Шест ствари по којима ћемо памтити Евробаскет 2025
Очекивања од Европског првенства била су, нарочито у Србији, веома висока. Осим разочаравајућег исхода када су "орлови" у питању, било је још прегршт ствари по којима ће такмичење одржано у Летонији, Финској, Пољској и на Кипру остати умапћено од стране оних који су од 27. августа уживали у свему што најбољи европски играчи могу да понуде.
Након 18 дана, завршено је Европско првенство које је четврти пут било одржано у четири земље и чији убедљиво најбољи меч је било финале.
Немачка је после велике борбе и узбудљиве завршнице победила Турску, објединивши титуле светског и европског шампиона.
Денис Шредер је проглашен за најкориснијег играча турнира, а Исак Бонга за најбољег кошаркаша финалног сусрета. Алан Ибрахимагић је поновио успех Светислава Пешића и добро подмазану машину одвео до новог злата.
Када су се утисци после немачке прославе слегли, издвојили смо шест ствари по којима ће Евробаскет 2025 бити упамћен, а избор је био више него обиман.
Дебакл Србије
Не постоји други начин да се опише учешће "орлова" на Евробаскету. Након савршених припрема, великих очекивања и колективне еуфорије, изабраници Светислава Пешића су такмичење завршили у осмини финала.
Упркос томе што сировим квалитетом не може да парира освајачу бронзе са Олимпијских игара, Финска је показала да јој је много више стало до пласмана у наредну фазу, што је и успела да оствари. Срцем, залагањем и спортским безобразлуком.
Јесте Србија остала без капитена и душе тима већ на другој утакмици, али то није оправдање да се са троструким МВП-јем НБА лиге падне са прве степенице у нокаут фази.
Поновио се тако сценарио из 2022. године, када је Србија такође била без Богдановића, али је и поред тога била један - ако не и највећи - фаворит за титулу. Тада су се у осмини финала десили Италијани и Марко Спису.
После сребра у Манили и бронзе у Паризу, остаје велики жал за новим неуспехом на првенству Европе. Злато је било савршен начин да се заокружи циклус са Пешићем на клупи, али ће се уместо тога у нови изазове кренути у непланирано тмурној атмосфери.
Немачка машина која не рђа
Пре него што је првенство почело, Немачка је важила за другог фаворита на турниру, одмах иза, сматрало се, неприкосновене Србије. Сви су их видели као једну половину финалног пара.
Када се групна фаза завршила, имали су највеће шансе за злато, што је додатно учвршећно прераним крајем "орловог" лета. Помогла је умногоме и рана елиминација Француске, али то нимало не обезвређује каснији успех Немаца, који је био потпуно заслужен.
Током читавог турнира су светски прваци били константни и то на веома високом нивоу. Није их пореметио ни немали број повреда, лоше здравствено стање главног тренера, али ни притисак који се нагомилавао са сваком новом победом.
Рутински су Немци завршили прву фазу такмичења, да би у свим мечевима који су уследили, укључујући и финале, били у заостатку, који је умео да се протегне и на већи део сусрета. Ниједном међутим нису деловали нервозно и одступили од свог плана.
Играли су као да су унапред знали исход сваке утакмице, а када једна тако квалитетна екипа нема ни зрно сумње у своје способности, исход може бити само један.
Вучји пут Финске
Изненађења су саставни део сваког великог такмичења. Некада их нема у жељеној мери, некада покваре завршну фазу, али су увек добродошла и без њих би се све свело на пуку бирократију.
Турци јесу стигли до финала, а умало и до победничког постоља, али су и од самог почетка били у другом ешалону фаворита, који су циљали медаљу. Стога се за најпријатније изненађење, осим уколико сте из Србије, мора прогласити Финска.
По први пут у својој историји, Финска је успела да дође до полуфинала Европског првенства. На крају их је само један шут коштао бронзе, али то не умањује утисак који су распуцани Финци оставили.
Играли су модерну кошарку која се темељи на шуту за три поена, а украсили су је великим бројем акција које се завршавају закуцавањима, што је мелем за свачије очи. Нису презали ни од кога, а храброст и мангуплук су им се вишеструко исплатили.
Доказали су и да Финска није само Лаури Марканен, већ да су направили систем који би у наредним годинама могао да им донесе нове успехе.
Доминација НБА играча
Већ годинама на првенствима Европе највећу пажњу привлаче играчи који наступају у НБА лиги, а којих је из године у годину све више.
Уз статус иде и велика одговорност, те се стога од највећих звезда очекивало и да буду у првом плану и својим квалитетом учине такмичење још занимљивијим. На крају се може рећи да су испунили свој задатак.
Приче о специфичности европске кошарке, Фибиним правилима и тешком навикавању на услове са друге стране "баре" пале су у воду, те је турнир протекао пре свега у знаку НБА играча.
Најбоља петорка турнира била је сачињена искључиво од кошаркаша који за хлеб зарађују у Сједињеним Државама, а доминацију потврђује и листа стрелаца.
Међу 12 најбољих стрелаца Евробаскета налази се само један играч који наступа у Европи и то је Џордан Лојд, који се нашао на петом месту.
Неколицина екипа је готово у потпуности зависила од наступа својих НБА играча, без којих би били и упола слабији, што довољно говори о томе колико је за квалитет турнира важно њихово присуство.
Повреде у првом плану
Иако је одзив највећих звезда био на веома високом нивоу, повреде су ипак имале доста утицаја на коначан исход турнира, који би вероватно био другачији да су све екипе биле комплетне.
Богдановићев рани завршетак турнира је много коштао Србију, а ситуацију су погоршале повреде Тристана Вукчевића и Алексе Аврамовића, као и чињеница да је Василије Мицић био ровит.
Француска је пак највише пропатила. Чак четири центра, укључујући и Виктора Вембањаму, отказала су учешће пре турнира, на ком су се повредили Стразел и Сар.
Немачка је била без Морица Вагнера, Крамера и Хартенштајна, а после пар мечева је отпао и Фојтман. Шпанци су ионако неискусан састав морали додатно да подмладе због повреда, а питање је докле би Босна и Херцеговина догурала да је могла да рачуна на Џанана Мусу.
Литванија је остала ускраћена за Јокубајтиса, а Шенгелија је после операције срца играо на сопствену одговорност. Такав расплет значајно је утицао на квалитет такмичења, као и на велики број изненађења.
Изостанак неизвесности
Први пут након 50 година – а вероватно и у историји, подаци сежу само толико далеко – Европско првенство у кошарци завршено је без иједне утакмице која је решена у продужетку.
Није да није било неизвесних дуела. Финале је оправдало очекивања, али је недостајало више сличних сусрета током првенства. Полуфинала су на пример била веома разочаравајућа.
Осим пар изненађења, целокупна нокаут фаза била је лишена узбудљивих завршница и мечева чији се победник не зна до последњих секунди. Без обзира на квалитет самих мечева, то је оно што их може учинити спектаклом.
Један од разлога је свакако и формат који је промењен 2011. године и који предвиђа учешће 24 екипе, од којих је за неке и једна победа у групи историјски успех. Одразило се то и на посету, што се видело по полупразним дворанама у групној фази.
Тако је и остао осећај да је првенству нешто недостајало, иако су сви потребни састојци били ту. Недостајало је више неизвесних утакмица.
Коментари