Алкохол не сме да буде кул – са 13 година прва пијанства, половина тинејџера пије

Тинејџери када се у њиховој вршњачкој групи алкохол доживљава као нешто прихватљиво и пожељно, они то прихватају и следе тај модел који им намеће друштво, наводи др Катарина Црнић.

„То јесте једна адолесцентска криза, јесте нешто што је одрастање, али морамо бити опрезни, морамо бити у дослуху са децом, слушати их, поготово родитељи, наставници. Сви морамо бити укључени у то да их усмеримо како на најбољи начин да се прилагоде друштву, да буду ин, али уз неке друге ствари“, каже гошћа Београдске хронике.

Потребно је апеловати на родитеље, додаје докторка. Да виде где су им деца, да их прихвате, разговарају и договарају се са њима. Такође, потребно је и да се забрана продаје алкохола млађима од 18 година много строже примењује.

Сигнал родитељима да би требало да обрате додатну пажњу је измењено понашање адолесцента, које не мора нужно бити везано са злоупотребом алкохола, али ипак не би смели да сваку промену приписују пубертетским турбуленцијама, напомиње докторка.

„Морамо да видимо о чему се ради и да будемо стварно укључени, много више као породица, као родитељи, као наставници и сви који су у блиском контакту са децом, са групом деце. Морамо знати њихове пријатеље, познавати их добро, некако комуницирати родитељи између родитеља и направити једну добру мрежу где су они сигурни.“

Млађи од 18 година се не смештају на болничко лечење у Специјалној болници за болести зависности, већ уколико имају проблема са зависношћу од алкохола посећују заједно са родитељима саветовалиште у Дневној болници. Како наводи докторка Црнић, пацијенти са којима је радила углавном помињу депресију, анксиозност, несналажење у кругу вршњака

„Има турбуленција, али морају да имају неке вредности које су стекли у породици. Али ако вредности из породице иду на неки другачији начин, нису усађене како треба или просто нису имали времена, почиње се са 13,14 година, а са 16 већ имамо проблем“, истиче докторка.

Како бити ин и кул, а одбити пиће

Тинејџер који у вршњачкој групи одбије да пије алкохол, сигурно ће бити исмејан или окарактерисан лоше, али како саветује др Црнић, требало би некако да прихвати ту своју улогу и да рецимо наступи као нека врста едукатора, да буде истрајан и на крају да потражи себи сличне.

„Једноставно ако хоћемо у неко друштво да упаднемо где нам није место, немамо ми ту много шта да тражимо. Можемо ми и да пробамо, али можемо да награбусимо и да завршимо на токсикологији“, наглашава гошћа Београдске хронике.

Један од проблема је и то што је алкохол доступан и што се лако набавља. Скоро свака кућа у Србији има алкохол, а често се и деци нуди на слављима да пробају, под изговором „ваља се“.  

„Тако се детету од 14, 15, 16 година усађује модел да је то океј и да, ето, може остати на том једном пиву или већ нечему што се нуди у кући. Ако имамо такав модел, имамо и дете које је сензибилисано да је алкохол у реду. Поготово ако је доступан, значи да нема проблема. Није кажњиво, није ништа, просто може да ради шта хоће“, напомиње др Црнић.

Зато, наглашава докторка, родитељи и запослени у просвети морали би да децу усмере у другом правцу, на квалитетне активности, да их сензибилују на то да има забаве и у читању, писању, глуми, фолклору, спорту...