„Плућа света“ под ударом – како ће Амазонија изгледати за 100 година

Амазонија је највећа прашума на свету, простире се на више од 5,2 милиона квадратних километара. Она утиче на глобалне водене циклусе, складишти количину угљеника једнаку вишегодишњим светским емисијама, обезбеђује услове за живот 47 милиона људи и представља станиште највеће концентрације биолошке разноврсности на Земљи.

Међутим, амазонска прашума нестаје. Већ је посечено или уништено 17 одсто њене површине, која је у великој мери претворена у пољопривредно земљиште. Друге озбиљне претње, попут експлоатације нафте и илегалног рударења, настављају да је постепено уништавају.

Наредни век могао би да буде пресудан, јер би шума могла да достигне такозвану „прекретницу“ након које би промене постале неконтролисане.

Како ће, дакле, амазонска прашума изгледати за сто година?

Одговор зависи од више међусобно повезаних претњи, изјавио је за Лајв сајенс Бернардо Флорес, истраживач лабораторије “EqualSea” при Универзитету у Сантјагу де Компостели у Шпанији.

Ширење пољопривредних површина и организовани криминал само су неки од проблема који угрожавају Амазон. Међутим, они делују заједно са три главне претње које Флорес издваја – климатским променама, које могу довести до екстремних временских појава, попут влажнијих кишних сезона и сушнијих сушних периода, затим крчењем шума и пожарима.

Како Амазон губи све више шумског покривача, покреће се зачарани круг.

„Имате мање падавина, затим мање шума, па поново мање падавина и још мање шума. То на крају доводи до глобалне повратне спреге: већи губитак шума значи више глобалног загревања, а више глобалног загревања доводи до још већег губитка шума“, објаснио је Флорес.

Како шуме постају сувље, пожари се лакше шире на нове површине. Путеви додатно деградирају шуме, а „где год постоје путеви, постоје и људи који се баве илегалним активностима, бесправном сечом, што потом доводи до још више шумских пожара.

Такозвани „лук крчења шума“ – подручје површине око 500.000 квадратних километара дуж обода Амазоније, које се сматра највећом површинама уништавања шума на свету – према Флоресу пружа увид у то како би велики део Амазоније могао да изгледа у будућности.

Преостале шуме у том подручју имају већу стопу одумирања дрвећа и више празнина у крошњама, а често су прекривене лијанама, дрвенастим пузавицама које представљају еколошки проблем.

Лијане се такмиче са дрвећем за светлост и хранљиве материје у земљишту, значајно смањујући шансе дрвећа за опстанак, али и укупну разноврсност шумских врста. „Када је читава шума прекривена лијанама, више ни не видите шуму“, додао је Флорес.

Инвазивне траве које су увели сточари вероватно ће се у наредним деценијама још више проширити. Ипак, само поједини делови Амазона могли би да се претворе у савану, јер је савана природан и биолошки разноврстан екосистем. Инвазивне траве потискују аутохтоне врсте и смањују биодиверзитет, не дозвољавајући природним саванским травама да замене шуме.

Уместо тога, један од могућих сценарија је настанак „деградираног екосистема са отвореним крошњама“, у коме би се ширила комбинација аутохтоног дрвећа отпорног на пожаре, инвазивних трава, лијана и папрати.

Животињски свет би такође био брзо погођен. Посебно су угрожене водене врсте, упозорава Флорес. Дуготрајне суше које би могле да трају једну, две или чак три године довеле би до исушивања мочварних подручја, која би потом постала лако запаљива. То би могло да изазове веома брза изумирања врста у тим областима.