Мистерија жртвоване деце Инка: Анализа древних мумија открила које су супстанце конзумирали пре смрти

Деца чија су тела пронађена на залеђеним планинским врховима Аргентине и Перуа умрла су пре око 500 година, у оквиру једног од најзначајнијих верских обреда царства Инка. Иако су њихови животи окончани ритуалним жртвовањем, изузетно очуване мумије данас научницима пружају драгоцен увид у последње месеце њиховог живота.

Ново истраживање указује на то да су деца у периоду који је претходио смрти конзумирала различите психоактивне супстанце, укључујући коку и алкохол. Научници сматрају да је њихова употреба могла бити повезана са припремом за дуга и физички захтевна путовања кроз планинске пределе, али и са верским обредима.

Реч је о церемонији познатој као капакоча (capacocha), једном од најважнијих ритуала цивилизације Инка. Обред је организован поводом значајних догађаја, попут смрти или ступања владара на престо, великих верских празника, али и природних непогода, када се од богова тражила заштита и наклоност.

За жртвовање су бирана деца која су, према веровањима Инка, поседовала посебне духовне и физичке особине. Сматрана су светим гласницима богова, а њихово жртвовање имало је важну улогу у религијском систему царства. Након избора, деца су често одвођена у престоницу Куско, где су учествовала у сложеним церемонијама. Потом су слата на удаљена света места широм царства, укључујући високе врхове Анда. Путовања су могла трајати месецима и подразумевала су прелазак великих удаљености и изузетно тешких терена.

На местима жртвовања деца су сахрањивана уз вредне текстиле, керамичке посуде и драгоцене фигурине, као дарове боговима. Хладна и сиромашна кисеоником планинска средина допринела је изузетној очуваности њихових тела, захваљујући чему су научници данас у могућности да анализирају трагове супстанци које су уносили током живота.

Кока и алкохол у последњим месецима живота

Истраживачки тим, предвођен археолошкињом Дагмаром Сочом са Универзитета у Варшави, анализирао је узорке косе и ноктију осморо деце. Ова ткива садрже кератин, у који се током раста уграђују хемијски трагови супстанци које особа уноси. На тај начин могуће је реконструисати део историје конзумирања различитих материја током недеља и месеци пре смрти.

Резултати су показали да је употреба коке била широко распрострањена међу испитиваном децом. У свих шест анализираних узорака косе откривени су кокаин и његов метаболит бензоилекгонин, што указује на конзумирање листова коке. Њихово жвакање било је дубоко укорењено у култури андских народа, а могло је да помогне у сузбијању осећаја глади и умора, што је било посебно значајно током дугих планинских путовања.

Код неке деце пронађен је и кокаетилен, једињење које настаје у јетри када су кокаин и алкохол истовремено присутни у организму. То указује на то да су деца конзумирала обе супстанце. Алкохол је највероватније уношен у облику чиче, ферментисаног напитка од кукуруза који је имао значајну улогу у верским церемонијама Инка.

Необичан траг у мумији девојчице

Посебну пажњу истраживача привукао је налаз хармина у ноктима четрнаестогодишње девојчице познате као Девојка из Ампата, односно Хуанита. Хармин је психоактивно једињење присутно у неколико биљака, укључујући лијану Banisteriopsis caapi, пореклом из Амазоније, која се користи у припреми напитка ајаваска.

Научници, међутим, нису могли да утврде коју је конкретно биљку девојчица конзумирала. Овај налаз је посебно занимљив јер је хармин раније откривен и код две друге дечје мумије са планине Ампато. То отвара могућност да су биљке пореклом из амазонског подручја преношене у Анде и коришћене у одређеним ритуалима.

„Највише ме је изненадила разноврсност резултата. Иако је употреба коке очигледно била уобичајена, приметили смо значајне разлике у употреби других супстанци. То показује да је припрема деце била много сложенија и разноврснија него што смо раније претпостављали“, објаснила је Дагмара Соча.

Научници нису пронашли доказе о употреби халуциногена

Једно од важних питања истраживања било је да ли су деци даване супстанце које изазивају халуцинације и измењена стања свести, можда као део верске припреме за жртвовање.

Међутим, анализе нису откриле трагове неколико тражених халуциногених супстанци, укључујући мескалин, ДМТ и буфотенин. Истраживачи истичу да се не може у потпуности искључити могућност да су неке од њих коришћене непосредно пред смрт, јер једнократна употреба не мора оставити препознатљив траг у коси и ноктима.

Ипак, одсуство ових супстанци упућује на могућност да је употреба психоактивних материја пре свега била повезана са ублажавањем физичких и емоционалних напора током путовања, а не нужно са изазивањем измењених стања свести.

Додатне информације пружила је и анализа косе осмогодишње девојчице чија је мумија пронађена на планини Чуша у Аргентини. Њена коса сачувала је хемијске трагове који обухватају приближно шест месеци живота. Анализа различитих делова власи указала је на промене у уносу коке током тог периода. Њена конзумација изгледа да је опала у последњем месецу живота, када се појављују и трагови алкохола.

Истраживачи, међутим, упозоравају да се ове промене не могу са сигурношћу тумачити као директан доказ промене начина исхране, јер на количину супстанци забележених у коси могу утицати и процеси њиховог уграђивања у власи.

Ритуали који су се разликовали од области до области

Резултати истраживања указују и на то да верски обичаји Инка нису били потпуно уједначени на територији њиховог пространог царства. Разлике у пронађеним супстанцама могле би да одражавају различите локалне традиције, веровања и култове планинских божанстава.

Планински богови имали су посебно место у религији Инка и веровало се да утичу на важне аспекте живота, укључујући воду, климу и плодност земље. Због тога истраживачи претпостављају да су се и ритуалне праксе могле прилагођавати специфичним веровањима и захтевима појединих божанстава.

Истраживачки тим планира да настави проучавање супстанци коришћених у церемонији капакоча, како би се сазнало више о пореклу деце, њиховом животу пре избора за жртвовање и припремама које су претходиле обредима.

Поред хемијских анализа, научници истражују и света планинска места користећи савремене технологије, међу којима су дронови, ласерско скенирање терена (LiDAR) и георадар. Циљ је да се стекне потпунија слика о ритуалном простору цивилизације Инка и значају који су планински предели имали у њиховом верском животу.

Истраживање је објављено у научном часопису Antiquity.