Праисторијска пећинска уметност скривала се пред очима посетилаца 26.000 година

Археолози су у пећини Кова де ла Фонт Мајор, у Каталонији открили 280 гравираних мотива из периода палеолита, међу којима је 55 приказа животиња. Откриће, објављено у научном часопису Antiquity, доводи у питање досадашње представе о распрострањености праисторијске пећинске уметности у том делу Европе.

Гравуре су пронађене 2019. године, током археолошких истраживања која је предводио Хосеп Марија Верђес Бош из Каталонског института за људску палеоекологију и друштвену еволуцију. Налазиле су се у делу пећинског система који је посећиван деценијама, али су остале непримећене, делом и због тога што их је тешко уочити при директном осветљењу. Тек када се светлост усмери под одређеним углом, удубљења у стенама постају видљива.

Међу представљеним животињама су коњи, јелени, козе, говеда и медвед. Поред фигуративних приказа, истраживачи су забележили и бројне линије, геометријске облике и друге знакове. Поједине гравуре користе природне пукотине и облике стене као део композиције – на пример, линија на зиду послужила је као тло испод приказаног коња.

Посебну пажњу привлаче мотиви у којима се понављањем линија и положаја тела ствара утисак покрета, што указује на сложеније начине визуелног представљања света у праисторији.

Један од највећих комплекса пећинске уметности

Пећински систем дугачак је више од 3,5 километара, а за посетиоце је отворен још од педесетих година прошлог века. Музејски простор у пећини уређен је деведесетих година. Ипак, хиљаде посетилаца пролазиле су поред гравура, не препознајући њихово праисторијско порекло. Део зидова оштећен је каснијим урезивањем имена и датума, што је отежало истраживање и можда довело до губитка појединих мотива.

Према научном раду, реч је о једном од највећих комплекса палеолитске пећинске уметности на медитеранској страни Пиринејског полуострва – трећем по броју приказа животиња, после налазишта Ардалес и Ла Пилета на југу Шпаније.

Шта откриће говори о праисторијском животу

Истраживачи истичу да старост гравура још није непосредно утврђена. Њихово временско одређивање заснива се на археолошком контексту и стилским одликама, које бројне приказе повезују са периодима пре магдаленске културе. Радиокарбонске анализе потврдиле су људско присуство у дубљим деловима пећине пре око 40.000 до 26.000 година, али то само по себи не доказује да су све гравуре настале у истом периоду.

Откриће је значајно и због тога што се североисточна Иберија до сада сматрала подручјем са релативно мало познатих налаза палеолитске пећинске уметности. Нови комплекс могао би да промени досадашње разумевање праисторијског живота, културних веза и симболичког изражавања заједница које су насељавале тај део Европе.