Да ли је Букурешт пошао стопама Варшаве – стиже ли јужнокорејско наоружање у Румунију

Раније ове недеље у званичној четвородневној посети Републици Kореји боравио је румунски председник Kлаус Јоханис, који је у престоници Сеулу са својим домаћином Јун Сук Јолом обавио разговоре о увозу јужнокорејског наоружања и нуклеарне технологије.

У Сеулу је боравио и румунски министар одбране Анген Тилвар, који је са својим јужнокорејским колегом Шин Вон Шиком потписао споразум о сарадњи у области стручног усавршавања, обуке и војне медицине.

Истовремено, кабинет јужнокорејског председника издао је шкрто саопштење по којем су лидери две земље разговарали и о заједничкој производњи наоружања и дељењу технологија.

Ако је судити на основу случаја Пољске, најкрупније муштерије јужнокорејске војне индустрије на Старом континенту, то вероватно подразумева продају лиценци за производњу јужнокорејског оружја Румунији, чему ће претходити и куповина одређене количине истих средстава направљених у фабрикама на Kорејском полуострву.

Наставак недавно започете војне сарадње

Практично, реч је о наставку преговора о набавци јужнокорејског наоружања, јер је Румунија крајем прошле године купила противваздушне ручне бацаче ракета "шингунг" (корејски "нови лук"), које производи компанија "LIG Nex1" и који су намењени за обарање нисколетећих циљева попут хеликоптера и беспилотних летелица.

Интересантно је да су у развоју тог лако преносивог оружја домета око седам километара, које се може испаљивати са рамена или постоља, важну улогу одиграли руска "игла-с" и знање конструктора из Санкт Петерсбурга, пошто је у другој половини 2003. године влада у Москви, у циљу исплате заосталих дугова, Сеулу испоручила контингент тог оруђа и склопила уговоре о трансферу технологије.

То је корејским инжењерима, који су рад на "шингунгу" почели још средином деведесетих, омогућило да реше техничке проблеме у вези трагача ракете, систем брзо доврше и дају га у масовну производњу – "нови лук" се нашао у јединицама јужнокорејске војске већ 2005.

"LIG Nex1" је данас предузеће са завидним могућностима, које поред ракета разних домета, производи и радаре, комуникациона и средства за електронску борбу, али и беспилотне летелице и морнаричке дронове.

Румуни пошли стопама Пољака?

Мада источноазијски медији ових дана не пружају детаље о томе шта Букурешт конкретно даље жели да од наоружања набави од Сеула, с обзиром на популарност јужнокорејских самоходних хаубица "K-9 гром" и вишецевног бацача ракета "K-239", који представља јефтинију варијанту америчког оруђа "ХИМАРС", међу европским НАТО чланицама, разумно је претпоставити да и Румунија жели да пође стопама владе у Варшави, која је набавила огромну количину тих моћних средстава за потребе своје армије.

И заиста, лист Kореански економски дневник објавио је крајем фебруара вест да гигант домаће војне индустрије "Ханва" преговара са румунским званичницима о продаји 54 своје хаубице "K-9" за износ од око 750 милиона долара.

Јужнокорејски медији раније су спекулисали и о томе да је на преговарачком столу и могућа продаја борбених оклопних возила истог произвођача Букурешту.

Јужнокорејско оружје је све више на цени и због свог квалитета (одличних електронских и машинских компоненти и поузданости), и због чињенице да америчка војна индустрија не може да одговори потребама европских чланица НАТО-а, нарочито не у контексту сукоба у Украјини, који је довео до брзог пражњења војних складишта земаља Алијансе.

Јужнокорејски реактори за Румунију?

Чланство у НАТО-у има своју људску и економску цену. Људска се очитује у плаћању једне врсте данка у крви, односно, слању војника на ратишта у Азији, Африци, а сада можда и у Украјини, док се економска, осим у куповини скупог западног и сада, чини се, све више корејског оружја, састоји и у свесном самоповређивању у форми одрицања од јефтине руске и кинеске опреме у разним гранама цивилне индустрије.

То се посебно види на примеру нуклеарне технологије. Наиме, садашња конзервативна влада Републике Kореје, као верни поклоник спољне политике САД, зајашила је економски талас јачања међусобне економске сарадње држава чланица колективног Запада, које желе да умање трговинску размену и технолошку сарадњу са Kином и Русијом, те сада ужива плодове војнополитичког савеза са Вашингтоном тако што осваја источноевропско тржиште за нуклеарне технологије.

Румунски председник Јоханис је са својим домаћином у Сеулу разговарао и о могућности да његова земља купи и целе класичне или мање, модуларне нуклеарне реакторе.

С тим у вези треба поменути да је државна корпорација "Kореја хидро и нуклеарна енергија", као члан конзорцијума који чине и још по једно италијанско и канадско предузеће, учествовала у склапању уговора вредног 1,87 милијарди долара за модернизацију и ремонт реактора у румунској нуклеарној централи "Черна вода".

Kонкретно, њен посао је да до 2027. године за 213 милиона долара (195 милиона евра) изгради постројење за уклањање радиоактивног изотопа водоника трицијума.

Иначе, када је у питању Источна Европа, Јужна Kореја је своје услуге у области нуклеарне технологије понудила и Пољској и Чешкој.

У сличан поход седам или осам година раније укључио се још један далекоисточни војнополитички савезник САД – Јапан, који је државама попут Бугарске, Пољске и Литваније, понудио своју нуклеарну технологију за време владе бившег дугогодишњег премијера покојног Шинзо Абеа.

Kада је у питању међусобна политичка сарадња, лидери две земље Јоханис и Јун су у Сеулу изразили своју посвећеност "међународном поретку заснованом правилима", који се у суседној Kини доживљава као синоним за уређење у којем силом доминирају САД и Запад, и начелно се договорили да ће Румунија послужити као одскочна даска за пребацивање јужнокорејске механизације и радника који ће учествовати у послератној обнови Украјине.

Румунија и Република Kореја имају споразум о стратешкој сарадњи и њихова међусобна економска размена у 2023. години је износила једну и по милијарду долара.