понедељак, 19.10.2026, 22:29 -> 12:55
Извор: Редакција научног програма
Наука 2026: Срце из компјутера
Хипократ и Гален су покушали да опишу срце. Од античког доба па све до XVI века – владао је мрак. Прво светло донео је око 1510. године Леонардо да Винчи нацртавши анатомски прецизно и потпуно реалистично људско срце. То је био први корак. У то доба није се ни могло замислити време у ком живимо. Некадашња научна фантастика данас је реалност, и то у кардиологији!
Наука 2026: Срце из компјутера
Спојем 3Д штампе и виртуелне реалности лекари прво побеђују болест у виртуелном свету или на пластичном срцу насталом помоћу компјутера.
Увођење 3Д штампе и виртуелне реалности у кардиолошку праксу не представља само технолошки искорак већ и фундаменталну промену парадигме у преоперативном планирању, едукацији и персонализованом лечењу. И све то не само у Клиници Кливленд већ и у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. У истраживању домета нових технологија и науке у кардиологији разговарали смо са проф. др Карлом Вестом, дипл. машинским инжењером и директором за унапређење медицинских уређаја на Клиници Кливленд у САД.
Посетили смо и Центар изузетних вредности, који као организациона јединица Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” у научном истраживању спроводи принципе добре научне, клиничке и лабораторијске праксе. Наши саговорници су доц. др Горан Лончар, начелник Службе за МР срца Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, др Маша Петровић, саветница директора за међународну научну и стручну сарадњу тог института, и Миљенко Субашић, дипл. машински инжењер, такође из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. Некада су ове технологије биле незамисливе, али су, корак по корак, постале наша реалност. Напредак науке и технологије је неоспоран. Остаје питање напретка свести о важности превенције, очувања здравља и промене лоших навика.
Уредник емисије је Маријана Вук Мрђа.
