Зашто пиће није добар начин борбе са стресом – проблеми остају, а и оштећења мозга

Недавно истраживање Универзитета у Масачусетсу у Амхерсту показује да употреба алкохола за ублажавање стреса у раној одраслој доби може оставити дуготрајне последице на мозак које не нестају ни после година апстиненције.

Студија је показала да ове промене могу постати уочљиве већ у средњим годинама живота, смањујући менталну флексибилност, повећавајући вероватноћу повратка алкохолу у стресним ситуацијама и доприносећи обрасцима когнитивног пропадања карактеристичним за деменцију и Алцхајмерову болест.

Резултати, објављени у часопису Alcohol Clinical and Experimental Research, пружају ново разумевање начина на који алкохол и стрес заједно мењају мождане мреже. Истраживачи сматрају да би ово сазнање могло довести до развоја ефикаснијих терапија које ће се бавити дугорочним последицама конзумирања алкохола, а не само престанком пијења.

Како стрес и алкохол међусобно појачавају дејство

Научници већ дуго знају да стрес и алкохол могу да подстичу један други. Алкохол може привремено ублажити осећај стреса, али учестало пијење слаби природну способност мозга да сам регулише реакцију на стрес. Временом то може довести до тога да особа све чешће и у већим количинама посеже за алкохолом како би постигла исти ефекат олакшања.

Истовремено, прекомерно конзумирање алкохола може повећати ниво стреса јер доприноси лошим одлукама и њиховим негативним последицама. Тако настаје зачарани круг који постаје све теже прекинути, док се мозак постепено прилагођава сталној изложености и стресу и алкохолу. Управо су те дугорочне промене биле предмет овог истраживања.

„Моја лабораторија проучава неуронске мреже које стоје у основи доношења одлука. Сви знамо да алкохол често доводи до лоших одлука, али желели смо да сазнамо како конзумирање алкохола у раној одраслој доби, у комбинацији са стресом, утиче на те мождане мреже током старења. Ако разумемо како алкохол и стрес мењају мождане везе, моћи ћемо да развијемо боље начине помоћи људима“, рекла је Елена Вејзи, ванредна професорка биологије на Универзитету Масачусетс у Амхерсту и главна ауторка студије.

Комбинација стреса и алкохола изазива веће промене у мозгу

Уз подршку америчког Националног института за злоупотребу алкохола и алкохолизам (НИААА), Вејзи и њен тим спровели су истраживање на мишевима. Резултати су показали да комбинација алкохола и стреса има знатно снажнији утицај него сваки од тих фактора појединачно.

Истраживачи су открили да је интензивно конзумирање алкохола ради суочавања са стресом у раној одраслој доби повећало вероватноћу да ће се животиње поново окренути алкохолу када се суоче са стресом у средњим годинама живота, чак и након дугог периода потпуне апстиненције. То указује да стрес и алкохол заједно изазивају трајне промене у мозгу које опстају дуго након престанка пијења.

Занимљиво је да истраживачи нису уочили значајне разлике у способности учења између средовечних мишева који су раније пили због стреса и оних који су пили мање. Највећа разлика односила се на когнитивну флексибилност – способност да се особа брзо прилагоди променама и донесе нове одлуке када се околности промене.

„Средње животно доба је период када проблеми почињу да се нагомилавају. Знамо да је алкохол фактор ризика за рано когнитивно пропадање, а у нашем истраживању видели смо да комбинација алкохола и стреса изазива управо оне тешкоће у прилагођавању променама које се јављају и у раним фазама деменције“, рекла је Вејзи.

Трајно оштећење центра за доношење одлука

Како би открили због чега долази до ових дуготрајних последица, истраживачи су се усредсредили на малу област можданог стабла познату као locus coeruleus (ЛЦ), која има важну улогу у прилагодљивом доношењу одлука код људи и мишева.

Код здравог мозга, ЛЦ се активира током стресних ситуација, а затим се враћа у нормално стање када стрес прође. Међутим, код мишева који су били изложени и алкохолу и хроничном стресу, ова област изгубила је важне молекуларне механизме који јој омогућавају да се „искључи“ након престанка стреса. Због тога је њен рад остао трајно поремећен, што је умањило способност мозга да доноси ефикасне одлуке.

Тим истраживача открио је и висок ниво оксидативног стреса у ЛЦ-у. Овај облик ћелијског оштећења често се налази у мозгу особа оболелих од Алцхајмерове болести и може оштетити ћелије широм организма. Чак ни након дуготрајне апстиненције, мозак средовечних мишева који су раније интензивно пили није показивао значајне знаке опоравка од ових оштећења.

„Мозак се заиста тешко опоравља од комбинације хроничног стреса и интензивног конзумирања алкохола у раном одраслом добу. Верујемо да би оксидативна оштећења могла бити један од разлога због којих се људи враћају алкохолу чак и после дуготрајне апстиненције. Управо те трајне промене у мозгу нарушавају доношење одлука и доводе до раног когнитивног пропадања повезаног са деменцијом“, закључила је Вејзи.