Немачка машина програмирана за злато

Знате ли како изгледа робот у филму "Терминатор". Е, баш тако су немачки кошаркаши изгледали на овом првенству. Само је боја беоњача требало да буде црвена. Као праве машине, од почетка до краја су играли исто.

Није да нису губили у већини утакмица почев од Португалије, затим Словеније, а онда и Турске у финалу. Али, циљ је био јасан - после светске титуле, ставити европску круну на главу. Није их интересовала игра противника, јер су били сигурни у себе и своје умеће.

Њима је било јасно да ће стићи до циља, на овај или онај начин. То су и урадили. Губили су у финалу 76:71, па 81:79 у последњим минутима. Деловало је да не могу да пронађу рупу у савршеној одбрани Турака. Али, када је нешто програмирано да успе, онда га ништа не може спречити у томе. Као вода када пронађе пут до било чега.

Систем који су Немци изградили у последњих неколико година захваљујући Гордону Херберту, који се повукао са места селектора и преузео Канаду, показао је да функционише и без његовог творца. Доказала је Немачка још једном да је најбоља у прављењу поретка и структуре.

Машина која је инсталирана 2022. године, када су заузели треће место на Евробаскету, на наредна три турнира окитила се са исто толико медаља. Злато у Манили, бронза у Паризу и сада најсјајније одличје.

Све оно што се сматра идеалним, организованим, уређеним, системским - све је то немачка репрезентација. Доказ томе је тренер који није могао да их води онако како је то уобичајено, а опет, деловали су тако складно.

Шпанац Алекс Мумбру је због здравствених проблема преседео првенство на клупи, а неке утакмице гледао је из болничког апартамана. Рођени Београђанин Алан Ибрахимагић водио је селекцију "панцера" крај аут-линије.

Да се догодио неуспех вероватно би се као главни разлог навео управо тај - селектор који није могао да води екипу. Али, као што је већ два пута написано - када је нешто програмирано, онда му је потребна минимална помоћ.

Знали су играчи Немачке шта да раде у сваком тренутку. Од Данијела Тајса који као хладна септембарска киша погађа тројку за вођство 82:81 на минут и по до краја, до Дениса Шредера који постиже последњих шест поена свог тима у финалу.

О Исаку Бонги је излишно причати. "Икс-фактор" којег је већ тако квалитетног надоградио и унапредио Жељко Обрадовић и биће право чудо уколико Немац у овој или наредној сезони остане у Београду.

Континутет ове селекције Немачке је злата вредан. На поменутом Евробаскету 2022. и овом завршеном, чак осам истих играча је у саставу. За овај турнир су додати само Бонга, браћа да Силва и Крацер.

Било је момената на турниру када су деловали без идеје и смушено, поготово у осмини финала са Португалијом, али су немачка дисциплина и оно чувено: "играју до 90. минута", дошли до изражаја. Последњу деоницу добили су са чак 33:7. 

Исто је било са Словенцима. Губили су читав меч и поново у последњих десет минута преокренули све - 29:17. Против Турака сличан сценарио. Како би Американци рекли: "Ice in his veins" - што је метафорички израз за стресне ситуације када појединац остане прибран, "леден" и не подлегне притиску.

Немачка је таква била током целог турнира. Није дозволила да се самоуништи због ореола фаворита на првенству.

За крај, Немци су урадили оно што је пошло за руком још само Југославији, Совјетском Савезу и Шпанији. Објединили су светску и европску титулу.