РТС Наука: Програмска шема - четвртак, 23. апр 2026
Проветравање, 21. еп. (R)
Уколико желите да истражујете свет око себе кроз визуру уметности, да о њој дискутујете или учествујете у уметничком процесу – прикључите се едукативном тиму Културног центра Београда. У Проветравању ће говорити о томе како изгледа време проведено у креативном окружењу и шта све из таквог окружења може да проистекне.
Енциклопедија за радознале: Пећина у Брежју и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 2. еп. (R)
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Губар, 12. еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Проветравање, 22. еп.
Да ли сте се икада запитали колико различитих језика постоји у свету? Зашто су неки језици популарни? Које језике учимо због науке, посла или забаве? На сва ова питања покушала је да одговори Ана Јовичић у прилогу о језицима.
Енциклопедија за радознале: Горњак и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 3. еп.
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Дивокоза, 13 еп.
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Фантастична планета: Похлепа, 3. еп. (R)
Трагајући за последицама људске похлепе, Фантастична планета била је у Јужноафричкој републици где прети нестанак бројних врста и подврста носорога. Владимир Банић је провео неколико дана са ренџерима који лове ловокрадице и покушао да сазна шта их покреће да устрају у борби за очување носорога.
Архитектура данас: Нови пројекти (R)
Нови миленијум је упркос очекивањима, градовима вратио место и улогу коју су имали у ренесансној Италији. Градови су поново постали окосница развоја читавих држава. Београд као град са историјом и традицијом, истовремено представља и град будућности.
Преваспитани: Драгослав Пецикоза (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Од плуга до дигиталне фарме: Како даље, 5. ем. (R)
Процес приватизације српске пољопривреде почео је крајем 20. века без јасног плана и стратегије. Закони су били недоречени, многе приватизације су поништаване, а сваку следећу продају предузећа пратили су још већи губици.
Наука 50: Рак (R)
Проф. др Зоран Kривокапић је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду и начелник Трећег одељења за колоректалну хирургију Прве хируршке клинике. Члан је Kраљевског удружења хирурга Енглеске. У Првој хируршкој клиници је увео велики број нових дијагностичких метода и оперативних процедура. Организовао је бројне међународне пројекте и конгресе. Један је од најпознатијих хирурга у Србији. За дописног члана САНУ изабран је 2012. године.
Возом по зеленој Европи: Хамбург (R)
Хамбург је други највећи град Немачке и метропола позната по богатој историји, динамичној културној сцени и посвећености екологији и одрживости. Ова “Зелена престоница Европе” се може похвалити еколошки прихватљивом мрежом јавног превоза, обновљивим изворима енергије и парковима који су кључни за биодиверзитет.
РТС ЛАБ: Пристојно о непристојном (R)
У новој емисији РТС Лаба улазимо у свет речи које се ретко изговарају наглас, али су свима добро познате. Псовке и клетве посматрамо из научног угла – као језички, културни и друштвени феномен који открива много више него што се на први поглед чини.
Шта нас повезује, 118. епизода (R)
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научно глобално село: Наука за лаике, 1. еп. (R)
„Наука 2025: Научно глобално село“ је нова серија Редакције научног програма, која се бави анализом стања, улоге и положаја научног новинарства код нас и у свету, као и начином на који се наука представља широј јавности.
Социјализам или капитализам: Ђокићи (R)
Александар Ђокић и Олга Ђокић припадају златном добу Београдске опере. На оперску сцену су ступили почетком шездесетих и тридесет година певали у најпопуларнијим представама Београдске опере "Севиљском берберину", "Пајацима", "Кармен", "Фаусту", "Боемима" и другим.
Образовно огледало: Моста Краља Александра (R)
У емисији ‘Мост Краља Александра’ сазнаћете како је овај мост променио лице Београда и повезао прошлост, садашњост и будућност.
Проветравање, 22. еп. (R)
Да ли сте се икада запитали колико различитих језика постоји у свету? Зашто су неки језици популарни? Које језике учимо због науке, посла или забаве? На сва ова питања покушала је да одговори Ана Јовичић у прилогу о језицима.
Енциклопедија за радознале: Горњак и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 3. еп. (R)
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
Зоотека плус: Дивокоза, 13 еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Фантастична планета: Дом, 4. еп.
Фантастична планета на три континента покушава да сазна колико се у данашњем свету жртвује због крова над главом.
Архитектура данас: Николај Краснов
Постоје људи за које се с правом може рећи да би без њих Београд изгледао сасвим другачије. Један од њих је познати руски архитекта Николај Краснов. Захваљујући Краснову, Београд је европски град у коме са поносом можемо да покажемо и зграду Владе, Министарства иностраних послова, Архив Србије, ентеријер Скупстине, Краљевски двор на Дедињу, Цркву Ружицу на Калемегдану и остатке моста Краља Александра на Сави.
Преваспитани: Драгослав Пецикоза 2
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Одгонетање тела: У оку уметника
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом “био”, и ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда прави разлику између човечијег и тела других живих бића?
Од плуга до дигиталне фарме: Удруживање, 6. ем.
Пољопривредна производња у Србији највише се ослања на индивидуалног пољопривреног произвођача који има газдинство просечне величине од око три хектара. Да би тако мало газдинство опстало, неопходно је велико занање и умеће. Међутим, за бављење пољопривредом на сопственом имању није вам потребна никаква диплома.
Наука 50: Време
Да ли време постоји? Какав је смисао мерења времена? Колико касни данас најтачнији часовник на свету с цезијумом? На шта је мислио Ервин Шредингер подучавајући да "дух не може бити побеђен од Хроноса"? Није ли чудно да се у физици сусрећу више врста времена? Како је Херберт Џорџ Велс, деценију пре Ајнштајна, у роману "Временска машина" наслутио време као четврту димензију?
Наука привреди, 6. еп.
Заједнички пројекти Шумарског факултета, Института за низијско шумарство и ЈП „Војводинашуме” одличан су пример сарадње науке и привреде.
Одгонетање тела: Биологија
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом "био", ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда чини разлику између човечијег и тела других живих бића?
РТС ЛАБ: Популарност и приватност
Добро дошли у нову епизоду Ртс Лаба, где ћемо истраживати како дигитални свет обликује нашу приватност и утицај који популарност има на свакодневни живот. У времену када је готово немогуће избећи друштвене мреже, поставља се питање: колико је заиста приватно то што делимо онлајн? Како популарност утиче на наше понашање и перцепцију сигурности?
Разговори о технологији, 7. еп.
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији! Документарни серијал „Разговори о технологији“ подстиче радозналост и открива каква ће нам бити блиска будућност.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 178. ем.
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Социјализам или капитализам: Лидија Мишић
Вајарка Лидија Мишић неколико деценија била је у жижи културног живота у Београду. Радила је као професор на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Њени пријатељи после Другог светског рата били су Светлана Велмар Јанковић, Света Лукић, Миодраг Павловић. Супруг, књижевни критичар Зоран Мишић, био је једна од најмаркантнијих фигура послератног књижевног живота у Србији. Он је пресудно утицао, својим познанствима у Паризу, да се дела наших песника појаве у преводу на француски. Његови пријатељи били су Арто, Морен, Сиоран...
Оригинал без адресе, 1. еп.
У првој епизоди серијала „Оригинал без адресе” откривамо како изгледа тржиште фалсификоване робе на интернету и зашто су луксузни сатови, парфеми и други брендирани производи најчешћа мета копирања.
Фантастична планета: Дом, 4. еп. (R)
Фантастична планета на три континента покушава да сазна колико се у данашњем свету жртвује због крова над главом.
Архитектура данас: Николај Краснов (R)
Постоје људи за које се с правом може рећи да би без њих Београд изгледао сасвим другачије. Један од њих је познати руски архитекта Николај Краснов. Захваљујући Краснову, Београд је европски град у коме са поносом можемо да покажемо и зграду Владе, Министарства иностраних послова, Архив Србије, ентеријер Скупстине, Краљевски двор на Дедињу, Цркву Ружицу на Калемегдану и остатке моста Краља Александра на Сави.
Преваспитани: Драгослав Пецикоза 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Одгонетање тела: У оку уметника (R)
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом “био”, и ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда прави разлику између човечијег и тела других живих бића?
Од плуга до дигиталне фарме: Удруживање, 6. ем. (R)
Пољопривредна производња у Србији највише се ослања на индивидуалног пољопривреног произвођача који има газдинство просечне величине од око три хектара. Да би тако мало газдинство опстало, неопходно је велико занање и умеће. Међутим, за бављење пољопривредом на сопственом имању није вам потребна никаква диплома.
Наука 50: Време (R)
Да ли време постоји? Какав је смисао мерења времена? Колико касни данас најтачнији часовник на свету с цезијумом? На шта је мислио Ервин Шредингер подучавајући да "дух не може бити побеђен од Хроноса"? Није ли чудно да се у физици сусрећу више врста времена? Како је Херберт Џорџ Велс, деценију пре Ајнштајна, у роману "Временска машина" наслутио време као четврту димензију?
Наука привреди, 6. еп. (R)
Заједнички пројекти Шумарског факултета, Института за низијско шумарство и ЈП „Војводинашуме” одличан су пример сарадње науке и привреде.
Одгонетање тела: Биологија (R)
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом "био", ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда чини разлику између човечијег и тела других живих бића?
РТС ЛАБ: Популарност и приватност (R)
Добро дошли у нову епизоду Ртс Лаба, где ћемо истраживати како дигитални свет обликује нашу приватност и утицај који популарност има на свакодневни живот. У времену када је готово немогуће избећи друштвене мреже, поставља се питање: колико је заиста приватно то што делимо онлајн? Како популарност утиче на наше понашање и перцепцију сигурности?
Разговори о технологији, 7. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији! Документарни серијал „Разговори о технологији“ подстиче радозналост и открива каква ће нам бити блиска будућност.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 178. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Социјализам или капитализам: Лидија Мишић (R)
Вајарка Лидија Мишић неколико деценија била је у жижи културног живота у Београду. Радила је као професор на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Њени пријатељи после Другог светског рата били су Светлана Велмар Јанковић, Света Лукић, Миодраг Павловић. Супруг, књижевни критичар Зоран Мишић, био је једна од најмаркантнијих фигура послератног књижевног живота у Србији. Он је пресудно утицао, својим познанствима у Паризу, да се дела наших песника појаве у преводу на француски. Његови пријатељи били су Арто, Морен, Сиоран...
Оригинал без адресе, 1. еп. (R)
У првој епизоди серијала „Оригинал без адресе” откривамо како изгледа тржиште фалсификоване робе на интернету и зашто су луксузни сатови, парфеми и други брендирани производи најчешћа мета копирања.
Коментари