Преминуо Никола Марковић, човек који је деценијама градио темеље информатичког развоја Србије

У Београду је преминуо Никола Марковић, дугогодишњи директор Савезног и Градског завода за информатику, професор и председник Друштва за информатику Србије. Познат као велики борац за промоцију информатике и информатичког друштва, веровао је у праву демократију која је могућа једино кроз масовну доступност информација. Како је сам често говорио, настојао је да кроз стално учење побољшава себе и своје окружење.

Никола Марковић по струци је био економиста, а по животном позиву информатичар. За економију се определио зато што у време када је студирао није било формалног образовања из области рачунарства. Ипак, управо је на овом факултету почетком шездесетих година први пут чуо за „механографску обраду података“, што га је заинтересовало за информатику.

Рођен је 1939. године у Ковину, а на Економском факултету је допломирао 1962. Убрзо се заинтересовао и за први југословенски рачунар ЦЕР-10, који је изузетно брзо рачунао и штампао. Што је више сазнавао о овом компјутеру, то му је било јасније да је његов животни позив заправо информатика.

Од 1970. до 1985. године радио је на развоју информационог система Скупштине града Београда у својству директора Градског завода за информатику.

Од 1985. до 2000. године радио на развоју информационог система савезних органа и организација у својству помоћника савезног секретара за правосуђе(за сектор информатике ) и касније као директор Савезног завода за информатику. Сарађивао на увођењу Интернета у СРЈ и од 1996. до 2000. године био администратор .gov домена за државне органе у СРЈ.

Истовремено, од 1975. до 1990. године био професор на Вишој школи за информатику за предмет „Примене рачунара у јавној управи”.

Марковић је објавио око 100 стручних чланака из области информатике. Био је на челу експертских тимова који су припремели предлоге докумената и прописа из области информатике.

Обављао је дужност председника Друштва за информатику Србије, непрофитне невладине организације и стручно удружење информатичара. Од 2003. године уређивао је ИКТ Билтен који су покренули ТАНЈУГ и Републички завод за информатику и интернет.

Године 2013. објавио је монографију 40 година Друштва за информатику Србије и електронску књигу Пут у информационо друштво која садржи избор објављених чланака и коментара.

Од 2007. године био је сарадник за област информатике у експертском тиму који ради на изради Српске енциклопедије, а коју издају САНУ и Матица српска.

Добитник је признања : „ИТ Глобус 2007“ за развој ИТ сцене у Србији, „Повеље Радио Београд 2“ за дугогодишњу сарадњу у емисијама из информатике, Е-трговина „AWARD 2010“ за ангажовање на развоју електронског пословања у Србији, „еРазвој за 2012“. годину за целокупну делатност у области ИКТ и „ПЛАКЕТЕ ДИС 2013“ за заслуге у развоју информатике, а поводом 40 година постојања и рада Друштва за информатику Србије.