РТС Наука: Програмска шема - петак, 06. мар 2026

06:00
Како се калио човек: Андреа Арсовић (R) Како се калио човек: Андреа Арсовић (R)
Како се калио човек: Андреа Арсовић (R)

Како се калио човек: Андреа Арсовић (R)

Научити када се прилагодити, а када чврсто истрајати у својим намерама. Прихватити кризе и поразе као саставни део живота. Извући поуке из грешака и сваки дан се трудити да будеш бољи него јуче.

06:26
Енциклопедија за радознале: Бели мост и друге приче (R)
06:57
Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R) Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R)
Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R)

Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R)

У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање.

07:24
Тајне људског тела: Цревни систем (R) Тајне људског тела: Цревни систем (R)
Тајне људског тела: Цревни систем (R)

Тајне људског тела: Цревни систем (R)

Да ли сте се икада запитали шта се догађа са сваким залогајем хране који поједемо? Како се тај залогај претвара у енергију која нам даје снагу? ...И шта се све дешава на том епском путовању кроз наш цревни систем?

08:00
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић Како се калио човек: Владимир Арсенијевић
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић

Како се калио човек: Владимир Арсенијевић

Док се провлачио кроз школу свирао је у панк и електро групама. Пошто је одлучио да никада не студира упутио се у град из својих снова.

08:25
Енциклопедија за радознале: Чика Мита и друге приче
08:53
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија

Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија

У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.

09:19
Тајне људског тела: Уринарни систем Тајне људског тела: Уринарни систем
Тајне људског тела: Уринарни систем

Тајне људског тела: Уринарни систем

Када би отпадним материјама било допуштено да се гомилају у нашем телу, на крају би нас отровале! На сву срећу, тело има начин да се ослободи ових отровних хемикалија.

10:00
Животи и наука: Изазови биотехнологије (R)
10:29
Историја Ниша: Праисторија (R) Историја Ниша: Праисторија (R)
Историја Ниша: Праисторија (R)

Историја Ниша: Праисторија (R)

На епском путу од Африке до Европе далеки човеков предак, Хомо еректус, пре пола милиона година пролази преко Балкана. На основу трагова које је оставио у пећини Мала Баланица код Ниша сазнајемо како је изгледао и како живео.

11:09
Модерна архитектура у Србији: Ка једначини двознака, Петар Вуловић (R) Модерна архитектура у Србији: Ка једначини двознака, Петар Вуловић (R)
Модерна архитектура у Србији: Ка једначини двознака, Петар Вуловић (R)

Модерна архитектура у Србији: Ка једначини двознака, Петар Вуловић (R)

Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?

12:00
Преваспитани: Светозар Радишић (R) Преваспитани: Светозар Радишић (R)
Преваспитани: Светозар Радишић (R)

Преваспитани: Светозар Радишић (R)

Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.

12:30
Декодирање науке: Емпатијско сагоревање (R) Декодирање науке: Емпатијско сагоревање (R)
Декодирање науке: Емпатијско сагоревање (R)

Декодирање науке: Емпатијско сагоревање (R)

Постоје људи који, без обзира на то што нису суперхероји, свакодневно улазе у борбу са туђим проблемима. Тада долази и до својеврсне унутрашње борбе, а граница између професионалности и емпатије понекад постаје танка.

12:59
Кинески чај: Путовање (R)
13:46
Од пигмента до концепта: Мозак и фреска (R) Од пигмента до концепта: Мозак и фреска (R)
Од пигмента до концепта: Мозак и фреска (R)

Од пигмента до концепта: Мозак и фреска (R)

Лепота камена произилази из његовог природног изгледа и боје као и чињенице да је сваки комад потпуно јединствен. Он представља отпорност, ослонац, темељ, поузданост, вечност, суштину... Симбол је постојаности и снаге, лепоте која превазилази векове.

14:00
Наука 50: Срце (R) Наука 50: Срце (R)
Наука 50: Срце (R)

Наука 50: Срце (R)

12.октобар је Европски дан донора.

14:30
РТС ЛАБ: Говори српски и чувај га (R) РТС ЛАБ: Говори српски и чувај га (R)
РТС ЛАБ: Говори српски и чувај га (R)

РТС ЛАБ: Говори српски и чувај га (R)

За разлику од неких других европских језика који су настали еволуцијом, а на којима се темеље као стене чврсте културе, наш књижевни језик резултат је револуције Вука Стефановића Караџића. Међутим, данас се чини да наш језик, а посредством језика и наша култура, траже нашу помоћ. Ко данас чува српски језик?

15:02
Привредна историја Србије: Телеграф, телефон и електрика, 8 еп. (R) Привредна историја Србије: Телеграф, телефон и електрика, 8 еп. (R)
Привредна историја Србије: Телеграф, телефон и електрика, 8 еп. (R)

Привредна историја Србије: Телеграф, телефон и електрика, 8 еп. (R)

Мада на први поглед делује глорификујуће, велике технолоше изуме друге половине деветнаестог века Србија је прихватала веома брзо. Десет година после његове прве примене 1855. уведен је телеграф. Године 1882. краљ Милан је лично потписао концесију за увођење телефона Панти Михајловићу, а исте године у Народном позоришту засветлела је прва електрична сијалица.

15:30
Наука 2025: Добро дошли у Палату науке (R) Наука 2025: Добро дошли у Палату науке (R)
Наука 2025: Добро дошли у Палату науке (R)

Наука 2025: Добро дошли у Палату науке (R)

Откријмо заједно први истраживачки центар у Србији, а највећи у региону на забаван и интерактиван начин!

16:00
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R) Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R)
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R)

Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R)

Док се провлачио кроз школу свирао је у панк и електро групама. Пошто је одлучио да никада не студира упутио се у град из својих снова.

16:25
Енциклопедија за радознале: Чика Мита и друге приче (R)
16:53
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R) Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R)
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R)

Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R)

У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.

17:19
Тајне људског тела: Уринарни систем (R) Тајне људског тела: Уринарни систем (R)
Тајне људског тела: Уринарни систем (R)

Тајне људског тела: Уринарни систем (R)

Када би отпадним материјама било допуштено да се гомилају у нашем телу, на крају би нас отровале! На сву срећу, тело има начин да се ослободи ових отровних хемикалија.

18:00
Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства
Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства

Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства

Ова емисија серијала Добро је, добро је знати… показаће колико мајка може – од научних студија до сопственог искуства. То је и наслов рада који је наша гошћа представила на стручно-научној конференцији Дани дефектолога 2024 године а сада је у јавност изашла и са књигом.

18:30
Историја Ниша: Средњи век Историја Ниша: Средњи век
Историја Ниша: Средњи век

Историја Ниша: Средњи век

За великог српског жупана Стефана Немању град Ниш имао је посебан значај. У време када је као млад племић управљао Топлицом, Расином и Реком, у њему се срео са славним византијским царем Манојлом Комнином.

19:12
Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина
Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина

Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина

За овог архитекту ГРАДИТИ значи сарађивати са тлом, ставити свој белег у простор и допринети постепеној промени предела и града.

20:00
Преваспитани: Светозар Радишић 2 Преваспитани: Светозар Радишић 2
Преваспитани: Светозар Радишић 2

Преваспитани: Светозар Радишић 2

Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.

20:25
Декодирање науке: Усамљеност Декодирање науке: Усамљеност
Декодирање науке: Усамљеност

Декодирање науке: Усамљеност

Усамљеност је свепрожимајуће стање, недостатка, лишености, нелагоде, особа некада не може то ни да дефинише као усамљеност. Може да буде маскирана немиром, нечим што нас тера да посегнемо за храном или пићем. Ситуациона усамљеност је када знамо ко нам недостаје. Kод структуралне или хроничне усамљености, особа не зна ко јој недостаје. Ова врста усамљености свима може да се деси, природно је да имамо периоде у којима се осећамо усамљено.

21:00
Књижевни дијалог: Ана Ристовић Књижевни дијалог: Ана Ристовић
Књижевни дијалог: Ана Ристовић

Књижевни дијалог: Ана Ристовић

Уредник и водитељ емисије Књижевни дијалог, Александар Гаталица, у новом издању гледених интервјуа са нашим најпознатијим писцима, сусрео се с песникињом Аном Ристовић. Била је то прилика да се проговори о позиву песника у 21. веку, који је своју поезију већином преселио са хартије на екран рачунара.

21:30
Пројекат сутрашњица, 311. емисија
Забрањено емитовање , осим у: cg, bh, mk, sr
21:56
Еду глобал, 285. еп. Еду глобал, 285. еп.
Еду глобал, 285. еп.

Еду глобал, 285. еп.

У новом издању магазина Еду глобал указаћемо на резултате истраживања у вези са коришћењем јавних чесми у Београду, посебно оних са изворском водом.

22:19
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. "313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп.
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп.

"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп.

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима Pax Romana или Римски мир. Pax romana је тадашњим хришћанима био дар са неба...

23:11
Научни портал, 171. ем. Научни портал, 171. ем.
Научни портал, 171. ем.

Научни портал, 171. ем.

Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".

23:42
Од пигмента до концепта: Које је боје боја? Од пигмента до концепта: Које је боје боја?
Од пигмента до концепта: Које је боје боја?

Од пигмента до концепта: Које је боје боја?

Када је реч о својствима предмета, најтеже је говорити о бојама, рекао је грчки филозоф Аристотел у четвртом веку пре наше ере.

00:00
Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства (R) Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства (R)
Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства  (R)

Добро је, добро је знати: Колико мајка може - од науке до личног искуства (R)

Ова емисија серијала Добро је, добро је знати… показаће колико мајка може – од научних студија до сопственог искуства. То је и наслов рада који је наша гошћа представила на стручно-научној конференцији Дани дефектолога 2024 године а сада је у јавност изашла и са књигом.

00:30
Историја Ниша: Средњи век (R) Историја Ниша: Средњи век (R)
Историја Ниша: Средњи век (R)

Историја Ниша: Средњи век (R)

За великог српског жупана Стефана Немању град Ниш имао је посебан значај. У време када је као млад племић управљао Топлицом, Расином и Реком, у њему се срео са славним византијским царем Манојлом Комнином.

01:12
Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина (R) Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина (R)
Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина (R)

Модерна архитектура у Србији: Грађење кроз време, Светислав Личина (R)

За овог архитекту ГРАДИТИ значи сарађивати са тлом, ставити свој белег у простор и допринети постепеној промени предела и града.

02:00
Преваспитани: Светозар Радишић 2 (R) Преваспитани: Светозар Радишић 2 (R)
Преваспитани: Светозар Радишић 2 (R)

Преваспитани: Светозар Радишић 2 (R)

Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.

02:25
Декодирање науке: Усамљеност (R) Декодирање науке: Усамљеност (R)
Декодирање науке: Усамљеност (R)

Декодирање науке: Усамљеност (R)

Усамљеност је свепрожимајуће стање, недостатка, лишености, нелагоде, особа некада не може то ни да дефинише као усамљеност. Може да буде маскирана немиром, нечим што нас тера да посегнемо за храном или пићем. Ситуациона усамљеност је када знамо ко нам недостаје. Kод структуралне или хроничне усамљености, особа не зна ко јој недостаје. Ова врста усамљености свима може да се деси, природно је да имамо периоде у којима се осећамо усамљено.

03:00
Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R) Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R)
Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R)

Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R)

Уредник и водитељ емисије Књижевни дијалог, Александар Гаталица, у новом издању гледених интервјуа са нашим најпознатијим писцима, сусрео се с песникињом Аном Ристовић. Била је то прилика да се проговори о позиву песника у 21. веку, који је своју поезију већином преселио са хартије на екран рачунара.

03:30
Пројекат сутрашњица, 311. емисија (R)
Забрањено емитовање , осим у: cg, bh, mk, sr
03:56
Еду глобал, 285. еп. (R) Еду глобал, 285. еп. (R)
Еду глобал, 285. еп. (R)

Еду глобал, 285. еп. (R)

У новом издању магазина Еду глобал указаћемо на резултате истраживања у вези са коришћењем јавних чесми у Београду, посебно оних са изворском водом.

04:19
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R) "313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R)
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R)

"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R)

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима Pax Romana или Римски мир. Pax romana је тадашњим хришћанима био дар са неба...

05:11
Научни портал, 171. ем. (R) Научни портал, 171. ем. (R)
Научни портал, 171. ем. (R)

Научни портал, 171. ем. (R)

Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".

05:42
Од пигмента до концепта: Које је боје боја? (R) Од пигмента до концепта: Које је боје боја? (R)
Од пигмента до концепта: Које је боје боја? (R)

Од пигмента до концепта: Које је боје боја? (R)

Када је реч о својствима предмета, најтеже је говорити о бојама, рекао је грчки филозоф Аристотел у четвртом веку пре наше ере.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом