Како само 20 минута вежбања могу да помогну памћењу после екстремног недостатка сна

Када спавате свега четири сата, а пред вама је цео дан, поставља се питање: да ли је боље одспавати мало или покушати да се разбудите вежбањем?

Ново истраживање, објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, сугерише да би, када је реч о памћењу, 20 минута вежбања могло да има сличан ефекат као и дремка.

Истраживачи са Универзитета Макгил у Канади држали су 54 здраве младе особе буднима пуних 30 сати у лабораторијским условима, а затим их поделили у три групе.

Једна група је 20 минута вежбала, возећи бицикл умереним до високим интензитетом. Друга група је спавала 90 минута. Трећа група је 20 минута седела на собном бициклу, али без педалирања, и служила је као контролна група.

Убрзо након тога, свим учесницима показан је низ слика, без упутства да их намерно запамте. Три дана касније тестирано је које су слике могли да препознају.

И група која је спавала и група која је вежбала постигле су значајно боље резултате од контролне групе.

Разлика је, практично, била готово идентична: они који су дремали имали су 23 одсто боље препознавање слика, док су они који су вежбали били бољи за 21 одсто у односу на контролну групу.

Статистички гледано, између ове две интервенције није било значајне разлике.

Ови резултати надовезују се на истраживање Универзитета у Портсмуту из 2023. године, које је показало да је 20 минута умерене вожње бицикла побољшало когнитивне способности код људи који су били делимично или потпуно лишени сна, чак и у условима смањене количине кисеоника.

Два различита начина да мозак боље памти

Најзанимљивији део новог истраживања, међутим, јесте то што су научници пратили и мождану активност учесника помоћу електроенцефалографије, односно ЕЕГ-а.

Код групе која је спавала уочени су знаци смањења притиска за сном и умора у мозгу, укључујући смањење спороталасне активности. Изгледало је као да је 90 минута сна заиста надокнадило део изгубљеног одмора.

Што је више опадао тај мождани показатељ умора, то су учесници касније боље памтили приказане слике.

Код групе која је вежбала ситуација је била другачија. Готово да није било промена у показатељима умора. Они су и даље изгледали слично уморно као учесници из контролне групе који нису радили ништа.

Уместо тога, побољшање памћења код оних који су вежбали било је повезано са другачијим сигналима — онима који су директно указивали на то колико је ефикасно њихов мозак обрађивао слике у тренутку када су их гледали.

Другим речима, дремка је одморила мозак, док га вежбање није одморило, али је изгледа помогло да функционише ефикасније.

„Губитак сна утиче на готово сваки аспект нашег размишљања и функционисања, али многи људи једноставно не могу да прекину оно што раде и да се наспавају“, каже Марк Роаг, главни аутор студије и стручњак за спорт са Школе за физичку и радну терапију Универзитета Макгил.

„Наши резултати показују да чак и кратак период вежбања може да помогне у очувању једне од наших најважнијих когнитивних способности.“

Ова разлика је посебно важна за људе који не могу да бирају када ће спавати. Медицинске сестре, пилоти, нови родитељи и људи који раде ноћу често немају могућност да усред смене оду на кратко спавање, указује неуронаучница Мадхура Лотликар, прва ауторка студије.

„Вежбање је доступно, јефтино и лако за примену. Због тога представља обећавајући начин да људи остану когнитивно оштри када је сан ограничен“, објашњава Лотликар.

Ипак, ни вежбање ни дремка нису замена за добар ноћни сан. Истраживачи наглашавају да су обе методе привремена помоћ, а не замена за довољно сна — могу да помогну да се лакше издржи дан који је већ започео са недостатком сна, али нису дугорочна стратегија за функционисање са мање одмора.

То је важно имајући у виду да се процењује да између 20 и 40 одсто одраслих широм света већ не спава довољно. Према процени организације RAND, недостатак сна Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Немачку, Јапан и Канаду заједно кошта око 680 милијарди долара годишње кроз изгубљену економску продуктивност.

Зато, ако вас чека дан после свега четири сата сна, а имате могућност да одспавате, дремка би могла да буде најкориснија опција.

Ако, међутим, не можете да спавате, 20 минута бржег ходања или вожње бицикла можда није само начин да накратко скренете пажњу са умора. Према овом истраживању, кратка физичка активност заиста може да уради нешто корисно за мозак — чак и ако се после ње не осећате мање уморно