РТС 3: Програмска шема - субота, 04. јан 2025
Хелен Мирен, глумица краљевског формата (R)
Права снага Хелен Мирен лежи у њеном избору да буде слободна, неспутана и одлучна како у животу тако и у сваком делу своје каријере.
Тржнице хране: Минхен, 4/5 (R)
Храна коју једемо углавном се производи на фармама у околини градова. Разноликост намириница зависи од географске ширине, временских услова и земљишта, али и знања људи који те намирнице стрпљиво узгајају и беру. Сви ти производи могу се наћи на градским пијацама, повезују градско становништво са селом и обезбеђују да храна стигне до наших трпеза, због чега тржнице с правом можемо назвати трбухом наших градова.
Неман стриминга: Стриминг за забаву (R)
Године 2025. на интернету ће се разменити сто осамдесет један зетабајт података или сто осамдесет једна хиљада милијарди бајтова. Такав промет података је несхватљив и сасвим је различит од слике коју је интернет приказивао деведесетих година прошлог века, а који је служио само за основне потребе корисника.
Ауторски концерт Николе Врањковића, 2. део (R)
Не пропустите прилику да уживате у концерту једног од најважнијих и најаутентичнијих аутора са простора бивше Југославије – Николе Врањковића. Одржан у децембру 2023. у препуној МТС Дворани (некадашњи Дом Синдиката), овај концерт представљао је врхунац године испуњене изузетним музичким достигнућима.
Music live collection: Маша Гарибијан (R)
Маша Гарибијан је француска уметница јерменског порекла, вокална солисткиња, пијанисткиња и композиторка, која је стекла признање својом оригиналном интерпретацијом која спаја различите жанрове.
Хелен Мирен, глумица краљевског формата (R)
Права снага Хелен Мирен лежи у њеном избору да буде слободна, неспутана и одлучна како у животу тако и у сваком делу своје каријере.
Архив.doc Прва жена Другог програма
Зора Кораћ (Нови Сад, 21. април 1924 - Београд, 26. март 2001) новинар, уредник, ТВ аутор, одговорни уредник Документарно-фељтонистичке редакције, одговорни уредник Програма из културе, ветеран Телевизије Београд. Од првих корака свога стварања и постања у матичној, и до 1966. јединој, згради на Београдском сајму телевизија је стремила да се угледа на најпрофесионалније медијске куће у Европи и свету. Пре свега техником која је увек била најбоља која се у том моменту могла набавити а потом у професионалном кадру који је тај технолошки развој пратио у стопу. Прича о програму Телевизије Београд је пак нешто друго. Иако се и ту, учила и наслањала на стране примере, имајући у виду квалитет али и програме који би домаћем гледаоцу били блиски и занимљиви, наша телевизија је храбро и врло брзо кренула у осмишљавање и производњу оригиналних емисија и тиме почела да гради сопствени израз у свим програмским формама и жанровима. Овај специфични медиј увек носи брзе промене, у сваком смислу, а са тим и разне изазове којима се једнако брзо морало прилагођавати и ићи, а покаткад и трчати у корак са њима. И да, сви наши телевизијанци су се једнако трудили. Уочи Нове 1972. године, Телевизија Београд ушла је у потпуно нову еру свога постојања. Телевизија је тада, водећи са собом и драге гледаоце, закорачила у једну нову димензију, како визуелну тако кадровску, програмску али и социо-културну, ширећи се у тим годинама и ван граница малог екрана, досежући и више и шире и боље од онога што јој је до тада било "дато" или задато и што је претходних година вредно радећи сама освојила. Колор телевизију и Други програм! Но тај револуционарни скок није био ни брз ни лак нити се преко ноћи десио. Пет година су се три особе бавиле тим послом и потпуно новим изазовом; и то три прекаљена професионалца: Љубомир Зечевић, Боривоје Мирковић и Зора Кораћ. Ту почиње прича ове емисје и прича битног дела историје телевизије Београд.
Неман стриминга: Стриминг и казна
Године 2025. на интернету ће се разменити сто осамдесет један зетабајт података или сто осамдесет једна хиљада милијарди бајтова. Такав промет података је несхватљив и сасвим је различит од слике коју је интернет приказивао деведесетих година прошлог века, а који је служио само за основне потребе корисника.
Тржнице хране: Палермо, 5/5
Храна коју једемо углавном се производи на фармама у околини градова. Разноликост намириница зависи од географске ширине, временских услова и земљишта, али и знања људи који те намирнице стрпљиво узгајају и беру. Сви ти производи могу се наћи на градским пијацама, повезују градско становништво са селом и обезбеђују да храна стигне до наших трпеза, због чега тржнице с правом можемо назвати трбухом наших градова.
Рам за неколико поза: Три генерације на истом путу, 5. емисија
Другачија од емисија које се баве малим људима, ова серија на посебан начин слика и открива свет људи који су свој живот испунили хобијима и вештинама, које су сами осмислили. У њој учествују перачи злата на Пеку, чобаница која свира на листу, љубитељ фудбала, грнчар, необични оркестар...
Music live collection: Индра Риос Мур
Циклус несвакидашњих концерата који РТС 3 гледаоцима представљa сваке суботе увече, води нас кроз различите жанрове и открива нове сценске просторе, у којима су се публици представили бројни извођачи.
Царство Инка: Нова историја
Величанствена цивилизација Инка за собом није оставила писан траг. Причу о њој чули смо само од њених непријатеља и освајача: шпанске империје.
Чудесни светски безистани: Вијетнамска плутајућа пијаца
Серијал Чудесни светски безистани води нас на антрополошко путовање кроз различите светске културе разоткривајући на који начин традиција и локални обичаји могу, и успевају ли у томе, да преживе ширење глобализације и модерне, свеобухватне конзумације.
Волим класику 26. емисија
Емисија Волим класику промовише класичну музику и младе таленте, а у њој наступају и познати солисти, вокални и инструментални ансамбли и велики оркестри.
Тржнице хране: Палермо, 5/5 (R)
Храна коју једемо углавном се производи на фармама у околини градова. Разноликост намириница зависи од географске ширине, временских услова и земљишта, али и знања људи који те намирнице стрпљиво узгајају и беру. Сви ти производи могу се наћи на градским пијацама, повезују градско становништво са селом и обезбеђују да храна стигне до наших трпеза, због чега тржнице с правом можемо назвати трбухом наших градова.
Неман стриминга: Стриминг и казна (R)
Године 2025. на интернету ће се разменити сто осамдесет један зетабајт података или сто осамдесет једна хиљада милијарди бајтова. Такав промет података је несхватљив и сасвим је различит од слике коју је интернет приказивао деведесетих година прошлог века, а који је служио само за основне потребе корисника.
Архив.doc Прва жена Другог програма (R)
Зора Кораћ (Нови Сад, 21. април 1924 - Београд, 26. март 2001) новинар, уредник, ТВ аутор, одговорни уредник Документарно-фељтонистичке редакције, одговорни уредник Програма из културе, ветеран Телевизије Београд. Од првих корака свога стварања и постања у матичној, и до 1966. јединој, згради на Београдском сајму телевизија је стремила да се угледа на најпрофесионалније медијске куће у Европи и свету. Пре свега техником која је увек била најбоља која се у том моменту могла набавити а потом у професионалном кадру који је тај технолошки развој пратио у стопу. Прича о програму Телевизије Београд је пак нешто друго. Иако се и ту, учила и наслањала на стране примере, имајући у виду квалитет али и програме који би домаћем гледаоцу били блиски и занимљиви, наша телевизија је храбро и врло брзо кренула у осмишљавање и производњу оригиналних емисија и тиме почела да гради сопствени израз у свим програмским формама и жанровима. Овај специфични медиј увек носи брзе промене, у сваком смислу, а са тим и разне изазове којима се једнако брзо морало прилагођавати и ићи, а покаткад и трчати у корак са њима. И да, сви наши телевизијанци су се једнако трудили. Уочи Нове 1972. године, Телевизија Београд ушла је у потпуно нову еру свога постојања. Телевизија је тада, водећи са собом и драге гледаоце, закорачила у једну нову димензију, како визуелну тако кадровску, програмску али и социо-културну, ширећи се у тим годинама и ван граница малог екрана, досежући и више и шире и боље од онога што јој је до тада било "дато" или задато и што је претходних година вредно радећи сама освојила. Колор телевизију и Други програм! Но тај револуционарни скок није био ни брз ни лак нити се преко ноћи десио. Пет година су се три особе бавиле тим послом и потпуно новим изазовом; и то три прекаљена професионалца: Љубомир Зечевић, Боривоје Мирковић и Зора Кораћ. Ту почиње прича ове емисје и прича битног дела историје телевизије Београд.
Волим класику 26. емисија (R)
Емисија Волим класику промовише класичну музику и младе таленте, а у њој наступају и познати солисти, вокални и инструментални ансамбли и велики оркестри.
Чудесни светски безистани: Вијетнамска плутајућа пијаца (R)
Серијал Чудесни светски безистани води нас на антрополошко путовање кроз различите светске културе разоткривајући на који начин традиција и локални обичаји могу, и успевају ли у томе, да преживе ширење глобализације и модерне, свеобухватне конзумације.
Коментари