Право на сутра-Подујево без Срба

Они који су морали да напусте своја имања, станове и све што су имали на Косову и Метохији, знају колико је одлазак био болан свакој породици и појединцу. Баш то су доживели Подујевчани и више од 230.000 прогнаних Срба. Многи су у то време трагично страдали, а не зна се ни тачан број људи који су због последица тих дешавања убзо преминули у колективним центрима и у туђем смештају. У Косаничкој Рачи живи неколико породица са подручја општине Подујево: Јовановићи, Маљевићи, Ристићи и многи други.

У Куршумлији су уточиште пронашли и Драгиша и Горица Алексић из Орлана. Без игде ичега, уз велики труд и рад у надници, успели су да купе плац и да потом сами сазидају кућу. Колико је било тешко само они знају.
Породица Ристић из Велике Реке код Подујева има огромну имовину која је узурпирана. Кажу да се њихових 20 хектара земље не одричу и да ће породично имање потраживати и њихови унуци.

Живети у Подујеву никада није било лако, али детињство и живот у свом завичају се не заборавља, кажу Весна Пауновић Ђукић, Ивица Марковић и Милан Марковић, који добро памте организоване Албанске демонтрације 1981. године.

Куршумлија је мала општина са 19.000 становника, која је прихватила и расељене Подујевчане. Улагања и нове инвестиције у ту стратешки важну средину допринели би економском јачању становништва које би се тако задржало у том крају.

Срби из Подујева желе да се у сваком смислу ојачају места уз административну линију на Мердару. Из правца Подујева чести су упади наоружаних Албанаца у куршумлијска села, каже Војимир Чарапић председник општине Куршумлија.

Расељени Срби кажу да их и сада надгледају они Албанци који су им узурпирали имовину, јер се боје њиховог повратка.

Ауторка емисије: Светлана Вукмировић