безбедна евакуација цивилног становништва", наводи се у саопштењу Ватикана.

(Известија, Vatican news)

Лидери Европске уније затражили су од Европске комисије да представи предлог за покривање додатних финансијских потреба Украјине у наредној години, изјавио је председник Европског савета Антонио Коста.

Он је то рекао након састанка са лидерима ЕУ у Бриселу.

"Тражимо од Комисије да представи предлог за покривање додатних финансијских потреба Украјине за 2027. годину", навео је Коста.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је, говорећи о подршци ЕУ Украјини, да је та помоћ важнија него икада, јер, како је навела, Русија ставља на искушење отпорност Украјине и угрожава њену економију.

Фон дер Лајен је нагласила, на заједничкој конференцији за новинаре са Костом након завршетка састанка Европског савета, да ЕУ убрзава пружање помоћи Украјини у вези са њеним најхитнијим потребама.

"Зајам за подршку Украјини даје резултате. У оквиру одбрамбене компоненте тог зајма већ смо исплатили готово 16 милијарди евра", навела је Фон дер Лајен, истичући да Брисел наставља да подржава украјински буџет.

Она је рекла да до краја године може да буде исплаћено још 17 милијарди евра Украјини, под условом да Кијев спроведе неопходне реформе.

"Европа чини много. Али стварност је једноставна: све док се овај рат наставља, финансијске потребе Украјине наставиће да расту", истакла је Фон дер Лајен, наводећи да тренутно ЕУ и њене државе чланице обезбеђују 80 одсто спољне помоћи Украјини.

(Танјуг)