Студенти бициклисти стигли у Стразбур; дочек за студенте на централном тргу у Краљеву

Тишина у Шапцу

Као и претходних дана, и данас је у Шапцу организована шеснаестоминутна тишина за настрадале на Железничкој станици у Новом Саду. Толико је трајала и блокада улице код библиотеке и музеја.

Фото: РТС

Група студената са четири универзитета је кренула у "Туру до Стразбура" 3. априла, пролазећи кроз Суботицу, Дунав Варош, Будимпешту, Ђер, Беч, Есмердоф на Дунаву, Линц, Салцбург, Минхен, Улм, Штутгарт, Карлсруе.

Студенти у блокади настављају са акцијама док њихови захтеви не буду испуњени. Протестују пет месеци, тражећи одговорност за пад надстрешнице зграде Железничке станице у Новом Саду 1. новембра и погибију 16 људи. 

Синоћ су студенти у блокади блокирали зграде оба јавна медијска сервиса, и РТС и РТВ.

Група од 80 студената у блокади је 3. априла ујутру кренула бициклима пут Стразбура, да би у "центру европске правде предали документ о кршењу права у Србији". Пролазе кроз кључне европске градове, а у Стразбур би, према плану, требало да стигну 15. априла. Циљ пута је да европским званичницима скрену пажњу на студентске захтеве и тренутну ситуацију у Србији.

После Салцбурга, Минхена, Улма и града Карлсруеа настављају пут ка свом циљу.

Блокадама и обустави наставе претходних месеци придружили су се матуранти великог броја гимназија и средњих стручних школа у Србији. 

Комеморативним скуповима у више градова у Србији 1. априла обележено је пет месеци од пада надстрешнице у Новом Саду, средњошколци и наставници на три и по сата блокирали су мост "Газела".

Последње суботе у марту одржан је шесточасовни протест испред Информера.

Грађани и студенти окупили су се 24. марта, на годишњицу почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, испред Генералштаба и Уставног суда у Београду. Изразили су незадовољство због тога што је Генералштабу одузет статус културног добра. 

У недељу, 23. марта, у Новом Саду је био Дан жалости због смрти Вукашина Црнчевића, који је после четири месеца и три недеље подлегао повредама задобијеним у паду надстрешнице.

У Чачку је истог дана одржан протест грађана на који су их позвали студенти Факултета техничких наука у блокади због догађаја од суботе, 22. марта, на Градском тргу када су, како су навели, нападнути студенти тог факултета. Неколицина учесника протеста разбила је врата градске управе у Чачку и ушла у зграду. Полиција је саопштила да је идентификовано шест особа. Окупљени су током протеста шетали градским улицама, правили буку и гађали јајима седиште Градског одбора СНС-а.

У Нишу је у петак увече 21. марта дошло до инцидента испред места где је требало да буде одржана трибина Српске напредне странке. Окупљени грађани су чланове СНС-а гађали јајима, каменицама и поливали водом. Нападнут је градоначелник Ниша Драгослав Павловић као и други чланови СНС-а који су хтели да присуствују страначкој трибини. Тада су приведена и тројица студената. 

Студенти су претходних дана пружили и подршку просветарима који су протестовали испред Министарства просвете и зграде РТС-а у среду 19. марта. Просветни радници траже од Јавног сервиса да о њиховим захтевима извештава објективно, истинито и правовремено, као и да "стану на страну грађана" и извештавају о њиховим захтевима у Другом дневнику. Протест су подржали и средњошколци, као и део радника РТС-а.

Студенти и грађани су у понедељак 17. марта после Ургентног центра у Београду, протестовали испред Министарства здравља, пошто је Ургентни центар осудио "ширење панике" о здравственом стању људи после инцидента у Улици краља Милана када је још необјашњен звучно-ваздушни удар уплашио и растерао демонстранте у петнаестоминутном одавању поште настрадалима у Новом Саду. Ургентни центар је навео да је радио "уобичајено", а амбуланте "нису биле преплављене" пацијентима са симптомима "звучног удара". 

Велики број грађана из целе земље одазвао се на студентски протестни скуп под слоганом "15. за 15" у центру Београда 15. марта. 

Иако је првобитно Скупштина Републике Србије била најављена за централно место окупљања, Трг Славија је у два наврата током дана проглашен за алтернативно место централног програма скупа "15. за 15", из безбедносних разлога – због окупљених око Удружења Студенти 2.0 који су боравили и тог дана у 

И поред тога, на више локација у центру Београда дошло је до инцидената и међусобне туче једног дела учесника протеста, а данима после протеста јавност је заинтересована за случај у Улици краља Милана када је петнаестоминутна тишина која је почела у 19.00 прекинута четири минута раније због звучно-ваздушног удара о којем сведоче очевици, међу којима је одређен број затражио лекарску помоћ.

Док се у делу јавности спекулише о употреби звучног средства за разбијање демонстрација, полиција, Војска и БИА, демантују да је тако нешто употребљено 15. марта.  

Студенти у блокади су 11. марта у 21 сат окончали 22-часовну блокаду улаза у зграду Радио-телевизије Србије у Таковској 10 и Абердаревој 1, која је почела 10. марта, око 22.30. Истовремено, била је блокирана и зграда Радио-телевизије Војводине.

Наставили су са блокадама факултета и ректората после студентско-радничког протеста "Раме уз раме – студенти и радници" који је одржан за викенд. У Нишу је одржан студентски протест "Ружа правде", док су је у Новом Саду био протест под називом "Шта жене знају са јајима".

Два дана раније је организована шетња "Кругом двојке" у Београду и протест испред зграде РТС-а.

Део студената у блокади и грађана који су били на протесту испред РТС-а дошли су до Пионирског парка и скандирали и звиждали окупљенима у Удружењу "Студенти 2.0" који, како наводе, желе да похађају наставу и који су од четвртка под шаторима у Пионирском парку. Кордон полиције стајао је између две групе студената и грађана.

Поред свакодневних протестних шетњи и одавања поште настрадалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, широм Србије, одржан је и велики протест "Студентски едикт" у Нишу, 1. марта, четири месеца после пада надстрешнице у Новом Саду  када су студенти из више праваца у вишедневном маратону пешке стигли у Ниш на протест који је трајао 18 сати.

Протест у Нишу уследио је после великог скупа студената из целе земље под називом "Сретнимо се на Сретење" у Крагујевцу. 

Претходно, поводом 100 дана од пада надстрешнице у Новом Саду, студенти су и 9. фебруара, седмочасовном блокадом београдског моста Газела још једном позвали надлежне институције на одговорност.

Када се навршило три месеца од трагедије на Железничкој станици, 1. и 2. фебруара, организована је и студентска блокада Моста слободе у Новом Саду, која је трајала 27 сати. 

Неколико дана пре, истим поводом, студенти су организовали једнодневну блокаду београдске Аутокоманде.

У међувремену – студенти, професори универзитета у Србији као и наставници основних и средњих школа, ђаци и матуранти широм градова Србије – настављају и са протестима и блокадама зграда факултета и ректората, основних, средњих школа и гимназија. 

Један од повода за оставку премијера Милоша Вучевића 28. јануара је и напад на студенте испред страначких просторија Српске напредне странке у Новом Саду, у ноћи између 27. и 28. јануара. Нападачи су тада тукли студенте палицама и песницама.  Студенткиња која је том приликом теже повређена имала је интервенцију на Клиници за максилофацијалну хирургију УКЦБ.

У блокадама су најмање 63 факултета пет државних универзитета, више приватних факултета и неколико високих струковних школа.

Потписима студентске захтеве су подржали одређен број судија Апелационог суда у Београду, Привредног апелационог суда, Првог основног суда у Београду, Вишег суда у Београду, Основног суда у Обреновцу, као и Адвокатска комора Србије, која је била у тродневном штрајку, а потом и у једномесечном штрајку. Акцијама, протестима и обуставом рада подршку пружају и пољопривредници, лекари, глумци, позоришта и друге културне установе и појединци. Скупови подршке студентима у међувремену су организовани и у региону, али и у српској дијаспори по градовима и светским метрополама. 

Блокадама и обустави наставе придружили су се матуранти великог броја гимназија и средњих стручних школа. 

Протестима и обуставама рада прикључиле су се и основне школе широм Србије, као и наставници незадовољни договором који су репрезентативни синдикати направили са Владом Србије.