Од аеродрома до операционе сале – др Вукашиновић о спасавању осмогодишњака са можданим ударом

Осмогодишњи дечак који је крајем августа хитно пребачен из Бањалуке у Београд због можданог удара добро је и опоравља се, каже за Дневник РТС-а др Иван Вукашиновић из Универзитетског клиничког центра Србије, који је због хитне интервенције одустао од планираног лета за Њујорк. 

„Дечак је добро, у фази опоравка. Мислим да ће се потпуно опоравити“, рекао је др Вукашиновић.

Тог 27. августа, доктор је већ био на београдском аеродрому и чекао прекоокеански лет када је добио позив од колегинице из Дечје клинике у Тиршовој, коју су контактирале колеге из Бањалуке, да имају пацијента од осам година коме су дијагностиковали мождани удар магнетном резонанцом и скенером. 

„Погледали смо те снимке заједно и схватили да мора да се уради интервенција код нас“, објашњава Вукашиновић.

Захваљујући разумевању авио-компаније, изашао је са аеродрома и променио карту, а за то време почела је организација пријема детета у УКЦ Србије.

„Како другачије може да се реагује? Мислим да би свако тако реаговао. На страну Хипократова заклетва, наравно, али то је људски. И сви су тако одреаговали“, истиче др Вукашиновић.

Дете је из Бањалуке транспортовано хеликоптером, а у Београду је већ био спреман тим који је требало да обави интервенцију. Вукашиновић наглашава да је током транспорта било важно одржавати мождане функције како би оштећење било што мање.

„Све је било организовано, примили смо дете и прихватили га када је дошло. Имали смо практично све што треба“, истиче др Вукашиновић и додаје да је одлучено да се интервенција обави на Клиници за неурохирургију, која располаже неопходним материјалом и опремом.

Жива сарадња са колегама из Бањалуке

Наводи и да је то један од заједничких подухвата са Клиничким центром Бањалука, са којим колеге из Београда имају, како каже, веома живу сарадњу.

Тромб се налазио у важној артерији која снабдева мождано стабло, због чега и веома мало зачепљење може да остави тешке последице.

„То је једна важна артерија за мождано стабло, тако да врло мали тромб може да изазове велику штету и велике проблеме“, објашњава др Вукашиновић.

Сама интервенција трајала је око сат времена и изведена је без класичног хируршког отварања.

„Ми радимо кроз крв, преко крвних судова. Практично можемо да евакуишемо тромб, да артерија проциркулише и да се успостави циркулација тог дела мозга или можданог стабла. Уколико се уради на време, оштећење остане контролисано, мало, и пацијент може да се опорави“, објашњава неурорадиолог.

Посебно истиче да деца имају велики капацитет за опоравак и да се често опорављају брже од одраслих.

Старосна граница можданог удара се помера

Иако су мождани удари код деце ретки, Вукашиновић упозорава да се код младих све чешће бележе и да се старосна граница помера. За разлику од срчаног удара, код којег бол може да упозори пацијента да је угрожен, особа која доживи мождани удар често није у стању сама да затражи помоћ.

„Морамо да кажемо свима да је битно време, да се пацијент што пре транспортује, па ћемо ми одредити да ли нешто јесте или није. Када видите да је рука слабља, да се неко поред вас другачије понаша, да је нога слабља, да не може да прича, да не може да пише – одмах доведите таквог пацијента“, наглашава др Вукашиновић.

За збрињавање таквих пацијената оспособљени велики клинички центри у Србији, као и болница „Свети Сава“ у Београду.
„Одмах доведите пацијента. Самим тим ће бити и бољи ефекат наше терапије“, наглашава гост Дневника.

Посебно су важни први сати након појаве симптома. „Ако се у три-четири сата прво уради оно што треба, најчешће је пацијент без последица. Ако не, онда буде много, много теже“, упозорава др Вукашиновић.

Неопходна скупа опрема и материјали, али и искусан тим лекара

После интервенције, др Вукашиновић је ипак отпутовао у Њујорк, где је учествовао на стручном скупу посвећеном новим уређајима, техникама и могућностима у интервентној неурорадиологији. Колегама је представио и случај осмогодишњег дечака.

„Показали смо и овај случај детета и они су сви били одушевљени. Ми имамо и те нове уређаје и све оно што тренутно постоји у свету имамо и у Клиничком центру Србије. Тако нам је омогућено да можемо да помогнемо свима.“

За успешно извођење овако сложених интервенција, наглашава, није довољно само знање једног лекара. Неопходни су скупа опрема и материјал, али и искусан мултидисциплинарни тим.

„Мора да се има материјал који је веома скуп за једну васкуларну процедуру. Мора да се има искусан тим, који ми имамо. Мора да се има тим анестезиолога, тим неурохирурга, васкуларни хирург. То је један свеобухватни центар где може да се реагује на разне начине, и када постоје неке компликације“, објашњава др Вукашиновић.

Додаје да тим УКЦ Србије има дугогодишње искуство и у интервенцијама код најмлађих пацијената.

„Још је мој ментор Бранко Прстовић почео да ради децу, ја сам наставио. Децу генерално не ради баш свако, али ми у Клиничком центру имамо и ту услугу“, каже Вукашиновић.

Сложене и иновативне интервенције се раде свакодневно

Подсећа да су у последње време у Србији примењиване и друге нове процедуре, међу којима су интервенције код ретких обољења и уградња стентова.

„Има много новости, али трудимо се да померамо неке границе, да пратимо и идемо у корак са светом“, истиче Вукашиновић.

Иако је случај осмогодишњег дечака привукао велику пажњу јавности, Вукашиновић наглашава да лекари свакодневно раде бројне сложене интервенције о којима јавност никада не сазна.

„Наравно да сам поносан, али морам да кажем да сам поносан на све лекаре, јер ово што је сада медијски пропраћено – на десетине таквих случајева, већих или мањих, дешавају се на дневном или недељном нивоу, а за њих јавност неће сазнати“, истиче Вукашиновић.

„Лекари то раде по својој дужности, по свом осећају, и помажемо. Знам да и моје колеге раде многе добре ствари које се можда сада неће видети, али видеће се у будућности“, закључује др Иван Вукашиновић.