Јужна Кореја као једна од сламки спаса за Европску унију

Раније овог месеца у Бриселу је одржан 11. по реду самит Европске уније и Републике Кореје - најновија рунда редовних сусрета на највишем нивоу који се одржавају просечно на сваке две године још од 2002.

На састанку, на којем су председница Европске комисије Урсула Вон Дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста угостили јужнокорејског лидера Ли Џе Мјуна, дебатовано је о економској сигурности, односно, успостављању заједничких ланаца снабдевања стратешким сировинама, дигитализацији, сарадњи у области одбране и релевантним геополитичким питањима.

Велика економска размена

Европска унија и Република Кореја, може се рећи, уживају одличне односе. Наиме, Јужна Кореја је прва азијска држава с којом је ЕУ постигла договор о слободној трговини - мада је коначно ратификован четири године касније, његова примена је почела је још 2011. године, од када економска размена између две стране расте по стопи од око пет одсто годишње.

У 2025. години робна размена између ЕУ и Јужне Кореје била је чак 124 милијарди евра и мада подаци о размени услуга за ту годину није доступна, с обзиром на то да је она у претходној 2024. износила 33 милијарде, јасно је да је и ту реч о значајној цифри.

Највише се тргује полупроводницима, аутомобилима, канцеларијским машинама, оружјем и хемикалијама, односно, транспортним и другим услугама.

Када је реч о директним инвестицијама, прошле године ЕУ је у Јужну Кореју уложила 53 милијарде евра, док је далекоисточна држава у земље Уније улила 41,8 милијарди.

Све снажнија војна и обавештајна сарадња

Брисел и Сеул имају и споразум о безбедности и одбрани склопљен 2024. године, који предвиђа међусобну сарадњу у областима као што су одбрана од сајбер-напада, безбедност на мору, вештачки сателити и комуникације, борба против елементарних непогода и друго.

Између осталог и кроз оквир НАТО пакта, где има своје представништво, Република Кореја је постала изузетно значајан партнер земаља ЕУ када су у питању снабдевање наоружањем и трансфер војних технологија.

Само са Пољском Јужна Кореја је у протеклих неколико година склопила уговоре о продаји својих самоходних хаубица, тенкова, вишецевних ракетних бацача и тренажно-борбених авиона, те уступању производних лиценци у износу од невероватних 44 милијарди долара.

Сеул је своје оружје и опрему продао и Естонији и Румунији, те представља врло популарну алтернативу за америчко наоружање, јер има велике производне капацитете, одличну машинску и електронску индустрију, те може да на време и у довољној количини направи врло квалитетно и поуздано оруђе које је при том јефтиније од америчког.

Такође, треба рећи да ЕУ и Републику Кореју повезују заједнички геополитички интереси када је у питању рат у Украјини, будући да се Сеул финансијски, хуманитарно, па и војно кроз (индиректне) испоруке граната укључио у пружање подршке Кијеву, док се његов идеолошки и безбедносни противник Северна Кореја одлучно ставила на страну Русије, шаљући јој не само наоружање и муницију, већ и људство.

Сарадња на размени обавештајних података у вези са заједничким активностима Москве и Пјонгјанга зато је, између осталог, једна од важних тема у односима Брисела и Сеула.

Јужна Кореја је и значајан извор напредних технологија за ЕУ. Ту је најпре реч о (меморијским) чиповима, који су највећи извозни артикл капиталистичке државе са југа Корејског полуострва, вештачкој интелигенцији и дигитализацији уопште, а онда, поред наведене војне, и о медицинској и нуклеарној технологији.

Рецимо, јужнокорејска државна компанија КХНП је 2024. са чешком владом потписала уговор о изградњи два нуклеарна реактора у Дукованију вредних око 17 милијарди долара. Јужна Кореја, која је изградњу своје прве нуклеарне централе у иностранству завршила прошле године у Уједињеним Арапским Емиратима, настоји да се у Источној Европи наметне као снабдевач који тамошњим владама може да пружи замену за руску нуклеарну технологију и тако им олакша спровођење амбиције о елиминисању технолошке и економске зависности од Москве.

Такође, Пољска и друге источноевропске чланице ЕУ практично користе јужнокорејско наоружање за попуну касарни и складишта које су испразниле од совјетског наоружања на почетку рата у Украјини.

Тако се може рећи да је Сеулу практично дата улога да надокнади губитке које источно крило ЕУ трпи због своје стратегије политичког и економског одвајања од Русије.

Технолошке и економске муке ЕУ - за Сеул прилика за велику зараду

Јужна Кореја у ЕУ види велику шансу за процват свог извоза, не само зато што је реч о тржишту са око 450 милиона становника, већ у великој мери због геополитичке ситуације у којој се Брисел сада налази.

Он не само што је због војно-политичких циљева покидао економске везе са Русијом, већ и ентузијастично растаче економске везе са Кином, у односу на чије производе, услуге и инвестиције уводи све више царина, квота, ограничења и забрана под изговорима као што су дампинг и безбедност.

Јужна Кореја је зато за земље ЕУ важна алтернатива Кини када су у питању телекомуникације и дигитализација административних служби, војске и слично - отуд је природно да су Брисел и Сеул донели одлуку да потпишу нове споразуме о дигитализацији и економској сигурности.

Ту је и чињеница да се Вашингтон, са својим царинама и изненадним, крупним захтевима у вези улагања пуно стотина милијарди долара у америчку привреду, показао непоузданим, па и опасним по економске интересе ЕУ.

Такође, ЕУ сама је најавила огромни пакет улагања у развој и куповину наоружања до краја ове деценије у износу од 150 милијарди евра (програм SAFE), а ту је и висока потражња за оружаним системима појединачних земаља чланица.

Због свега тога јужнокорејска привреда сада има прилику да попуни многе рупе у потражњи земаља ЕУ, па није чудно да се јужнокорејски председник Ли овог месеца упутио на дугу, десетодневну турнеју по западној Европи (9-18. јун), која поред разговора са руководством ЕУ, обухвата и састанке са лидерима Белгије и Италије, те посету Ватикану и Француској (током трајања самита Г7).

Из истих разлога Република Кореја је за ЕУ једна од потенцијалних сламки спаса у тешким временима када бирократе из Брисела нису у стању да збаце идеолошке окове и одустану од нереалних геополитичких амбиција те зарад добробити својих популација обнове и негују добре економске везе са Русијом и Кином.