РТС Наука: Програмска шема - понедељак, 09. мар 2026
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R)
Док се провлачио кроз школу свирао је у панк и електро групама. Пошто је одлучио да никада не студира упутио се у град из својих снова.
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Тајне људског тела: Уринарни систем (R)
Када би отпадним материјама било допуштено да се гомилају у нашем телу, на крају би нас отровале! На сву срећу, тело има начин да се ослободи ових отровних хемикалија.
Како се калио човек: Прљави инспектор Блажа
Некада за себе каже да је Џејмс Бонд, други пут да је Прљави Хари. Много воли пиво, сака парите и нема проблема да призна да није дијамант.
Читалиште, читате ли ишта: Лектира
У серији "Читалиште - читате ли ишта?", Христина, Јован и Иван, воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе колико се и која врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто.
Тајне људског тела: Репродуктивни систем
Замислите да је свака наша ћелија некада била самостална, делећи се у зиду мамине материце. Иако је тешко препознати себе у тим малим ћелијама, оне су носиле све информације потребне за наш развој од самог почетка. Репродуктивни систем је тај који покреће ову невероватну причу – од нашег рођења, па чак и раније код девојчица, док су још у мамином стомаку.
РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури (R)
Да ли сте знали да биљке у граду нису смамо украси? Оне хладе, чисте ваздух, смирују мисли… Причамо о зеленим оазама међу зградама – о пејзажној архитектури која озелењује нашу стварност.
Историја Ниша: Антички период (R)
Антички Наисус био је град на обали Нишаве, на раскрсници путева који воде од централне Европе ка Блиском истоку и од Јадранског до Црног мора.
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R)
У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима Pax Romana или Римски мир. Pax romana је тадашњим хришћанима био дар са неба...
Наука 50: Плагијат (R)
Шта се подразумева под плагирањем? Колико су опасни плагијати у науци? Како гласи најсажетија до сада дефиниција научног чланка? Колико нови научни чланак сме да сличи неком старом? Под којим се условима исти чланак може објавити у неком другом часопису? Користе ли се код нас, као у свету, софтвери за откривање плагијата? У чему је смисао Будине опомене: "Пролазно је све што је сложено"?
Дворци Војводине: Ленка Дунђерски (R)
Казивање о најбогатијој српској породици XIX века у Војводини. У другој половини 19. века, породица Дунђерски је поседовала 40.000 хектара ораница у Бачкој и Банату, две фабрике пива, фабрику тепиха, девет транспортних бродова и чак пет двораца. Лазар Дунђерски је купио дворце Безереди у Челареву, Стратимировићи у Кулпину, Соколац у Новом Бечеју, Камендин, а дворац Дамаскин у Хајдучици изградио је за своју најстарију кћи Олгу.
Научни портал, 171. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R)
Уредник и водитељ емисије Књижевни дијалог, Александар Гаталица, у новом издању гледених интервјуа са нашим најпознатијим писцима, сусрео се с песникињом Аном Ристовић. Била је то прилика да се проговори о позиву песника у 21. веку, који је своју поезију већином преселио са хартије на екран рачунара.
Како се калио човек: Прљави инспектор Блажа (R)
Некада за себе каже да је Џејмс Бонд, други пут да је Прљави Хари. Много воли пиво, сака парите и нема проблема да призна да није дијамант.
Читалиште, читате ли ишта: Лектира (R)
У серији "Читалиште - читате ли ишта?", Христина, Јован и Иван, воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе колико се и која врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто.
Тајне људског тела: Репродуктивни систем (R)
Замислите да је свака наша ћелија некада била самостална, делећи се у зиду мамине материце. Иако је тешко препознати себе у тим малим ћелијама, оне су носиле све информације потребне за наш развој од самог почетка. Репродуктивни систем је тај који покреће ову невероватну причу – од нашег рођења, па чак и раније код девојчица, док су још у мамином стомаку.
Лични космос: Кућа ткања
У емисијама серијала „Лични космос“ Редакције општеобразовног програма, представљени су појединци који су успели да изграде сопствени, мали универзум и приватно уточиште у овом, турбулентном свету. Свако од њих је вештином, посвећеношћу, имагинацијом, знањем, талентом, стрпљењем, изградио лични космос, али га свакодневно дели са другим људима.
Мрачне странице културне историје Србије: Друштво мртвог песника, 1. ем.
Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници.
Од пигмента до концепта: Бескрајни плави круг и у њему звезда
Боја испуњава целокупан човеков видљиви свет. Она представља најважнији ликовни елемент у сликарству. Подсећа нас на разна места, омиљена годишња доба, а често исказује и наша осећања. Од свих боја плава је најдубља. То је боја неба и мора.
Историја Ниша: О Oтоманском царству, I део, 4. ем.
Ниш су српски великаши сматрали неосвојивим. Те судбоносне 1386. био је већа и боља фортификација, чак и од престоног Крушевца. Међутим, то није помогло његовим браниоцима. Упркос храбром и срчаном отпору, град је пао после опсаде дуге двадесет пет дана.
Преваспитани: Светозар Радишић 3
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Метаболички синдром
Метаболички синдром представља групу карактеристика, које подразумевају повећан ризик од добијања дијабетеса тип 2, атеросклерозе и кардиоваскуларних болести.
Пантеон Матице српске: Јован Хаџић, 3. еп.
Јован Хаџић је написао Устав и изабран је за председника Матице, а Летопис је постао њено гласило. Оснивачи, шест трговаца и један правник, овај чин озваничили су кружним потписима како никог не би посебно истицали. Седиште Матице српске било је у Пешти све до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад.
Добро је, добро је знати: О самосталности
Светска здравствена организација дефинише самосталност као основно људско право које се остварује кроз уклањање друштвених баријера и оснаживање појединца. Постоје бројне препоруке и научни докази шта и како предузети и које резултате очекивати, посебно када је реч о напредовању и самосталности особа са посебним потребама.
Временска капсула: Петар Карађорђевић
У оквиру серијала "Временска капсула", четири емисије посвећене су једном од највећих српских владара Петру I Карађорђевићу.
Живот је драгоцен: Лаиса
Она се зове Лаиса Силва – али цео Бразил је зна као Лаису борца. Лаиса је тинејџерка која је у првим годинама живота ходала и развијала се као и свака друга девојчица, а онда су почели проблеми. Није трчала, ходала је ударајући колено о колено, и тек после четири године дуге и исцрпљујуће борбе, у шестој години живота, добила је дијагнозу – СМА, спинална мишићна атрофија.
Културна баштина Србије: Од Плочника до Царичиног града I део
На подручју пет најсиромашнијих општина у Србији, које су уз то стратешки изузетно важне за Србију – Куршумлија, Медвеђа, Лебане, Бојник, Прокупље – налазе се културно-историјска блага, споменици природе и реткости од националног, европског и светског значаја.
Привредна историја Србије: Сину виђело из ријеке, 8 еп.
После електрификације Београда у Србији је од 1900. до почетка Првог светског рата, поред термоелектране у Шапцу изграђено десет малих хидроелектрана.
Наука 2023: Клима и пољопривреда
Од настанка планете клима се мењала под утицајем промена на Земљиној орбити које су се дешавале у правилним временским размацима од неколико десетина до сто хиљада година.
Лични космос: Кућа ткања (R)
У емисијама серијала „Лични космос“ Редакције општеобразовног програма, представљени су појединци који су успели да изграде сопствени, мали универзум и приватно уточиште у овом, турбулентном свету. Свако од њих је вештином, посвећеношћу, имагинацијом, знањем, талентом, стрпљењем, изградио лични космос, али га свакодневно дели са другим људима.
Мрачне странице културне историје Србије: Друштво мртвог песника, 1. ем. (R)
Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници.
Од пигмента до концепта: Бескрајни плави круг и у њему звезда (R)
Боја испуњава целокупан човеков видљиви свет. Она представља најважнији ликовни елемент у сликарству. Подсећа нас на разна места, омиљена годишња доба, а често исказује и наша осећања. Од свих боја плава је најдубља. То је боја неба и мора.
Историја Ниша: О Oтоманском царству, I део, 4. ем. (R)
Ниш су српски великаши сматрали неосвојивим. Те судбоносне 1386. био је већа и боља фортификација, чак и од престоног Крушевца. Међутим, то није помогло његовим браниоцима. Упркос храбром и срчаном отпору, град је пао после опсаде дуге двадесет пет дана.
Преваспитани: Светозар Радишић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Метаболички синдром (R)
Метаболички синдром представља групу карактеристика, које подразумевају повећан ризик од добијања дијабетеса тип 2, атеросклерозе и кардиоваскуларних болести.
Пантеон Матице српске: Јован Хаџић, 3. еп. (R)
Јован Хаџић је написао Устав и изабран је за председника Матице, а Летопис је постао њено гласило. Оснивачи, шест трговаца и један правник, овај чин озваничили су кружним потписима како никог не би посебно истицали. Седиште Матице српске било је у Пешти све до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад.
Добро је, добро је знати: О самосталности (R)
Светска здравствена организација дефинише самосталност као основно људско право које се остварује кроз уклањање друштвених баријера и оснаживање појединца. Постоје бројне препоруке и научни докази шта и како предузети и које резултате очекивати, посебно када је реч о напредовању и самосталности особа са посебним потребама.
Временска капсула: Петар Карађорђевић (R)
У оквиру серијала "Временска капсула", четири емисије посвећене су једном од највећих српских владара Петру I Карађорђевићу.
Живот је драгоцен: Лаиса (R)
Она се зове Лаиса Силва – али цео Бразил је зна као Лаису борца. Лаиса је тинејџерка која је у првим годинама живота ходала и развијала се као и свака друга девојчица, а онда су почели проблеми. Није трчала, ходала је ударајући колено о колено, и тек после четири године дуге и исцрпљујуће борбе, у шестој години живота, добила је дијагнозу – СМА, спинална мишићна атрофија.
Културна баштина Србије: Од Плочника до Царичиног града I део (R)
На подручју пет најсиромашнијих општина у Србији, које су уз то стратешки изузетно важне за Србију – Куршумлија, Медвеђа, Лебане, Бојник, Прокупље – налазе се културно-историјска блага, споменици природе и реткости од националног, европског и светског значаја.
Привредна историја Србије: Сину виђело из ријеке, 8 еп. (R)
После електрификације Београда у Србији је од 1900. до почетка Првог светског рата, поред термоелектране у Шапцу изграђено десет малих хидроелектрана.
Наука 2023: Клима и пољопривреда (R)
Од настанка планете клима се мењала под утицајем промена на Земљиној орбити које су се дешавале у правилним временским размацима од неколико десетина до сто хиљада година.
Коментари