РТС Наука: Програмска шема - петак, 03. апр 2026
Проветравање, 7. еп. (R)
Ако сте у дилеми како да направите поклон за пријатеље, ученици Школе за дизајн у Београду имају предлог за вас. О томе како помоћу фотошопа и знања из историје уметности можете обрадовати пријатеље – говориће Наташа Михаиловић и Павле Бановић. У Проветравању топ 10, Лука и Кристина дају савете шта никако не бисте смели да урадите на првом састанку. А какву музику ствара, зашто не воли поделу на музичке жанрове, а воли музику коју воле црнци – сазнаћете из разговора са музичаром Марком Луисом.
Енциклопедија за радознале: Мост у Станичењу и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Избори се (R)
Завирите иза кулиса избора за председника одељења у трећој епизоди тинејџерске игране серије ’’Приђи ближе’’ . II – 3 не зна како да се одлучи између два кандидата који су готово по свему исти. Да ли ће у кампањи превагнути пријатељске везе, лажна обећања или нешто треће? За то време и Мома води своју политичку битку. Како се на неколико разговора за посао као услов појавило чланство у политичкој странци Мома у очајању почиње да размишља о тој могућности. Не знајући којој опцији да се приклони у помоћ позива свезнајућег Пашу. Љубици се не мили Паша, а Беби да јој отац загази у политичку колотечину.
Проветравање, 8. еп.
Како то да детлића не заболи глава од силног куцкања у дрво? Да ли камење има личност? Да ли ствари изгледају другачије када се сагнемо и погледамо их кроз ноге? Све су то теме озбиљних истраживања, озбиљних научника, који због таквих истраживања постају кандидати за Иг Нобелову награду. О каквој награди је реч – сазнаћете у осмој емисији Проветравања.
Енциклопедија за радознале: Струганик и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Увек може горе али и доле
У четвртој епизоди серије "Приђи ближе" Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије.
Лични космос: Саша Срећковић, етнолог (R)
О старим занатима и нематеријалном културном наслеђу.
Српски јунаци средњег века: Цар Душан, I део (R)
Сви знамо за Душанов законик. Знамо да је био први српски цар, као и да је био владао највећим царством у нашој историји...
Хемија за све: Хлеб (R)
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Архитектура данас: Блок 2013, 5 конференција (R)
Кажу да куће личе на људе, а насеља и градови, на породице које у њима живе.
Преваспитани: Стеван Гајић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Суперхероји медијске писмености: Медијска писменост (R)
У Милевину радионицу за поправку дигиталних чудеса, свакодневно после школе долазе помало наиван и смотан, али простодушан Јован и његова другарица, тинејџерка модерног облачења, срдачна и бистра Јована.
Декодирање науке: Размишљање (R)
У прошлости када се формирао мозак, човек није размишљao о далекој будућности. Све се дешавало у истом окружењу и било је битно бринути само о преживљавању.
Наука 50: Светлост (R)
Шта све научници подразумевају под појмом светлост? Када је космос постао провидан? Да ли је светлост свуда у космосу иста? Ако би човек летео брзином светлости, да ли би време стало?
Оригинал без адресе, 3. еп. (R)
Трећа епизода серијала „Оригинал без адресе” бави се нерегистрованим здравственим установама и профилима на друштвеним мрежама који нуде „блистав осмех” по повољним ценама, али и саветовање о нези беба и родитељству без стручних квалификација.
РТС ЛАБ: У огледалу (R)
У новој епизоди РТС Лаб прича о о једном врло занимљивом психолошком феномену. Не, није телепатија. Није ни хипноза. Реч је о пројекцији – механизму одбране који сви користимо... чак и кад тврдимо да нисмо ни случајно криви!
Разговори о технологији, 4. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији!
Научни портал, 175. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Ослобођење Београда - 80 година после: Господа и другови, 4. еп. (R)
Саговорници у последњој епизоди серије говоре о писцима, уметницима, професорима универзитета и другима који су се суочили са захтевом нових власти, да своје редове очисте од колаборациониста и свих оних који су се, по њиховом мишљењу, огрешили о српску националну част. Свака пресуда Суда части, па макар она била минимална, као последицу је имала и одузимање имовине, што је захватило не тако мали број интелектуалаца и уметника у Београду 1945. Неки од уметника су били приморани да на неко време промене средину, да се преселе у друге, мање градове у Југославији.
Проветравање, 8. еп. (R)
Како то да детлића не заболи глава од силног куцкања у дрво? Да ли камење има личност? Да ли ствари изгледају другачије када се сагнемо и погледамо их кроз ноге? Све су то теме озбиљних истраживања, озбиљних научника, који због таквих истраживања постају кандидати за Иг Нобелову награду. О каквој награди је реч – сазнаћете у осмој емисији Проветравања.
Енциклопедија за радознале: Струганик и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Увек може горе али и доле (R)
У четвртој епизоди серије "Приђи ближе" Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије.
Лични космос: Мала и велика историја - Зима књижевности
Деведесетих година прошлог века, историчари почињу да пишу о судбинама појединаца који су остајали на маргинама великих битака, преврата, сукоба, ратова. Историју чине и приватно и интимно, она постаје и персонализована.
Српски јунаци средњег века: Цар Душан, II део
Сви знамо за Душанов законик. Знамо да је био први српски цар, као и да је владао највећим царством у нашој историји...
Архитектура данас: Горан Војводић
Бавити се архитектуром у Србији данас је изазов. Ако при свему томе достигнете да вас сврставају у нашу архитектонску елиту, онда сте више него успешни. Горан Војводић је управо такав.
Преваспитани: Никола Шкорић 1
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Хемија за све: Најлон
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Декодирање науке: Људскост нас чини људима
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Наука 50: Крст
Како тумачити човекову жудњу и чежњу за вајањем крста, можда, најзагонетнијег симбола у историји човечанства? Када је осмишљен први крст који највише сличи данашњима?
Хемија за све: Вода
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, трећа епизода
У завршној епизоди посвећеној култури далматинских Срба идемо у Шибеник. У друштву Владике далматинског Никодима обилазимо православне цркве које су у овом граду присутне од 16. века.
Београдско благо: Легат Црњански
Београдско благо је серијал документарних минијатура који представља значајна места и људе, појаве и предмете важне за културу града. Реч је о култури у ширем смислу – све оно што чини идентитет, атмосферу и наслеђе града, што представља културно и природно добро.
Пројекат сутрашњица, 315. емисија
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Еду глобал, 289. еп.
Србија мора да усклади економски развој са људским правима и заштитом животне средине уз јачање културе одговорног понашања, процена је експерата УН за бизнис и људска права.
Хемија за све: Чоколада
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
"313": Милански едикт, 7. еп.
Крајем фебруара 313. године у Милану су се састали цареви Константин и Лициније како би сагледали ситуацију насталу после обрачуна са савладарем Максенцијем. У верским питањима на састанку је постигнут договор који модерни истраживачи означавају као Милански едикт, едикт о верској толеранцији. Објављивање Миланског едикта један је од најважнијих датума у светској историји и догађај који је историју човечанства окренуо у новом смеру.
Лични космос: Мала и велика историја - Зима књижевности (R)
Деведесетих година прошлог века, историчари почињу да пишу о судбинама појединаца који су остајали на маргинама великих битака, преврата, сукоба, ратова. Историју чине и приватно и интимно, она постаје и персонализована.
Српски јунаци средњег века: Цар Душан, II део (R)
Сви знамо за Душанов законик. Знамо да је био први српски цар, као и да је владао највећим царством у нашој историји...
Архитектура данас: Горан Војводић (R)
Бавити се архитектуром у Србији данас је изазов. Ако при свему томе достигнете да вас сврставају у нашу архитектонску елиту, онда сте више него успешни. Горан Војводић је управо такав.
Преваспитани: Никола Шкорић 1 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Хемија за све: Најлон (R)
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Декодирање науке: Људскост нас чини људима (R)
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Наука 50: Крст (R)
Како тумачити човекову жудњу и чежњу за вајањем крста, можда, најзагонетнијег симбола у историји човечанства? Када је осмишљен први крст који највише сличи данашњима?
Хемија за све: Вода (R)
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, трећа епизода (R)
У завршној епизоди посвећеној култури далматинских Срба идемо у Шибеник. У друштву Владике далматинског Никодима обилазимо православне цркве које су у овом граду присутне од 16. века.
Београдско благо: Легат Црњански (R)
Београдско благо је серијал документарних минијатура који представља значајна места и људе, појаве и предмете важне за културу града. Реч је о култури у ширем смислу – све оно што чини идентитет, атмосферу и наслеђе града, што представља културно и природно добро.
Пројекат сутрашњица, 315. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Еду глобал, 289. еп. (R)
Србија мора да усклади економски развој са људским правима и заштитом животне средине уз јачање културе одговорног понашања, процена је експерата УН за бизнис и људска права.
Хемија за све: Чоколада (R)
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
"313": Милански едикт, 7. еп. (R)
Крајем фебруара 313. године у Милану су се састали цареви Константин и Лициније како би сагледали ситуацију насталу после обрачуна са савладарем Максенцијем. У верским питањима на састанку је постигнут договор који модерни истраживачи означавају као Милански едикт, едикт о верској толеранцији. Објављивање Миланског едикта један је од најважнијих датума у светској историји и догађај који је историју човечанства окренуо у новом смеру.
Коментари