Риба зец, риба лав, риба балон... Зашто тропске врсте освајају Медитеран
Због климатских промена и загревања воде површинска температура Средоземног мора достигла је историјске максимуме, на Јадрану и до 30 степени, а у Медитерану је све више инвазивних тропских врста риба које су мигрирале из топлијих мора.
Овога лета слушамо о угризима рибе зеца, отровним бодљама рибе лав, отровној риби балон, а научници откривају нове врсте којих доскоро није било у Средоземном мору.
За две деценије у Медитеран је дошло више од сто егзотичних врста риба, што је више него у читавом 20. веку.
„У Средоземно море, стране врсте се често уносе преко Суецког канала. Долазе из Црвеног мора и Индијског океана. Процењујемо да у нашем мору данас има преко хиљаду страних врста“, наводи др Пјеро Ђеновези, Институт за заштиту и истраживање животне средине, Италија.
Домаће врсте трпе штету, а читав екосистем се мења.
„За неке врсте, већ смо изгубили највећи део биодиверзитета. Постоје студије које су показале да је источни Медитеран већ изгубио 93 одсто врста мекушаца у плитким водама“, напомиње др Ернесто Азуро, морски биолог из Института за морске биолошке ресурсе и биотехнологију, Италија.
Нове инвазивне врсте могу да угрозе здравље људи и локално рибарство.
„Риба лав је огроман проблем за биодиверзитет, храни се аутохтоним врстама. Риба балон је предатор, прождире домаће врсте, уништава рибарске мреже, а њено месо је отровно“, додаје др Азуро.
Научници су открили на десетине нових унетих инвазивних врста које потискују домаће, аутохтоне, у Италији, Словенији, Хрватској и Црној Гори.
„Реч је о неким врстама које су можда агресивније од домаћих врста. Могу их потискивати са станишта, могу бити велика компетиција за храну или могу бити предатори који активно нападају у великим количинама. Обично су то неке прождрљиве врсте“, објашњава Ела Пахор, стручни сарадник у Акваријуму Пула.
„Велики број хабитата је нестао, поготово обални хабитати у плитким водама. Видимо то највише у обалном појасу. Можемо рећи да имамо јако велике промене које смо морали забележити које не личе више на Јадран какав је био пре 40 година“, истиче др Мартин Фанкухен из Института Руђер Бошковић у Ровињу.
У последњих 30 година научници су у Јадрану приметили 20 нових врста планктона, нове врсте медуза, инвазивних ракова и шкољки.
Научници Медитеран означавају као жариште климатских промена, а очекује се да ће се његове воде загрејати за два до шест степени до 2100. године.
Коментари