Догађаји који су обележили Србију у 2025. години – од студентских протеста до америчких санкција НИС-у

Година 2025. у Србији је обележена низом догађаја који су битно утицали на политички, друштвени и економски живот земље и становништва.

Протести дела студената, грађана и опозиције и блокаде високошколских установа, саобраћајница и појединих јавних институција прерасли су у шири друштвено-политички покрет против власти, активан и у текућој години.

У међувремену, пала је влада Милоша Вучевића, заменио ју је кабинет Ђуре Мацута, док су организација "Студенти који желе да уче" и друге групе грађана организовали камп у Пионирском парку и код Народне скупштине.

Поделе у друштву продубљене су током пролећа и лета, а смиривање тензија на улицама на јесен су заменили геополитички потреси – Сједињене Америчке Државе увеле су санкције Нафтној индустрији Србије, која је већински у руском власништву.

За то време, компанија "Рио Тинто" је "замрзла" литијумски пројекат у долини Јадра, а Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа, одустао од изградње хотелско-стамбеног комплекса на месту бомбардованих зграда Генералштаба Војске Југославије.

У протеклој години, држава је започела решавање вишедеценијског проблема уписа права својине на непокретност у склопу програма "Свој на своме", док су представници Срба на Косову и Метохији повратили власт у општинама са српском већином на северу Покрајине.

Студентски протести и блокаде

Када је у поноћ откуцала нова 2025. година, на Студентском тргу у Београду, новосадском Тргу слободе и Нишкој тврђави трајао је девети од 15 минута тишине за жртве пада надстрешнице на Главној железничкој станици у Новом Саду.

У том трену, прошло је и 10 дана од првог већег студентско-грађанско-опозиционог скупа на Славији, пет недеља од почетка блокирања Факултета драмских уметности – прве у низу блокада високошколских установа – и тачно два месеца од новосадске трагедије у којој је укупно 16 људи изгубило живот, а две особе су теже повређене.

Учесници протеста су у почетку захтевали утврђивање одговорности за пад надстрешнице, смену појединих јавних функционера, борбу против корупције и системске реформе у сфери образовања и јавних служби. У мају су захтеви обједињени у политичком позиву за расписивање ванредних парламентарних избора.

Студенти у блокади организовали су више скупова у универзитетским и другим градовима. Значајнији су покушај генералног штрајка, 24-часовна блокада Аутокоманде и демонстрације у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Београду, Новом Пазару и Краљеву.

Низ протеста заокружен је обележавањем годишњице пада надстрешнице испред Новосадске железничке станице 1. новембра и новим протестом подршке делу студената Државног универзитета у Новом Пазару.

Групе студената и грађана су ка овим местима пешачиле, трчале или возиле бицикле у циљу "бољег повезивања у народу". Исту праксу касније су применили и када су бициклима ишли у Стразбур, а у штафети трчали до Брисела да би се "обратили европским институцијама".

Врхунац протестног таласа био је 15. марта у Београду, када се велики број грађана окупио на Тргу Славија и у околним улицама.

Дан раније емитован је аудио-запис у којем су поједини чланови Покрета слободних грађана и покрета Став, према тврдњама служби безбедности, говорили о "планираним насилним акцијама на протесту 15. марта". Део групе је ухапшен, а сви са снимка су осумњичени за напад на уставно уређење.

Током протеста који је у делу јавности означен као "дан де", у вечерњим сатима избили су инциденти код Пионирског парка, наспрам простора који је 10 дана раније заузела група "Студенти који желе да уче". У исто време, у Улици краља Милана се током 15 минута тишине зачуо нагли и продоран звук који је изазвао комешање дела присутних.

Поједини опозициони актери, аналитичари и међународне организације тврдили су да је употребљен "звучни топ", што је убрзо постао преовлаћујући став код присталица студентског покрета. Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција и руска Федерална служба безбедности су те наводе негирали.

После 15. марта, покрет је ушао у фазу преиспитивања тактике. Две недеље у априлу трајале су блокаде зграда Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине уз став да ће опстати "док се не распише нови конкурс за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије" или се "Јавни сервис не угаси".

Током блокада, запосленима на РТС-у физички је био онемогућен улазак у објекте, а непознате особе објавиле су на јавним површинама "потернице" са фотографијама неколико новинара и уредника. Конкурс за РЕМ је расписан 28. априла, када су блокаде и окончане.

Повратак студената на наставу на факултетима започет је у мају, што је означило окончање интензивних блокада факултета у трајању од скоро шест месеци. Академска година завршена је у октобру.

У јуну је 17 дана трајала блокада раскрснице Кнеза Милоша и Немањине код Владе са захтевом измене закона у области високог образовања. У августу је био блокиран и новосадски суд због "неоснованих хапшења".

Протесте и блокаде обележили су и бројни инциденти. Један возач је у Рузвелтовој улици у Београду покушао да заобиђе блокаду преко тротоара и тешко повредио студенткињу Правног факултета. На Новом Београду, девојка је возилом оборила студенткињу из редарске службе, покушавајући да пробије колону.

Инцидент у јануару проузроковао је и пад Владе. Присталице Српске напредне странке напале су групу "Студената у блокади" док је постављала налепнице у близини просторија СНС-а у Новом Саду. Једној студенткињи је дислоцирана вилица, док је четворо њених колега повређено.

Премијер Милош Вучевић и градоначелник Милан Ђурић су ујутру поднели оставке, а осумњичени за напад приведени. Председник Србије Александар Вучић је касније помиловао четворицу активиста странке.

Упоредо са студентским, одвијале су се и акције такозваних "зборова грађана", које су после видовданског протеста на Славији укључивале блокаде саобраћајница, окупљања испред седишта СНС-а и шетње до приватних адреса појединих функционера.

Овај период је означио и кулминацију напетости између демонстраната, присталица власти и полиције. Тензије су прерасле у сукобе и веће инциденте, укључујући паљење и уништавање страначких просторија СНС-а у Ваљеву, Новом Саду, Врбасу, Бачкој Паланци и другим местима.

Како је година одмицала, улична окупљања су јењавала, а студентски активисти деловали су у пољу политике, с фокусом на локалне изборе у Косјерићу, Зајечару, Мионици, Неготину и Сечњу. Акција прикупљања потписа "Распиши победу" наговестила је ангажман у 2026, иако имена званичних кандидата студентске листе још нису позната.

Пад Вучевићеве владе

Када је председник Српске напредне странке Милош Вучевић образлагао одлуку о оставци на место премијера, рекао је да себе сматра "објективно одговорним" за напад на студенте у Новом Саду.

"Својевољно плаћам политичку цену. Трагедија у Новом Саду бацила је велику сенку на целу прошлу годину и рад Владе. Србија као да је остала заглављена у тој несрећи", навео је тада Вучевић, апелујући на смиривање страсти и повратак дијалогу.

Скупштина је званично констатовала оставку у марту, када је Влада ушла у технички мандат. Председник Србије Александар Вучић је за мандатара предложио Ђуру Мацута, ендокринолога и редовног професора Медицинског факултета у Београду.

Цењен у струци, а мало познат широј јавности, Мацут је највероватније одабран као умерена личност ван политичких токова, са успешном каријером и професуром, што је било важно за почетак дијалога између представника власти и универзитета.

Вучић је нагласио да су пред новом владом тешки задаци – супротстављање притисцима поводом регионалне политике, решавање питања такса са САД, убрзање европског пута, очување традиционалних пријатељстава на Истоку и обнова нивоа инвестиција.

Мацут је доставио посланицима предлог кабинета са 30 министара – једног од највећих у постмилошевићевској ери. Две трећине министара задржане су из претходног сазива, а пет места намењено је министрима без портфеља.

Влада је изабрана 16. априла. Мацут је у експозеу напоменуо да је "Србија уморна од подела и блокада". Најавио је као приоритете нормализацију образовања, национални дијалог, економски раст од 4,4 одсто до 2027, припрему за "Експо" и јединственост у одбрани територијалног интегритета Србије на Косову и Метохији.

Камп у Пионирском парку и код Скупштине

Група "Студенти који желе да уче", односно "Студенти 2.0", поставила је 6. марта шаторе и организовала камп у Пионирском парку. Скуп је, званично, пријавио студент Милош Павловић, а захтеви су се односили на повратак наставе на факултетима, мораторијум на студентске кредите и повећање броја испитних рокова.

Председник Србије Александар Вучић је примио делегацију организације и похвалио захтеве. Подршку групи дали су и поједини професори и декани који нису били за блокаде, укључујући и актуелног премијера Ђуру Мацута, као и чланови Српске напредне странке.

Поједини медији извештавали су о доласку нових студената у камп, док су противници власти групу окарактерисали као организовану од стране СНС-а. Било је свакодневних провокација, увреда и претњи учесницима кампа. Велики број униформисаних и полицајаца у цивилу био је распоређен у парку и око њега.

Вучић је уочи 15. марта, од "Студената који желе да уче" затражио да се "због њихове безбедности привремено повуку", што је, како је пренето, одбијено. Велики број трактора, углавном без регистарских ознака, довезен је и распоређен око парка. Део њих је уништен на дан протеста и уочи протеста – избушене су им гуме, исечен је доток горива и разбијена су стакла.

После протеста 15. марта који су организовали "Студенти у блокади", камп се постепено ширио ка простору испред платоа Народне скупштине, чиме је саобраћај на Тргу Николе Пашића био заустављен. Средином априла, у Београду је на том потезу одржан сабор "Не дамо Србију" поводом формалног оснивања такозваног "свенародног покрета".

Вучић је изнео захтеве "надлежним органима" за поштовање уставног и законског поретка и утврђивање одговорности за насиље и нападе на грађане и институције. Такође је тражио обезбеђивање безбедности образовног система и спречавање незаконитих активности које угрожавају јавни ред.

Уочи протеста на Видовдан, "Студенти у блокади" су послали ултиматум Влади у отвореном писму у ком захтевају расписивање ванредних избора 28. јуна увече и уклањање шатора код Скупштине и Председништва. Упозорили су да ће у супротном грађани предузети "све постојеће мере грађанске непослушности".

Током демонстрација, део окупљених учесника скупа је кренуо ка Пионирском парку са циљем да уклони шаторе. На прилазима су стајали јаки кордони припадника полиције. Дошло је до сукоба, бацања каменица и ударања моткама и пендрецима. МУП је саопштио да су "употребом принудне силе службеници потиснули изгреднике".

Европски парламент је у резолуцији крајем октобра означио камп у центру Београда нелегалним. Истовремено, један мушкарац, ког је власт убрзо оптужила да "подржава блокаде", запалило је два шатора и пуцао на активисту који се налазио у једном од шатора код Скупштине. Рањени човек превезен је у болницу, а нападач ухапшен.

Тужилаштво је случај окарактерисало као покушај убиства, док је председник Србије на конференцији за штампу истог дана рекао да је, према његовом мишљењу, у питању акт тероризма. Крајем новембра, један мушкарац прескочио је ограду кампа и ножем повредио још једног активисту у кампу, после чега је ухапшен.

Почетком новембра, на Тргу Николе Пашића организован је дочек Србима са КиМ који су, како тврде, пешачили из јужне покрајине да би пружили подршку Вучићу. Пред Нову годину, председник Србије је у обраћњу испред Скупштине најавио уклањање шатора и постављање "Новогодишњег базара".

Напоменуо је да ће почетком јануара 2026. саобраћај бити нормализован, а крајем месеца у старој години почело је распремање и у Пионирском парку, али су и ограда око парка и шатори и даље ту.

Председник Вучић тврди да је формирањем кампа покренута "најплеменитија идеја постојања суверене и независне Србије у којој пристојни људи желе да живе нормално".

"Свој на своме", упис права на својину

Више од 420.000 пријава грађана за упис бесправно изграђених објеката поднето је до 25. децембра у оквиру државног програма "Свој на своме", покренутог са циљем решавања вишедеценијског проблема нелегалне градње у Србији.

Пројекат "Свој на своме" представља покушај системског уписа права својине на непокретностима које су изграђене без грађевинске или употребне дозволе. Дугорочни циљ пројекта је, како се наводи, омогућавање грађанима да своју имовину користе у правном промету – кроз продају, куповину, наслеђивање или хипотеку.

Иницијативу је најавио председник Србије Александар Вучић крајем септембра, уз процену да у земљи постоји око 4,8 милиона неевидентираних објеката. Законски оквир за спровођење програма посланици су усвојили два месеца касније, а примена је почела 8. децембра.

Поступак је поједностављен и дигитализован. Грађани пријаву подносе електронски или на шалтерима, без техничке документације. Упис објекта се, према најавама, завршава у року од 60 дана. Пријаве се могу поднети електронски, у јединицама локалне самоуправе или у више од 580 поштанских објеката широм државе.

Накнаде за упис крећу се од 100 до 1.000 евра, при чему је око 70 одсто објеката сврстано у категорију најнижег трошка. Магацини и економски објекти до 500 квадратних метара уписују се бесплатно.

Министарка грађевинарства Александра Софронијевић тврди да су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце ослобођени од наплаћивања.

Према структури пријава, програм се у највећој мери односи на стамбене објекте. Више од 80 одсто захтева се односи на породичне куће и помоћне објекте. Са становима тај удео прелази 90 одсто. Значајно интересовање бележи се из дијаспоре, пре свега из Аустрије, Немачке и Босне и Херцеговине.

Годину су обележили и најава примена Алиментационог фонда и усвајање закона који младима до 35 година омогућава куповину стамбене непокретности по повољним кредитним условима. Уз то, усвојене су и измене закона о јединственом бирачком списку, уџбеницима и високом образовању.

Америчке санкције НИС-у

Упоредо са студентским протестима и блокадама, још један кључни догађај у Србији се протегао на читаву годину – одлука америчких власти да уведу санкције Нафтној индустрији Србије.

После божићних празника, Одељење за контролу стране имовине америчког Секретаријата за финансије (ОФАК) увело је санкције НИС-у под образложењем да руски власници, који имају већински удео у компанији (56 одсто), профитом "финансирају рат у Украјини".

Председник Србије Александар Вучић подвлачи да је осам пута убедио америчке представнике да одложе примену мера. Девети пут је био неуспешан – 9. октобра, када су санкције кључном делу српске економије званично ступиле на снагу.

Од тада, у Панчевачку рафинерију није стигла ни кап нове нафте. Хрватски "Јадрански нафтовод" одмах је обуставио испоруку сирове нафте са јадранске обале, што је довело до застоја производње дизела, бензина, млазних и тешких горива.

Вучић је 25. новембра упозорио да ће Рафинерија бити принуђена да обустави рад у наредном периоду. Упозорио је и да би Народна банка Србије и комерцијалне банке могле да буду изложене секундарним санкцијама због обраде трансакција са НИС-ом, што би "било катастрофално за инвестициони рејтинг земље".

Друге нафтне компаније – са мађарским МОЛ-ом на челу, који је утростручио испоруке – повећале су увоз нафтних деривата. Међутим, због недостатка транспортних средстава и ниског водостаја Дунава, снабдевање тржишта са потребних 6.000 тона деривата на дневном нивоу на дужи рок није била могућа.

Србија је покушавала да пронађе решење, нудећи да откупи руски удео и прикључи га државном власништву од 29 одсто, што Руси одбијају, а у Београду тумаче као непријатељски чин. Руски власници су 11. новембра пристали да генерално продају свој удео, што је био номинални услов за потенцијално укидање санкција.

Према појединим информацијама, преговари се воде са фирмом "АДНОК" из Уједињених Арапских Емирата и мађарским МОЛ-ом. ОФАК је крајем децембра издао нову лиценцу којом се дозвољава преговарање о продаји руског удела до 24. марта.

ОФАК је последњег дана у години издао оперативну лиценцу НИС-у, којом је омогућено пословање до 23. јануара. Такође, ЈАНАФ је изразио спремност да испоручује нафту од мора до Рафинерије у Панчеву у наведеном периоду.

Ипак, Србија је и даље у незавидном положају. Председник Русије Владимир Путин каже да "зна шта се догађа са НИС-ом", али да је руска страна много уложила у компанију и да зато очекује да ће "пријатељско српско руководство" имати у виду међудржавни споразум.

С друге стране, председник Србије истиче да "искључује отимачину" као опцију, али и могућност да седи скрштених руку. Поручује да држава не може да живи без НИС-а. Рок за коначну одлуку раније је поставио за 15. јануар.

Замрзавање пројекта "Јадар"

Британско-аустралијска рударска компанија "Рио Тинто" саопштила је средином новембра да пројекат експлоатације литијума у долини Јадра, процењен на скоро три милијарде евра, улази у фазу "одржавања и надзора", односно замрзавања.

У писаној изјави за РТС, компанија је истакла да "остаје у Србији и наставља да верује да је Јадар лежиште изузетног квалитета, с потенцијалом за дугорочну експлоатацију", али да је приоритет "да задржи законска права над пројектом" и "пружи подршку запосленима у процесу транзиције".

Пројекат "Јадар", обележио је претходних пет година у Србији снажним политичким и друштвеним спорењима. После истражних дозвола издатих средином 2000-их и уговора са државом из 2017. године, пројекат је 2021. изазвао масовне еколошке протесте и блокаде.

У јануару 2022. дошло је до поништавања административних аката и укидања просторног плана у Лозници. Међутим, две и по године касније, Уставни суд је прогласио неуставним укидање просторног плана.

Влада је уредбом омогућила наставак пројекта, уз подршку Европске уније, која је пројекат уврстила међу стратешке за зелену транзицију. Оживљавање "Јадра" поново је изазвало протесте, чији је врхунац забележен у августу 2024, скупом на Теразијама у Београду.

Случај "Генералштаб"

Компанија "Афинити партнерс" Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, повукла се средином децембра из пројекта изградње луксузног хотелско-стамбеног комплекса на месту зграда Генералштаба у Београду, оштећених у НАТО бомбардовању 1999. године.

Кушнер је нагласио да "пројекти треба да уједињују, а не да деле", алудирајући на противљење изградњи комплекса у дела опозиције, грађана и студентског покрета који су истицали да је зграда чувеног архитекте Николе Добровића заштићено културно добро.

Уједно, повлачење је уследило неколико сати пошто је Јавно тужилаштво за организовани криминал подигло оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића и још три особе због наводних незаконитости приликом скидања својства културног добра за низ зграда око Генералштаба.

Претходно, Скупштина је усвојила посебан закон (лекс специјалис) којим је укинут статус културног добра комплексу Генералштаба.

Председник Србије Александар Вучић нагласио је да је "држава изгубила инвестицију од 750 милиона евра због кампање против Генералштаба" и најавио кривичне пријаве против свих који су учествовали у "хајци за уништење инвестиције".

Министар финансија Синиша Мали оценио је напуштање пројекта као "огроман губитак за Србију", уз напомену да оно "није коначно већ тренутно". Противници рушења Генералштаба Кушнерово одустајање виде као победу грађанског отпора. За то време, Вучић је положио камен темељац за нову зграду Министарства одбране у касарни "Бањица".

Срби на КиМ

Година 2025. на Косову и Метохији окончана је онако како је и почела – изборном кампањом, нападима и притисцима на Србе.

Српска листа је на недавно окончаним ванредним парламентарним изборима 28. децембра освојила 42.000 гласова и девет од 10 мандата намењених српским представницима. Мандат је припао и партији "За слободу, правду и опстанак" Ненада Рашића.

С друге стране, Самоопредељење Аљбина Куртија слави изборну победу са скоро 50 одсто гласова и најмање 55 од 61 мандата потребних за састав Владе, при чему ће разлику лако надоместити посланицима несрпске мањине којима је загарантовано 10 места.

Ванредни избори расписани су пошто Самоопредељење из два покушаја у новембру није успело да формира Владу, због чега је Вјоса Османи распустила парламент.

Претходно, на локалним изборима у октобру, Срби на северу КиМ су се после три године вратили на власт у општинама у којима чине већину. Градоначелници СЛ поново су преузели дужности у општинама Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.

У знак протеста, српски представници напустили су институције у новембру 2022, после чега су власти у Приштини на та места поставиле сопствене градоначелнике који су на изборима освојили занемарљиве проценте подршке уз излазност од свега неколико одсто.

Децембарски ванредни избори били су трећи на територији КиМ у 2025. Најпре су у фебруару одржани редовни, на којима је Самоопредељење освојило 48 мандата, а Српска листа девет од 10 загарантованих мандата за српску заједницу.

Један мандат је и тада припао Рашићевој партији, што му је омогућило да буде изабран за потпредседника скупштине из редова српске заједнице. Због тога је процес конституисања парламента блокиран, јер је СЛ сматрала да њој припада право да предложи кандидата.

Председник скупштине изабран је тек 26. августа, што је одразило дубоку институционално-политичку кризу привремених приштинских институција.

Приштина је и током претходне године наставила противправно затварање српских институција и насиље над становништвом. Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, забележено је 137 етнички мотивисаних инцидената против Срба.

Дијалог Београда и Приштине под вођством новог специјалног представника ЕУ Петера Соренсена одржан је у неколико рунди без главних преговарача и помака ка формирању Заједнице српских општина, предвиђене Бриселским споразумом.

Упоредо, Приштина је набавила ново наоружање за безбедносне снаге из Турске, Америке и Немачке. Потписала је и споразум о сарадњи у области одбране са Албанијом и Хрватском, што представља кршење Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација према којој је КФОР једина оружана сила у Покрајини.