Од "гардијана“ до "бајрактара“ – САД и Турска све присутније у наоружавању Балкана
Недавно је Приштини испоручено 50 половних борбених оклопних возила пешадије америчке производње. Процене су да сада имају више од 200 оклопњака, највише је америчких и турских. На војној паради у Загребу, иако није било великих изенанађења, приказано је доста новог наоружања, међу којима је турски дрон "бајрактар". Да ли се регион убрзано наоружава и каква је ту улога Турске?
Симболично, возила америчке производње типа "гардијан" у служби су од 1999. Добро су се показала у Ираку и Авганистану, опремљни су основним нивоом заштите, наоружани лаким или тешким митраљезима и бацачем граната 40 мм, могу да превезу до петоро људи.
Возила ће припасти такозваним косовским безбедносним снагама, које су од 2018. у десетогодишњем процесу трансформације у војску.
Иако план предвиђа више десетина оклопних возила пешадије, већ сада бројИ неколико стотина оклопњака, што је три године пре рока за чак 207 одсто више од предвиђеног, наводе приштински званичници. Уз то, војни стручњаци упозоравају и на друге набавке наоружања.
Приштина набавља самоходне минобацаче, хаубице, "џавелин"
"Оно што је кључно када говоримо о развоју способности Приштине јесте то да они набављају и набавили су већ, то је у фази испоруке, самоходне минобацаче, затим хаубице калибра 105 мм, купили су турске противоклопне ракете 'омтас', имају одобрење за набавку америчких противоклопних ракета 'џавелин', видећемо да ли ће доћи до те испоруке уопште и имају беспилотне летелице 'бајрактар ТБ-2', каже Горан Јанићевић, уредник емисије "Дозволите..." .
Раде Мароевић, уредник на Интернет порталу РТС-а, напомиње да су безбедносне снаге Косова формација која је на корак од војске у овом тренутку, мада ни према Резолуцији 1244, ни према ставовима НАТО-а оне то не могу да буду.
"Као и многе друге ствари на Косову то је јако компликовано и јако сложено и имамо паралелне процесе. Процеси који се воде у складу са међународним документима и процеси који се воде ван њих. Чак и према Ахтисаријевом плану, косовске безбедносне снаге нису замишљене као формација која треба да носи, да има било какво тешко наоружање", напомиње Мароевић.
"Тзв. безбедносне снаге Косова нису дорасле другим снагама у региону"
Ипак, буџет министарства одбране у Приштини порастао је са 67 милиона евра 2021. на 208 милиона евра у 2025, не рачунајући додатна издвајања, која су потпуно нетранспарентна. Аљбин Курти најављује буџет од једне милијарде, уколико му се мандат премијера настави.
"У било ком сценарију конвенционалног конфликта, безбедносне снаге Косова нису дорасле другим снагама у региону. Али, проблем је, односно ствар је у томе да те снаге имају савезнике, што можемо да видимо из последњих споразума који су потписани, декларација, затим изјава и делује као да се дешава ново сврставање у региону, где ћемо на једној страни имати Србију, евентуално Мађарску као савезницу, а на другој неколико других земаља, пре свега Хрватску, Албанију и Косово, које себе сматра земљом", рекао је Марко Савковић, виши саветник у ИСАК фонду.
На паради у Загребу и познати турски дрон "бајрактар ТБ-2"
У Хрватској је недавно одржана војна парада која, према тврдњама стручњака, није изненадила готово ни по чему.
Међутим, на паради се видео познати турски дрон "бајрактар ТБ-2". У региону их већ имају Оружане снаге Румуније и Албаније, БиХ ће из донације добити два, а Хрватска је наручила шест летелица и оне би у будућности на себи могле да носе мале хрватске "фпв" дронове, најављују стручњаци. Турска представља још једну спону између Загреба и Приштине.
"Такође, Турска планира инвестицију у нашу јужну покрајину, на Косову и Метохији ће у наредном периоду, у наредних неколико година почети да ради фабрика за производњу муниције и лабораторија за развој дронова. Та фабрика за производњу муниције је оно што суштински повезује Турску са трилатералним споразумом о сарадњи у области одбране који су потписали Приштина, Тирана и Загреб", наводи Горан Јанићевић.
Када је реч о политици и регионалној безбедности, стручњаци усмеравају пажњу на период крајем године. Тада ће парламенти усвајати буџете за наредну годину, а војни ће итекако свима привући пажњу.
Коментари