Предложен састав нове владе – биографије кандидата за министре

Мандатар за састав нове Владе Србије, професор доктор Ђуро Мацут, стручњак је из области ендокринологије. До сада се није бавио политиком, а у политичке воде улази на предлог председника Србије Александра Вучића. Мацут је рођен у Београду, где је дипломирао на Медицинском факултету, на коме је завршио специјализацију из интерне медицине, ужу специјализацију из ендокринологије и одбранио докторску дисертацију.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић потврдила је да је предлог стигао у Скупштину и да је седницу Скупштине заказала сутра, 15. априла, у 10 часова.

Синиша Мали, кандидат за првог потпредседника Владе и министра финансија

Синиша Мали остаје на функцији министра финансија, коју обавља од маја 2018. године. Био је градоначелник Београда од априла 2014. до маја 2018. године. Претходно је обављао функцију председника Привременог органа Града Београда. Пре него што је постао градоначелник, био је специјални саветник за привреду и финансије у Влади тадашњег премијера Александра Вучића. Од 2001. до 2003. радио је као помоћник у Министарству за привреду и приватизацију и као директор Центра за тендерску приватизацију у Агенцији за приватизацију. Током своје каријере радио је и као финансијски саветник у приватном сектору. Рођен је 1972. године у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету Универзитета у Београду. У биографији на сајту Министарства финансија наводи се да је магистрирао и на Washington University у Сент Луису.

Ивица Дачић, кандидат за потпредседника Владе и министра унутрашњих послова

Ивица Дачић је и у претходном мандату обављао функцију министра унутрашњих послова. Био је министар спољних послова од 2022. до маја 2024. године. За председника Владе изабран је 2012. године и наставио је да обавља функцију министра унутрашњих послова коју је обављао од 2008. године. Након избора 2014. изабран је за првог потпредседника Владе и министра спољних послова и на тој функцији остао је до 2020. године, када је преузео функцију председника Народне скупштине. Од 2006. је председник Социјалистичке партије Србије. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 1989. године на одсеку новинарство.

Адријана Месаровић, кандидаткиња за потпредседницу Владе и министарку привреде

Адријана Месаровић је предложена да настави рад на челу Министарства привреде, чију функцију је обављала у претходном сазиву Владе која је трајала мање од годину дана. Од 2018. била је помоћница градоначелника Новог Сада, где се у највећој мери бавила пројектима привлачења инвестиција, координирања између Града Новог Сада и других домаћих и страних компанија. Рођена је у Новом Саду 1981. године. Школовала се у родном граду. Као мастер економије посветила се раду у области банкарства, финансија и економије. Завршила је и школу у Саутемптону у Великој Британији, као и више специјализованих обука највишег нивоа стручног оспособљавања из информатике.

Драган Гламочић, кандидат за министра пољопривреде, шумарства и водопривреде

Драган Гламочић је предводио Министарство пољопривреде у Влади коју је предводио Ивица Дачић 2013. године. Од јуна 2024. године је саветник председника Србије задужен за пољопривреду и аграрну реформу. Гламочић је дипломирао на Пољопривредном факултету у Новом Саду 1992. године. На истом факултету је магистрирао 1995. године и докторирао 1999. године. На Пољопривредном факултету ради од 1996. године. Редовни је професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. Предаје више предмета из уже научне области Исхрана животиња на основним, мастер и докторским студијама.

Сара Павков, кандидаткиња за министарку заштите животне средине

Сара Павков је државна секретарка у Министарству заштите животне средине. Студирала је на Природно-математичком факултету, где је завршила основне и мастер, а потом уписала и докторске студије. Пре запослења у Министарству за заштиту животне средине, Сара Павков је радила у Покрајинском Секретаријату за заштиту животне средине.

Александра Софронијевић, кандидаткиња за министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Александра Софронијевић је обављала функцију министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре након што је Горан Весић поднео оставку после трагедије на Железничкој станици у Новом Саду. Радила је као помоћник министра грађевинарства и урбанизма од 2012. до 2014. године, одговорна за рад Сектора који се бави издавањем грађевинских и употребних дозвола, енергетску ефикасност у зградарству, грађевинско земљиште, републичку грађевинску и комуналну инспекцију и управноправни надзор у области државног премера и катастра. У периоду од 2004. до 2012. године била је помоћник министра у Министарству за капиталне инвестиције, Министарству инфраструктуре, Министарству заштите животне средине, рударства, просторног планирања и урбанизма. Од 1987. до 2004. у Градској општини Савски венац обављала је дужности саветника, помоћника начелника и начелника за имовинскоправне, грађевинске и комунално-стамбене послове. Рођена је 1961. године у Обреновцу. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду.

Дубравка Ђедовић Хандановић, кандидаткиња за министарку рударства и енергетике

Дубравка Ђедовић Хандановић је одабрана 2022. године да води Министарство, исти посао је наставила и 2024. године. Обављала је функцију члана Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке од 2021. године. Пре тога, била је директорка Регионалног представништва Европске инвестиционе банке за Западни Балкан. Пре доласка на ту функцију, истакла се у Европској инвестиционој банци у више земаља, док је пре почетка каријере у банкарству, радила у медијима и комуникацијама. Дипломирала је банкарство и финансије на Економском факултету у Београду, а магистрирала је финансије и менаџмент на Универзитету Бокони СДА у Милану и Андерсоновој школи менаџмента Ју-Си-Ел-Еја у Лос Анђелесу.

Јагода Лазаревић, кандидаткиња за министарку унутрашње и спољне трговине

Јагода Лазаревић је обављала функцију министарке спољне и унутрашње трговине након што је Томислав Момировић поднео оставку после трагедије на Железничкој станици у Новом Саду. Претходно је била запослена у Министарству спољних послова, Сектору за економску дипломатију, где је постављена за в. д. помоћника министра спољних послова за економску дипломатију. Претходно шеф Одсека за Европу и прекоокеанске развијене земље у Сектору за билатералну економску сарадњу Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Била је и генерални комесар Републике Србије на Светској изложби Експо 2020. у Дубаију. Рођена је 1969. године у Београду, где је завршила Осму београдску гимназију. Образовање наставља на Студијама пословне економије и финансија на Универзитетy Bебстер у Женеви и Бечу. Говори енглески, француски и италијански и активно се служи немачким језиком.

Ненад Вујић, кандидат за министра правде

Ненад Вујић је завршио Правни факултет у Београду, где је положио и правосудни испит. Од јануара 2010. године обавља функцију директора Правосудне академије у Београду. Од 2013. године члан, а од 29. децембра 2017. председник Комисије за спровођење националне стратегије реформе правосуђа. Специјалиста за људска и мањинска права, права избеглица и расељених, као и права синдиката. Рођен је 26. октобра 1966. године у Лозници.

Снежана Пауновић, кандидаткиња за министарку државне управе и локалне самоуправе

Снежана Пауновић је народна посланица Социјалистичке партије Србије у актуелном скупштинском сазиву. На функцију народног посланика је први пут изабрана 2013. године. Од 2006. до 2013. године обављала је функцију координатора СО Ђаковица и СО Дечане на које је у два наврата именована Одлуком Владе Републике Србије. Од 2014. године обавља функцију в. д. директора Апотекарске установе Пећ. Била је чланица Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, Одбора за Косово и Метохију и Одбора за права детета, и заменица члана Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања. Дипломирани економиста, рођена је 1975. године у Пећи. 

Демо Бериша, кандидат за министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Демо Бериша је председник Матице Албанаца у Србији. Бивши је официр ЈНА и Војске Србије. Завршио је средњу војну школу у Сарајеву, више војно специјалистичко усавршавање је завршио у Панчеву, док је у Новом Саду стекао звање економисте. У Војсци Југославије почео је да ради 1982. године, а више пута је награђиван и одликован. Војну каријеру је окончао 2005. године, када је званично отишао у пензију. Од 2014. године је председник Матице Албанаца у Србији, а од 2023. године је запослен у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог на месту посебног саветника министра. Рођен је 1963. године.

Братислав Гашић, кандидат за министра одбране

Братислав Гашић вршио је функцију министра одбране у Влади сазваној 2024. године. Претходно је обављао функцију министра унутрашњих послова у Влади састављеној 2022. године. За градоначелника Крушевца изабран је у јуну 2012. године. Функцију министра одбране обављао је од 2014. до 2016. године, када је Народна скупштина изгласала његову смену. За директора Безбедносно-информативне агенције изабран је 2017. године, а ту функцију обављао је до 2022. Рођен је 1967. године у Крушевцу. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Нишу.

Марко Ђурић, кандидат за министра спољних послова

Марко Ђурић је шеф дипломатије од 2024. године на чије место долази након што је обављао дужност амбасадора Србије у Сједињеним Америчким Државама. У периоду од 2012. до 2014. године био је спољнополитички саветник председника Србије. У мају 2014. именован је за директора Канцеларије за Косово и Метохију. Био је шеф тима за преговоре Београда и Приштине и шеф преговарачке групе за поглавље 35 у процесу приступања Србије ЕУ. Рођен је 1983. године у Београду. Покрету "Отпор" прикључио се 2000. године, где је постао активиста у прес-тиму. Нашао се међу оснивачима и првим члановима Српске напредне странке. Године 2009. постао je координатор Правног тима и асистент заменика председника странке Александра Вучића. Крајем 2012. године постао је члан Председништва СНС-а, а у мају 2016. године изабран је за потпредседника СНС-а.

Немања Старовић, кандидат за министра за европске интеграције

Немања Старовић је у претходној влади вршио функцију министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања. Претходно је обављао функцију државног секретара у Министарству одбране од 2022. године. Пре тога био је државни секретар у Министарству спољних послова. За одборника Скупштине Новог Сада изабран је 2008. године, а обављао је и функцију члана Градског већа за образовање. Рођен је 1982. године у Новом Саду. Након Карловачке гимназије завршио је мастер студије на Филозофском факултету у родном граду, а 2013. године и Дипломатску академију Министарства спољних послова Републике Србије. Био је члан Српског покрета обнове, а од 2015. године постао је члан Главног одбора Српске напредне странке.

Дејан Вук Станковић, кандидат за министра просвете

Дејан Вук Станковић рођен 22. јануара 1973. године у Београду. Основну школу "Старина Новак" и Прву београдску гимназију, похађао је и завршио у родном граду. У својој биографији наводи да је од 1991. до 1998. године студирао филозофију, коју је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, са просечном оценом 9,25. Исте године, уписао је постдипломске студије на Филозофском факултету у Београду, на смеру филозофија, катедра – етика и практична филозофија, испитне обавезе на постдипломским студијама је окончао у року, са просечном оценом 9.80. Како тврди, у новембру 2011. године на Одсеку за филозофију, на Катедри за етику и практичну филозофију, одбранио је докторску дисертацију под називом "Практичка рационалност и однос права и морала у филозофији Џона Мичела Финиса" и стекао звање доктора филозофских наука. Од 2003. ради на Учитељском факултету (Факултет за образовање учитеља и васпитача), на коме је ванредни професор на предмету Филозофија са етиком. 

Златибор Лончар, кандидат за министра здравља

Златибор Лончар је функцију министра здравља је обављао од маја 2024. године, а на коју се вратио након паузе од две године. То ресорно министарство је претходно водио од 2014. до 2022. Рођен 1971. у Београду. Завршио Медицински факултет у Београду 1997. године. У Лондону у болници "Хамерсмит" завршио специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије. Завршио специјализацију из опште хирургије 2003. године, а 2009. уписао докторске студије. Током 2011. завршио је и специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Кингс колеџу у Лондону. Пре доласка на чело Ургентног центра био је начелник Интензивне неге на одељењу Хирургије и Клинике за ургентну хирургију. Од 2010. године био је начелник интензивне неге Ургентног центра, а од августа 2012. био је на функцијама директора Ургентног центра и помоћника директора Клиничког центра Србије за медицинска питања. Члан Председништва Српске напредне странке је од 2014. године.

Милица Ђурђевић Стаменковски, кандидаткиња за министарку за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Милица Ђурђевић Стаменковски је у претходном сазиву обављала функцију министра за бригу о породици и демографију. На парламентарним изборима 2022. године изабрана за народну посланицу. Рођена је 1990. године у Београду. Завршила је Факултет политичких наука Универзитета у Београду, на коме је стекла звање дипломираног политиколога. Председница је и суоснивач политичке странке Заветници.

Јелена Жарић Ковачевић, кандидаткиња за министарку за бригу о породици и демографију

Јелена Жарић Ковачевић је вршила дужност министра државне управе и локалне самоуправе у претходном сазиву Владе. Бирана је за народну посланицу у три скупштинска сазива од 2016. године. Обављала је функцију председнице Одбора за уставна питања и законодавство. Рођена је у Нишу 1981. године, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на Правном факултету и стекла звање мастер правних наука. По занимању је адвокат. Била је чланица Главног одбора Српске напредне странке, а 2021. изабрана је за чланицу Председништва странке. Чланица је Градског одбора СНС у Нишу.

Зоран Гајић, кандидат за министра спорта

Зоран Гајић остаје на функцији на коју је одабран 2024. године, а претходно и 2022. године. Био је председник Одбојкашког савеза Србије од 2016. године до 2019. године. Био је тренер у више клубова и репрезентација. Рођен је 1958. године у Панчеву. Магистар је одбојке и едукатор одбојкашких тренера.

Никола Селаковић, кандидат за министра културе

Никола Селаковић је преузео Министарство културе у сазиву Владе 2024. године. Претходно обављао функцију министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања. Обављао је и дужност министра правде и државне управе од 2012. до 2014. године, а потом министра правде од 2014. до 2016. године. Одлуком председника Републике 2017. године постављен је на функцију генералног секретара председника Републике, коју је обављао до 2020. године. Након тога је до 2022. године био министар спољних послова. Рођен је 1986. године у Ужицу. На Правном факултету Универзитета у Београду завршио је основне и мастер студије.

Милан Кркобабић, кандидат за министра за бригу о селу

Милан Кркобабић је на функцији коју је обављао од 2020. године у претходна три сазива Владе. У периоду од 2008. до 2012. године обављао је функцију заменика градоначелника Београда. У септембру 2012. именован је на функцију генералног директора Јавног предузећа "Пошта Србије", коју је обављао до августа 2016. године. Од августа 2016. године до октобра 2020. године обављао је функцију министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа. Један је од оснивача и председник Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС). Рођен је 1952. године у Качареву. Дипломирао је на Економском факултету у Београду.

Бела Балинт, кандидат за министра науке, технолошког развоја и иновација

Бела Балинт је завршио Медицински факултет Универзитета у Новом Саду, магистрирао 1984. године, а докторирао 1997. године на Медицинском факултету Војномедицинске академије (ВМА) у Београду. Од 1980. године запослен на Институту за трансфузиологију ВМА, а редовни је члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2008. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 2015, а од 2021. године редовни је члан САНУ.

Хусеин Мемић, кандидат за министра туризма и омладине

Хусеин Мемић врши функцију министра туризма и омладине на коју је одабран 2022. године, а потом и 2024. године. Обављао је од 2012. године функцију Културног центра Новог Пазара. Рођен је 1983. године у Новом Пазару. Дипломирао је на Факултету за физичку културу, а завршио је мастер студије из туризма и угоститељства. Члан је и потпредседник Санџачке демократске партије.

Борис Братина, кандидат за министра информисања и телекомуникација

Борис Братина је ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. Рођен је у Београду 25. августа 1960. године, где је завршио формално образовање – од основне школе до доктората на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Дарко Глишић, кандидат за министра за јавна улагања

Дарко Глишић биран је три пута биран за председника Општине Уб, након чега је изабран за министра за јавна улагања. Био је народни посланик у два скупштинска сазива од 2003. до 2008. године. Обављао је и функцију председника Скупштине општине Уб 2005. и 2006. године. Рођен је у Убу 1973. године. По занимању је инжењер геодезије. Политичку каријеру започео је у Српској радикалној странци. Један је од оснивача Српске напредне странке, у којој обавља функцију председника Извршног одбора.

Новица Тончев, кандидат за министра без портфеља

Новица Тончев је обављао функцију министра без портфеља и у претходна три сазива Владе. Од 2008. до 2014. године председника општине Сурдулица, а од 2014. до 2020. године председника Скупштине општине Сурдулица. У више наврата биран је за народног посланика. Члан је Главног одбора Социјалистичке партије Србије од 2010. године, а за потпредседника партије изабран је 2017. године. Рођен је 1962. у Нишу, а живи и ради у Сурдулици. Дипломирао је на Грађевинском факултету у Нишу.

Ђорђе Милићевић, кандидат за министра без портфеља

Ђорђе Милићевић је функцију министра без портфеља обављао и у претходна два сазива Владе. Биран је за народног посланика у свим сазивима Народне скупштине од 2008. године. Од 2016. до 2020. био је на функцији потпредседника Народне скупштине. У четири мандата биран за одборника Скупштине града Ваљева, а 2004. обављао је функцију потпредседника Скупштине општине Ваљево. Рођен је у Ваљеву 1978. године. По занимању је дипломирани економиста. У Социјалистичкој партији Србије од 1996. године, а од 2002. до 2021. обављао је функцију председника Градског одбора Ваљево.

Усаме Зукорлић, кандидат за министра без портфеља

Усаме Зукорлић обављао је функцију министара без портфеља у Влади састављеној 2024. године. Претходно је обављао функцију потпредседника Скупштине. Рођен је 1992. године у Константину у Алжиру. Завршио је мастер студије на Интернационалном универзитету у Новом Пазару. Председник је Странке правде и помирења, коју је основао његов отац Муамер Зукорлић.

Ненад Поповић, кандидат за министра без портфеља

Министар без портфеља у претходном сазиву Владе. За министра без портфеља биран и у два мандата од 2017. до 2022. године. Био је народни посланик у два мандата, а 2012. је изабран за потпредседника Скупштине. Обављао је функцију потпредседника Координационог центра Србије за Косово и Метохију од 28. јуна 2006. године до 15. маја 2007. године. Од 20. фебруара 2006. године налази се на челу Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије. Током 2006. године постављен је на функцију потпредседника Координационог тела Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, а 7. септембра 2007. године именован је за заменика председника овог владиног тела. Рођен је 1968. године у Тузли. Политичку каријеру започео у Демократској странци Србије, а по напуштању те странке 2014. године оснива Српску народну партију на чијем је челу и даље.

Татјана Мацура, кандидаткиња за министарку без портфеља

Татјана Мацура је министарка без портфеља од 2024. године. Народна посланица од 2016. до 2020. године. Рођена је 1981. године. Политичку каријеру започела је у покрету "Доста је било". Председница је удружења "Маме су закон" и предузетница.