РТС Наука: Програмска шема - недеља, 08. мар 2026

06:00
Како се калио човек: Андреа Арсовић (R) Како се калио човек: Андреа Арсовић (R)
Како се калио човек: Андреа Арсовић (R)

Како се калио човек: Андреа Арсовић (R)

Научити када се прилагодити, а када чврсто истрајати у својим намерама. Прихватити кризе и поразе као саставни део живота. Извући поуке из грешака и сваки дан се трудити да будеш бољи него јуче.

06:26
Енциклопедија за радознале: Бели мост и друге приче (R)
06:57
Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R) Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R)
Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R)

Читалиште, читате ли ишта: Тривијална и висока књижевност (R)

У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање.

07:24
Тајне људског тела: Цревни систем (R) Тајне људског тела: Цревни систем (R)
Тајне људског тела: Цревни систем (R)

Тајне људског тела: Цревни систем (R)

Да ли сте се икада запитали шта се догађа са сваким залогајем хране који поједемо? Како се тај залогај претвара у енергију која нам даје снагу? ...И шта се све дешава на том епском путовању кроз наш цревни систем?

08:00
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић Како се калио човек: Владимир Арсенијевић
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић

Како се калио човек: Владимир Арсенијевић

Док се провлачио кроз школу свирао је у панк и електро групама. Пошто је одлучио да никада не студира упутио се у град из својих снова.

08:25
Енциклопедија за радознале: Чика Мита и друге приче
08:53
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија

Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија

У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.

09:19
Тајне људског тела: Уринарни систем Тајне људског тела: Уринарни систем
Тајне људског тела: Уринарни систем

Тајне људског тела: Уринарни систем

Када би отпадним материјама било допуштено да се гомилају у нашем телу, на крају би нас отровале! На сву срећу, тело има начин да се ослободи ових отровних хемикалија.

10:00
Добро је, добро је знати: О анемији (R) Добро је, добро је знати: О анемији (R)
Добро је, добро је знати: О анемији (R)

Добро је, добро је знати: О анемији (R)

Следећу емисију серијала Добро је, добро је знати... посвећујемо сазнањима која би требало да нам буду корисна у превенцији анемије и очувању добре крвне слике. Светска здравствена организација је анемију званично означила као озбиљан глобални проблем који погађа скоро две милијарде људи широм света. Иако је недостатак гвожђа одговоран за 50 одсто случајева, наглашавају да је анемија често мултифакторијална. Одавно су поставили циљ да се до 2025. године учесталост анемије смањи за 50 одсто. Рок је истекао… Напредак је спор и постављен је нови рок – 2030.

10:29
Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп. (R) Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп. (R)
Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп. (R)

Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп. (R)

Четворогодишњи период обележавања јубилеја Првог светског рата јесте прилика да Редакција специјализованих програма Радио-телевизије Србије емитује репрезентативни документарни ТВ серијал „Српска штампа 1914-1915“. Сценарио за четири документарно-игране једносатне епизоде потписује Александар Гаталица, а редитељ је Филип Чоловић.

11:01
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Спомен-костурнице и капеле, 3. еп. (R) Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Спомен-костурнице и капеле, 3. еп. (R)
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Спомен-костурнице и капеле, 3. еп. (R)

Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Спомен-костурнице и капеле, 3. еп. (R)

У првим годинама после рата већина пронађених посмртних остатака палих војника у Србији смештена је у Спомен костурнице, најчешће подизане на местима одржавања великих битака: у Београду, Нишу, Текеришу, Гучеву, на Мачковом камену...

11:32
Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп. (R) Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп. (R)
Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп. (R)

Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп. (R)

Серијал о хајдучији у овим нашим крајевима кроз векове, завршавамо причом о нашим Горским царицама, правим правцатим хајдучицама о којима се готово ништа не зна.

12:00
Кинески мега пројекти: Подземне железнице у Пекингу (R)
12:50
Историја науке: Јован Цвијић (R) Историја науке: Јован Цвијић (R)
Историја науке: Јован Цвијић (R)

Историја науке: Јован Цвијић (R)

У серијалу "Историја науке", својеврсном ТВ лексикону научника у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, ова епизода посвећена је Јовану Цвијићу.

13:00
Пут свиле: Један појас, један пут (R)
14:00
Студио знања: Невидљиве технологије (R) Студио знања: Невидљиве технологије (R)
Студио знања: Невидљиве технологије (R)

Студио знања: Невидљиве технологије (R)

Ове недеље у Студију знања отварамо врата дигиталне кулисе у којој алгоритми, сензори и системи раде непрекидно, док ми видимо само њихов најједноставнији одраз.

15:01
Декодирање науке: Партнерски односи (R) Декодирање науке: Партнерски односи (R)
Декодирање науке: Партнерски односи (R)

Декодирање науке: Партнерски односи (R)

Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.

15:30
Живот и наука: Достигнућа когнитивно-бихејвиоралне терапије (R)
16:00
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R) Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R)
Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R)

Како се калио човек: Владимир Арсенијевић (R)

Док се провлачио кроз школу свирао је у панк и електро групама. Пошто је одлучио да никада не студира упутио се у град из својих снова.

16:25
Енциклопедија за радознале: Чика Мита и друге приче (R)
16:53
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R) Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R)
Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R)

Читалиште, читате ли ишта: Дистопија и утопија (R)

У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.

17:19
Тајне људског тела: Уринарни систем (R) Тајне људског тела: Уринарни систем (R)
Тајне људског тела: Уринарни систем (R)

Тајне људског тела: Уринарни систем (R)

Када би отпадним материјама било допуштено да се гомилају у нашем телу, на крају би нас отровале! На сву срећу, тело има начин да се ослободи ових отровних хемикалија.

18:00
РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури
РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури

РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури

Да ли сте знали да биљке у граду нису смамо украси? Оне хладе, чисте ваздух, смирују мисли… Причамо о зеленим оазама међу зградама – о пејзажној архитектури која озелењује нашу стварност.

18:24
Историја Ниша: Антички период Историја Ниша: Антички период
Историја Ниша: Антички период

Историја Ниша: Антички период

Антички Наисус био је град на обали Нишаве, на раскрсници путева који воде од централне Европе ка Блиском истоку и од Јадранског до Црног мора.

19:00
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. "313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп.
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп.

"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп.

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима Pax Romana или Римски мир. Pax romana је тадашњим хришћанима био дар са неба...

20:01
Залогај Кине, 1. епизода
21:05
Пекиншка опера: Живот на турнеји
21:54
Наука 50: Плагијат Наука 50: Плагијат
Наука 50: Плагијат

Наука 50: Плагијат

Шта се подразумева под плагирањем? Колико су опасни плагијати у науци? Како гласи најсажетија до сада дефиниција научног чланка? Колико нови научни чланак сме да сличи неком старом? Под којим се условима исти чланак може објавити у неком другом часопису? Користе ли се код нас, као у свету, софтвери за откривање плагијата? У чему је смисао Будине опомене: "Пролазно је све што је сложено"?

22:20
Дворци Војводине: Ленка Дунђерски Дворци Војводине: Ленка Дунђерски
Дворци Војводине: Ленка Дунђерски

Дворци Војводине: Ленка Дунђерски

Казивање о најбогатијој српској породици XIX века у Војводини. У другој половини 19. века, породица Дунђерски је поседовала 40.000 хектара ораница у Бачкој и Банату, две фабрике пива, фабрику тепиха, девет транспортних бродова и чак пет двораца. Лазар Дунђерски је купио дворце Безереди у Челареву, Стратимировићи у Кулпину, Соколац у Новом Бечеју, Камендин, а дворац Дамаскин у Хајдучици изградио је за своју најстарију кћи Олгу.

22:52
Научни портал, 171. ем. Научни портал, 171. ем.
Научни портал, 171. ем.

Научни портал, 171. ем.

Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".

23:23
Књижевни дијалог: Ана Ристовић Књижевни дијалог: Ана Ристовић
Књижевни дијалог: Ана Ристовић

Књижевни дијалог: Ана Ристовић

Уредник и водитељ емисије Књижевни дијалог, Александар Гаталица, у новом издању гледених интервјуа са нашим најпознатијим писцима, сусрео се с песникињом Аном Ристовић. Била је то прилика да се проговори о позиву песника у 21. веку, који је своју поезију већином преселио са хартије на екран рачунара.

00:00
РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури (R) РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури (R)
РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури (R)

РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури (R)

Да ли сте знали да биљке у граду нису смамо украси? Оне хладе, чисте ваздух, смирују мисли… Причамо о зеленим оазама међу зградама – о пејзажној архитектури која озелењује нашу стварност.

00:24
Историја Ниша: Антички период (R) Историја Ниша: Антички период (R)
Историја Ниша: Антички период (R)

Историја Ниша: Антички период (R)

Антички Наисус био је град на обали Нишаве, на раскрсници путева који воде од централне Европе ка Блиском истоку и од Јадранског до Црног мора.

01:00
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R) "313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R)
"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R)

"313": Пакс романа и почеци велике цркве, 3. еп. (R)

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима Pax Romana или Римски мир. Pax romana је тадашњим хришћанима био дар са неба...

02:01
Залогај Кине, 1. епизода (R)
03:05
Пекиншка опера: Живот на турнеји (R)
03:54
Наука 50: Плагијат (R) Наука 50: Плагијат (R)
Наука 50: Плагијат (R)

Наука 50: Плагијат (R)

Шта се подразумева под плагирањем? Колико су опасни плагијати у науци? Како гласи најсажетија до сада дефиниција научног чланка? Колико нови научни чланак сме да сличи неком старом? Под којим се условима исти чланак може објавити у неком другом часопису? Користе ли се код нас, као у свету, софтвери за откривање плагијата? У чему је смисао Будине опомене: "Пролазно је све што је сложено"?

04:20
Дворци Војводине: Ленка Дунђерски (R) Дворци Војводине: Ленка Дунђерски (R)
Дворци Војводине: Ленка Дунђерски (R)

Дворци Војводине: Ленка Дунђерски (R)

Казивање о најбогатијој српској породици XIX века у Војводини. У другој половини 19. века, породица Дунђерски је поседовала 40.000 хектара ораница у Бачкој и Банату, две фабрике пива, фабрику тепиха, девет транспортних бродова и чак пет двораца. Лазар Дунђерски је купио дворце Безереди у Челареву, Стратимировићи у Кулпину, Соколац у Новом Бечеју, Камендин, а дворац Дамаскин у Хајдучици изградио је за своју најстарију кћи Олгу.

04:52
Научни портал, 171. ем. (R) Научни портал, 171. ем. (R)
Научни портал, 171. ем. (R)

Научни портал, 171. ем. (R)

Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".

05:23
Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R) Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R)
Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R)

Књижевни дијалог: Ана Ристовић (R)

Уредник и водитељ емисије Књижевни дијалог, Александар Гаталица, у новом издању гледених интервјуа са нашим најпознатијим писцима, сусрео се с песникињом Аном Ристовић. Била је то прилика да се проговори о позиву песника у 21. веку, који је своју поезију већином преселио са хартије на екран рачунара.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом