Дрвеће спасава животе – сеча зрелог дрвећа злочин који се скупо плаћа

У деловима града у којима се површина под крошњама стално смањивала, стопа смртности имала је тенденцију раста, посебно у најтоплијим деловима града. Насупрот томе, у насељима у којима се покривеност крошњама повећавала, стопа смртности је опадала.

Студија не може са сигурношћу да утврди да је губитак стабала директно изазвао повећање стопе смртности – она само показује да су се ова два тренда кретала заједно. Ипак, резултати доприносе све већем броју доказа да градско зеленило и крошње дрвећа имају изузетно важну улогу у заштити људи од екстремних врућина, док се планета загрева.

Дрвеће расхлађује градске блокове тако што прави хлад на тротоарима и зградама, али и испушта водену пару која снижава температуру ваздуха у околини.

Нова студија, међутим, није толико значајна због открића да је дрвеће добро за здравље људи – научници то сумњају већ годинама – колико због начина на који су истраживачи пратили ту повезаност, рекао је Вивек Шандас, професор урбаних студија и планирања на Универзитету Портланд, који није учествовао у истраживању.

Велики део досадашњих истраживања која су повезивала крошње дрвећа са смртношћу ослањао се на само један снимак стања зеленила у одређеном насељу, укључујући и анализу из 2022. године о смртности повезаној са врућинама у десетинама америчких градова. У новој студији истраживачи су пратили како се покривеност крошњама заиста мењала из године у годину. Управо та промена, а не сам број стабала, била је повезана са стопом смртности.

Ово „потврђује оно што смо открили и у другим градовима“, рекао је Шандас за Лајв сајенс у имејлу. Он проучава изложеност високим температурама и губитак крошњи дрвећа у САД. „У 33 америчка града, готово три четвртине губило је зеленило, а најтоплија насеља су углавном губила више зеленила – или су га добијала мање – у поређењу са хладнијим насељима.“

Величина ефекта у новој студији била је значајна – сваки годишњи пораст покривености крошњама за један процентни поен био је повезан са приближно 10 одсто мањом стопом смртности. Највеће смањење забележено је код смртних случајева повезаних са кардиоваскуларним и респираторним обољењима, као и проблемима менталног здравља.

Како би дошли до закључка, истраживачи су комбиновали годишња сателитска мерења покривености крошњама за сваки пописни округ у Чикагу од 2011. до 2021. године са више од 220.000 података о смртним случајевима које су обезбедиле државне и градске здравствене службе. Направили су статистичке моделе који су узимали у обзир факторе попут летњих температура, загађења ваздуха, прихода и стамбене сегрегације, за које је ранијим истраживањима утврђено да су повезани са вишим стопама смртности.

Истраживачки тим је затим груписао насеља према степену покривености крошњама и анализирао како су подаци о температури и смртности повезани са тим показатељем. То им је помогло да утврде где су ефекти губитка или повећања крошњи били најизраженији.

Стара стабла, веће крошње

Шандас је рекао да је реч о веома добро осмишљеном истраживању, али да, као и свака опсервациона студија, има ограничења. Она може да покаже да се губитак крошњи и смртност повећавају или смањују истовремено, али не може да докаже да једно директно узрокује друго. Поред тога, сателитска мерења могу да превиде недавно засађена стабла и тако потцене стварну покривеност крошњама. Прецизнији алати могли би да региструју млада стабла са малим крошњама која сателитски подаци ниже резолуције не уочавају.

И даље није у потпуности јасно због чега покривеност дрвећем има тако позитиван утицај, иако подаци указују да хлад који стабла пружају није једини фактор. Наиме, губитак крошњи био је повезан са вишим стопама смртности од читавог низа узрока, а не само од оних који су снажно повезани са високим температурама.

Географски гледано, обрасци уочени у студији одражавају и историју улагања у различите делове Чикага. Јужни и западни део града забележили су највећи губитак крошњи, најтоплија лета и највише стопе смртности, иако су у неким случајевима на почетку имали натпросечну покривеност дрвећем. Насупрот томе, насеља уз обалу језера остала су хладнија, уз ниже стопе смртности.

Коаутор студије Харисон Гарсија, студент медицине на Универзитету Нортвестерн, рекао је да је истраживање започело током шетње кроз делове Чикага са мало дрвећа.

„Приметио сам колико је исцрпљујуће ходати кроз подручја са мало дрвећа у поређењу са оближњим улицама оивиченим зрелим стаблима“, рекао је Гарсија.

Истраживачи су направили модел хипотетичког повећања покривености крошњама на нивоу целог града од 0,03 одсто годишње, што приближно одговара садашњем темпу садње у Чикагу, од око 14.000 стабала годишње. Проценили су да би такав раст покривености могао да спречи око 105 смртних случајева годишње.

Шандас је, међутим, нагласио да ту бројку треба посматрати као корисну процену размера ефекта, а не као прецизно предвиђање, јер је добијена статистичким моделом, а не стварним бројањем посађених стабала и живота који су заиста спасени. Додао је да новопосађено стабло не може преко ноћи да обезбеди хлад попут зрелог дрвета, а раније истраживање у Портланду показало је да су посађена стабла била повезана са већим смањењем смртности људи како су старила.