Политичка бура у Токију због Путинове посете Курилима: Недопустиво, повређена осећања јапанског народа

Руски председник Владимир Владимирович Путин посетио је у прошли четвртак острво из курилског ланца Итуруп (јапански Еторофу) и обишао тамошњу фабрику за прераду плодова мора, болницу и школу.

У Јапану, који полаже право на то и још три острва у саставу јужних Курила те исте назива "северном територијом", та посета изазвала је велико изненађење и забринутост, не само због тога што се на тлу које је Црвена армија заузела у последњим данима Другог светског рата и за које се у Токију надају да ће им једног дана бити враћено нашао један шеф руске државе, већ нарочито због тога што је реч баш о председнику Путину.

Јапанска премијерка Санае Такаићи, која важи за јастреба у спољонополитиким односима, изјавила је да је Путинова посета повредила осећања јапанског народа и да је недопустива, те додала да ће она даље допринети негативном расположењу према Русији у њеној земљи и отежати обнављање веза са Москвом на средњи и дужи рок.

Јапанске медије преплавио је низ чланака, ТВ дебата и подкаста о смислу и разлозима Путинове посете Еторофуу, који су више или мање уздржани, а за које је заједничко затеченост и зебња.

Јер, "северну територију", која је званично припала у Јапану споразумом из Санкт Петерсбурга који је постигнут 1875. године, раније је (2010.) посетио председник Медведев, а обилазили су је и руски премијери, док се сам председник Путин до сада дуго уздржавао да учини исто пошто је бар деценију и по са јапанском страном водио деликантне и слојевите преговоре о тим острвима.

Околности територијалног спора између Јапана и Русије

У оквиру њих, он је Токију нудио повратак два мања острва (или прецизније речено, острва и групе стена), Шикотан и Хабомај, који су најближи већем јапанском острву Хокаидо, пошто је давне 1956, три године после смрти Стаљина, тадашње совјетско руководство са јапанском страном у Москви, поводом поновног успостављања политичких и дипломатских односа, издало заједничку декларацију у којој је обећало да ће та два острва вратити Јапану након што се званично потпише мировни споразум.

Међутим, Токио и Москва никада нису званично потписали тај мировни споразум. Велики узрок за то су управо јужни Курили. Наиме, 1951. године Јапан је потписао Споразум из Сан Франциска који је требало да се односи на све земље победнице у Другом светском рату и у којем се Токио одрекао низа територија укључујући ту и Сахалин и Куриле.

Међутим, пошто у тексту тог споразума чији су садржај диктирале САД и који је требало да функционише као закључење трајног мира између Јапана и земља савезница, није било назначено у чију корист се Јапан одриче тих територија Стаљинова влада га није потписала - она је тврдила да је реч о кршењу споразума из Јалте, у којем је Совјетском Савезу признато право да присвоји та острва као компензацију за укључење у дејства на азијском ратишту.

То је онда Јапану касније омогућило да измени свој став и, називајући острва Кунашири, Еторофу, Шикотан и Хабомај "северном територијом" а не Курилима, исте практично искључи из поменутог уступка направљеног у споразуму из Сан Франциска.

Хрушчовљева влада, међутим, заузела је блажи став од Стаљинове, па је декларација из 1956. година Јапану донела наду да ускоро може добити назад бар два од своја четири острва, које је изгубио током брзог и разорног продора Црвене армије који је почео у ноћи између 8. и 9. августа 1945. и за само неколико дана сломио јапанске снаге на северу Кине и Корејског полуострва.

Оне су, заједно са домаћим кинеским квислинзима, бројале чак око 1,2 милиона војника па је, сматрају многи историчари, њихов катастрофални пораз присилио Токио на предају у истој мери, ако не и више од атомских удара на Хирошиму и Нагасаки.

Посебна тежина Путиновог присуства на Курилима

Ваља истаћи да је председник Путин годинама са јапанском страном водио прагматичне преговоре о повратку два острва и закључивању формалног мира са Токијом, те да је током њих био остварен осетан напредак. Они су подразумевали јапанске инвестиције у Русију и уопште поступно продубљивање економских односа и међусобног поверења.

На "северним територијама" већ деценијама нема ниједног становника јапанске народности, јер је њих одатле након рата депортовао Стаљин.

Међутим, захваљујући разговорима које је у својству председника и премијера Владимир Путин водио углавном са дугогодишњим јапанским премијером, сада покојним Шинзом Абеом, договорено је улагање јапанских компанија у фабрике прехрамбене индустрије, ветропаркове и уклањање смећа, као и да се потомцима некадашњих јапанских насељеника дозволи да обилазе гробове својих предака на тим острвима под руском контролом. Односно, успостављени су безвизни режим који је омогућавао јапанским држављанима слободно кретање и систем чартер летова из Јапана.

Даље, председник Путин, због дугогодишњег бављења џудоом важи за поштоваоца и љубитеља јапанске културе. Током једне од посета Токију, он је угошћен и у храму џудоа, институту за промоцију те вештине Кодокан, а у Јапану је чувен и случај када је он, у разговору са јапанским медијима, предлог да се Токију врате два од четири острва окарактерисао као "нерешен резултат", при том употребивши јапанску реч истог значења ("хикиваке"). Куриозитет је да се Путин чак 27 пута састао са бившим премијером Абеом.

Све то говори о дубини поверења и веза које је сам председник Путин временом изградио са јапанским врхом - отуда шок у Токију да се он лично нашао на спорним острвима да би пренео симболичну поруку да су она неотуђиви део Русије.

Промена у понашању јапанског државног врха узрок за Путинов потез?

Но, прилично је јасно зашто је руски председник послао ту поруку Токију. Не само због мноштва санкција које су пост-Абе владе уводиле против његове земље након отпочињања непријатељстава у Украјини, већ и због тога што су јапанске фирме активно укључене у финансијско и технолошко подупирање украјинских произвођача дронова.

И, надасве, због тога што најновији бели папир владе у Токију везан за одбрану, чији су детаљи управо саопштени почетком овог месеца, наводи Русију као јасну претњу по безбедност Јапана због јачања њених економских и војних веза са Северном Корејом и све чешћих заједничких војних вежби са Кином.

Сам председник Путин, који је пре доласка на јужне Куриле пропратио вежбу руске Пацифичке флоте на оближњем опстрву Сахалин, изјавио је пред тамошњим морнарима 12. августа да је у прошлости са премијером Абеом имао конструктван однос, али да се политика Јапана према Русији променила.

Одјеци рата у Украјини

У Токију су схватали да ће након почетка рата у Украјини преговори о повратку острва из јужнокрилског ланца пасти у запећак јер председник Путин мора да покаже чврстину и одлучност у вези руског територијалног интегритета, а Јапан мора да прати инструкције из Вашингтона и уведе санкције Русији. Односно, било им је јасно да ће бити потребно стрпљење и да преговори вероватно не могу бити настављени до окончања рата у Украјини.

Интересантно је да је премијерка Такаићи изразила разочарање поводом посете председника Путина Еторофуу рекавши да се Токио уздржавао и настојао да буде опрезан у свом односу према Москви, алудирајући да њена земља није заслужила тако снажан гест председника Путина.

И заиста, мада је Токио под притиском режима председника Џозефа Бајдена дозволио обраћање председника Володимира Зеленског јапанском парламенту 2022. путем интернет везе и његово учешће на самиту Г7 у Хирошими у мају 2023, јапанска влада од почетка сукоба између две словенске државе није одржавала билатералне везе са Украјином на највишем нивоу и није отворено и директно снабдевала њену армију оружјем.

Ипак, прошлог месеца председник Зеленски тражио је од Токија уступање техничког знања за производњу америчких ракета "патриот", за које Јапан има лиценцу. Такође, крајем прошлег месеца у Токију је боравила украјинска делегација која са домаћинима дискутовала о конкретним начинима за продубљивање војне сарадње.

Отуд није чудно ако је председник Путин и у томе видео даље знаке да влада премијерке Такаићи чини кораке којима се удаљава од политике свог некадашњег ментора Шинза Абеа.

Шта ће бити реакција Токија

Ако Токио уопште може ишта да предузме као одговор на Путинову посету Курилима, онда су то пре свега пооштравање режима санкција и интензивирање политичких и економских веза са Украјином, а онда, можда, и пружање конкретније војне помоћи њеној војсци. То би, наравно, било ризично јер би додатно удаљило Токио од његових "северних територија".

У Јапану има и трезвених гласова који опомињу или подсећају да је Путинова посета Еторофуу одговор на уношење Русије као претње у документ јапанског Министарства одбране, те да не треба пренаглити у реакцијама на њу.

Остаје да се види да ли ће у Токију превладати тај начин размишљања или импулс да се Русија на неки начин казни.

У међунардној дипломатској и научној заједници, иначе, већ деценијама провејава мишљење да су острва из курилског ланца од велике стратешке вредности за Русију и да би њихов повраћај Јапану практично закључао руску Пацифичку флоту у Владивосток, јер би у војном погледу страховито отежао њен излазак у Охоцко и Баренцово море и Тихи океан.

По тој школи мишљења, управо је војнополитичко савезништво са САД и присуство америчких трупа на јапанској територији оно што највише подрива могућност повратка тих територија Токију.