РТС Наука: Програмска шема - субота, 11. апр 2026
Проветравање, 13. еп. (R)
Екипа серије Проветравањe поново је са вама! У наредних десет емисија представиће се млади уметници, музичари, научници, спортисти... У магазинској, краткоминутној форми они ће говорити о себи и занимљивим активностима којима се баве – о томе где проналазе инспирацију, шта их мотивише да уче нове вештине и покрећу манифестације намењене младима, као и о љубави, главном покретачу због којег се заборављају све тешкоће.
Енциклопедија за радознале: Златарски сир и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приче о великим математичарима: Еварист Галуа (R)
Еварист Галоа је један од најзначајнијих математичара Француске у деветнаестом веку.
Зоотека плус: Оса, 4 еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Проветравање, 12. еп.
У Проветравњу Кристина и Ана покушале су да открију тајне битбоксинга. О томе шта је битбоксинг, колико је тежак за учење и како може постати начин изражавања – говориће Неша Радовановић.
Енциклопедија за радознале: Апотеоза и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приче о великим математичарима: Декарт
Серија има за циљ да се млади на један забавнији и другачији начин упознају са делом и радом познатих математичара.
Зоотека плус: Гепард, 3 еп.
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Јестива историја: Хлеб, 5 еп. (R)
Како се прави праисторијски хлеб? Шта открива погача из Раса? Где је и на који начин настао данашњи хлеб? Која је симболика обредних хлебова? Зашто је хлеб најмоћније оружје у рату? Који је хлеб најздравије јести?
Српски јунаци средњег века: Мрњавчевићи (R)
Маричка битка, један од најзначајнијих пораза у нашој историји и догађај који је означио долазак Турака на Балкан, догодила се 1371.
Архитектура данас: Блок 67а (R)
Тематске емисије Документарне редакција РТС-а, посвећене архитектури. Циљ серијала је праћење архитектонских пројеката и урбаног развоја Београда и Србије на почетку новог миленијума. У складу с тим говори о архитектури, али суштински реч је о нама, нашој историји, култури, политици и филозофији живљења.
Преваспитани: Димитрије Бањац 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Од пигмента до концепта: Икона и енкаустика (R)
Људи је вековима поштују. Уз њу се рађамо, крстимо, живимо, умиремо. Са народима је делила исте судбине. Пред њом су се покрстили, са њом се селили и у ратовима страдали. Представља немог сведока човекових најдубљих исповести. Икона је место сусрета човека са Богом.
Декодирање науке: Дивљи свет у прошлости Србије (R)
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Наука 50: Ген (R)
Kада су се гени први пут појавили у еволуцији? Kоје све особине и карактеристике наслеђујемо од родитеља? У којој мери наслеђујемо склоност ка одређеним болестима? Kрије ли се у генима тајна бесмртности? Kада ће бити одгонетнута генетска веза између пет најтежих менталних болести: шизофреније, биполарног поремећаја, аутизма, депресије и растројене пажње? Може ли се ген вештачки створити у лабораторији?
Култура Срба у Хрватској: Културно-историјско наслеђе у Загребу, I део (R)
У првој од укупно две емисије посвећене културно-историјском наслеђу загребачких Срба, итражујемо историју православне заједнице у главном граду Хрватске, током XVIII, XIX и XX века.
Пројекат сутрашњица, 316. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 290. еп. (R)
Широм Европе вештачки сплавови постали су незаменљива места која чиграма омогућавају гнежђење и доприносе очувању популације. Сплав, исте намене, постављен је на Власинском језеру како би помогао обичној чигри, строго заштићеној угроженој врсти. Како једноставна решења могу да донесу велики успех у очувању биодиверзитета сазнаћете у новом издању магазина Еду глобал. Из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, напомињу да је реч о кључном кораку ка очувању врсте, обичне чигре, која је веома осетљива на сваку промену у животној средини, нарочито у периоду репродукције и подизања младих.
"313": У Константинопољу је исто служити цару и Богу, 8. еп. (R)
Константин Велики је имао обичај да каже: Постати цар је ствар судбине, али ако је снага судбине наменила човеку да влада, он мора тежити да буде вредан империје!
Проветравање, 12. еп. (R)
У Проветравњу Кристина и Ана покушале су да открију тајне битбоксинга. О томе шта је битбоксинг, колико је тежак за учење и како може постати начин изражавања – говориће Неша Радовановић.
Енциклопедија за радознале: Апотеоза и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године и непрекидно траје до данас. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приче о великим математичарима: Декарт (R)
Серија има за циљ да се млади на један забавнији и другачији начин упознају са делом и радом познатих математичара.
Зоотека плус: Гепард, 3 еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Добро је, добро је знати: Будућност ортопедије I део
Почетком марта је у Њу Орлеансу одржан највећи светски конгрес у ортопедији са фокусом на иновације и едукацију. Током године иста тема окупљаће струку у Шпанији, Чешкој, Турској… Артроскопија, спортска медицина и ортопедска хирургија биће теме међународних скупова и у Србији. По свему судећи, ортопедија улази у време великих трансформација.
Књижевни дијалог: Видосав Стевановић
У месту Ботуње, крај Крагујевца, где му се налази последња адреса, класик српске књижевности Видосав Стевановић пристао је да након много година за Радио-телевизију Србије да ексклузивни полусатни интервју.
Временска капсула: Пут на исток грофа од Такова
Радња овог живописног путовања одвија се након абдикације краља Милана, у временском периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године.
Наука 50: Лепота
Да ли је закон лепоте био врховни закон код античких Грка? Не звучи ли чудно да палац, нос и ухо морају бити исте дужине, као што је написао Леонардо да Винчи у "Трактату о сликарству"? Постоји ли чуло за лепо које нас заводи да уживамо у посматрању? Зашто се "златном носу" придаје толика важност?
Српски јунаци средњег века: Марко Краљевић, II део
Од Истре до Цариграда и од Јањине до Варне, тешко се може наћи човек коме би име Марка Краљевића било непознато. Он је једна од најневероватнијих, најинтересантнијих и најпопуларијих личности у нашој историји и књижевности. О њему певају и приповедају сви народи на Балкану: Срби, Бугари, Македонци, Хрвати, Словенци...
Архитектура данас: Цептер хотел
Кажу да куће личе на људе, а насеља и градови, на породице које у њима живе.
Студио знања: У огледалу времена
Данас све можемо одмах, али ретко застанемо; навикли смо да скролујемо, купујемо, мењамо и идемо даље без много питања; у овонедељном Студију знања правимо паузу и гледамо шта нам се заправо дешава: зашто нам је тешко да будемо сами са собом, зашто често бирамо лакше уместо смисленијег и где се изгубила мера.
Мање познати хотели света: Шиналани Мексико
На скривеној обали Мексика, тамо где се џунгла спушта све до Тихог океана, налази се једно од најнеобичнијих места за одмор на свету – хотел Шиналани. До њега се не стиже путем, већ искључиво чамцем, кроз нетакнуту природу.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 176. ем.
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
РТС ЛАБ: Више од игре
Да ли су видео-игре само забава или много више од тога? У новој епизоди РТС Лаба истражујемо свет игара – од оних које су се некада играле у школским двориштима до савремених дигиталних универзума.
Декодирање науке: Неуробиологија среће
Две особе под сасвим једнаким условима и доступним могућностима, неће осећати исти ниво задовољства. Некима је теже да призову срећу у живот, а многима осећај задовољства избледи убрзо након ма ког постигнућа.
Добро је, добро је знати: Будућност ортопедије I део (R)
Почетком марта је у Њу Орлеансу одржан највећи светски конгрес у ортопедији са фокусом на иновације и едукацију. Током године иста тема окупљаће струку у Шпанији, Чешкој, Турској… Артроскопија, спортска медицина и ортопедска хирургија биће теме међународних скупова и у Србији. По свему судећи, ортопедија улази у време великих трансформација.
Књижевни дијалог: Видосав Стевановић (R)
У месту Ботуње, крај Крагујевца, где му се налази последња адреса, класик српске књижевности Видосав Стевановић пристао је да након много година за Радио-телевизију Србије да ексклузивни полусатни интервју.
Временска капсула: Пут на исток грофа од Такова (R)
Радња овог живописног путовања одвија се након абдикације краља Милана, у временском периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године.
Наука 50: Лепота (R)
Да ли је закон лепоте био врховни закон код античких Грка? Не звучи ли чудно да палац, нос и ухо морају бити исте дужине, као што је написао Леонардо да Винчи у "Трактату о сликарству"? Постоји ли чуло за лепо које нас заводи да уживамо у посматрању? Зашто се "златном носу" придаје толика важност?
Српски јунаци средњег века: Марко Краљевић, II део (R)
Од Истре до Цариграда и од Јањине до Варне, тешко се може наћи човек коме би име Марка Краљевића било непознато. Он је једна од најневероватнијих, најинтересантнијих и најпопуларијих личности у нашој историји и књижевности. О њему певају и приповедају сви народи на Балкану: Срби, Бугари, Македонци, Хрвати, Словенци...
Архитектура данас: Цептер хотел (R)
Кажу да куће личе на људе, а насеља и градови, на породице које у њима живе.
Студио знања: У огледалу времена (R)
Данас све можемо одмах, али ретко застанемо; навикли смо да скролујемо, купујемо, мењамо и идемо даље без много питања; у овонедељном Студију знања правимо паузу и гледамо шта нам се заправо дешава: зашто нам је тешко да будемо сами са собом, зашто често бирамо лакше уместо смисленијег и где се изгубила мера.
Мање познати хотели света: Шиналани Мексико (R)
На скривеној обали Мексика, тамо где се џунгла спушта све до Тихог океана, налази се једно од најнеобичнијих места за одмор на свету – хотел Шиналани. До њега се не стиже путем, већ искључиво чамцем, кроз нетакнуту природу.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 176. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
РТС ЛАБ: Више од игре (R)
Да ли су видео-игре само забава или много више од тога? У новој епизоди РТС Лаба истражујемо свет игара – од оних које су се некада играле у школским двориштима до савремених дигиталних универзума.
Декодирање науке: Неуробиологија среће (R)
Две особе под сасвим једнаким условима и доступним могућностима, неће осећати исти ниво задовољства. Некима је теже да призову срећу у живот, а многима осећај задовољства избледи убрзо након ма ког постигнућа.
Коментари