Ватрогасац Мирослав Џаковић

Тада је био гост у емисији "ТВ лица као сав нормалан свет" и у току тог једног дана током бројних интервенција снимљене су ситуације које су за ватрогасце свакодневица, од којих је једна била и улазак у кућу која је била у пламену. Осим неустрашивости на послу, Џаковић је те 2004. године говорио о жељи која му се није испунила да се оствари као родитељ, о осећању одговорности према људима којима је потребна помоћ а коју је наследио од оца који је такође ватрогасац и о томе како не размишља о себи када улази у пожар.

Ових дана, у време празника, Мирослав Џаковић дочеко је екипу емисије у свом дому, у превременој пензији јер му је озбиљно нарушено здравље. Па ипак, упркос свему и данас каже да би се нагутао дима и ушао у пожар када су секунде у питању, иако је свестан да су здравствени проблем настали баш због тога што је више мислио о другима него о себи. Али, са друге стране, захвалан је на томе што му се остварила највећа жеља и данас има двоје деце са супругом Слађаном која је његова колегиница и коју је упознао у ватрогасној станици у којој је радио.

На питање шта би пожелео у време празника без размишљања је одговорио да жели да још једном обиђе ватрогасну бригаду. На први звук за полазак на терен, Мирослав је како сам каже испратио ватрогасце са сетом у очима говорећи о људима за које не постоје нерадни дани и викенди, а управо новогодишњи празници и весеље доносе несмотрености због којих су интервенције честе.

Окружен пријатељима, некадашњим колегама пожелео је што мање интервенција у 2020. а свима много здравља и све то док је пратио како се његов син Алекса пење у мала ватрогасна кола, уз констатацију да ће његов син наставити традицију ватрогасаца у породици Џаковић.

Аутор Тања Петернек Алексић