Танго – отмена меланхолија загрљаја

Танго је феномен популарне културе али и социолошки феномен. 2009. године уврштен је у Светску културну баштину. Танго је и музика и плес. Под танго музиком се подразумева неколико врста музичких композиција: танго, милонга, танго валс, танго-нуево, електро-танго...

На сваку од ових врста музике плеше се другачије. Интересантан је појам милонга. Ова реч означава догађај и место на којем се плеше аргентински танго, као и танго композицију веселог карактера, насталу из ритмова афричких робова у сиромашним лучким четвртима Буенос Ајреса и Монтевидеа.

Горан Китановић је више од двадесет година у тангу, посвећен је подучавању људи као и промоцији танго културе. Један је од оних заљубљеника у овај плес, који је несебично градио танго заједницу у Београду и Панчеву.

Како Вама изгледа танго стварност у Београду?

– Постоји неколико школа које већ дуго раде, велики број људи је учио да игра танго, све је више нових полазника, редовно се организују плесне вечери – милонге, готово свакодневно… све то креира слику града који плеше, иза које стоји велики труд људи посвећних тангу. Више плесача, више школа, више семинара и фестивала – све то значи и више простора за раст.

Да ли тој слици нешто недостаје, да ли Вам нешто смета?

– Можда то како се танго представља у медијима и како о њему говоре они који о њему знају врло мало или готово ништа. Често се описује као љубавни, плес страсти, уз обавезну ружу и црвено-црну одећу. Танго је носталгичан, сетан. Велики број танго композиција има такав карактер. Постоје наравно и композиције које су веселе али је већина сетна. И текстови песама су углавном такви.

Постоји танго који се игра у оквиру стандардних, такмичарских плесова, поред валцера, slowfox-a и quickstep-a. Ми га зовемо европски танго и он има неколико корака преузетих из аргентинског танга. Код њега је изражен ритам, игра се уз оштре покрете тела и главе.

У поређењу са аргентиским тангом делује као потпуно различит плес. Када ми кажемо танго, мислимо на танго који је потекао из Аргентине и још увек се игра на сличан начин као пре много година. Никада га не описујемо као „аргентински“ већ само кажемо „танго“.

Како бисте описали милонгу?

– Милонга је плесно вече на којем се пушта танго музика, или оркестар свира уживо. Обично се организује у већим салама или ресторанима. Свако може да дође и ужива на милонги, али би требало да плешу само играчи који имају довољно искуства у тангу. Танго се игра у готово свим земљама света и није случајно то што је популаран. У њему мушкарац мора увек да се опходи према дами као џентлмен, она је у центру пажње.

На милонги се пуштају различите композиције, танго салон, милонга, валс и некада нуево танго. Салон је сетан, меланхоличан, некада и драматичан. Милонга је весела, валс је полетан.

Правило је да се на милонгу долази културно одевен, тиме се показује поштовање према партнеру са којим играмо као и према догађају. Музика се пушта у блоковима од по три или четири композиције, један блок зовемо „танда“. На почетку танде играчи прво ослушкују музику, и ако им се допада, одлучују се да играју.

Постоји много различитих стилова и периода када су писане танго композиције и ди џеј тако бира музику, да су у једној танди сличне композиције, од истог композитора и настале у истом периоду. Композиције настале око 1930. или на пример 1950. године се разликују, плесачи их препознају и могу да одлуче да ли ће играти, ако им се предстојећи блок композиција допада.

Партнер се позива на плес на специфичан начин, погледом, и то зовемо „кабесео“. Ако желите да играте са неким, погледате га и очекујете да ће вам се погледи срести. Ако вас погледа и дискретно потврдно климне главом, приђете и магија почиње.

Постоји више правила којих би играчи требало да се придржавају: партнер доводи партнерку до подијума, сви парови играју и истом смеру, игра се у загрљају који је јединствен за танго, игра се са истим партнером до краја једног блока – танде. У току плеса партнери не причају, већ су концентрисани на музику, својим покретима дочаравају наизменично мелодију и ритам композиције.

Након што се музичка нумера заврши, следи кратка пауза између две композиције. Тада се партнери упознају, ако се први пут срећу и кратко разговарају. На крају плеса се обавезно захвалимо партнеру.

Ако негде путујете, потражите где се у том граду одржавају милонге и имате вечерњи излазак, при томе стварате и нова познанства.

Милонга је место за уживање и опуштање, дружење и наравно играње!

Како је на милонгама у Буенос Ајресу?

– То је град танга и самим тим има највише милонги. У току једне ноћи има их на много локација, па можете бирати. Постоје места на којима се организују традиционалне милонге са строгим поштовањем свих правила а такође и милонге где је све опуштеније.

Велики број људи игра, долазе играчи из разних крајева света. Често се на милонгама организују концерти танго оркестара као и наступи плесних парова. Нигде на свету нема толико добрих играча на једном месту, као у Буенос Ајресу.

После периода заборава и популарности у прошлом веку, Београд је почетком двехиљадитих поново открио танго. У то време почиње и Ваша танго прича…

– Од детињства се бавим спортским активностима, прво карате, затим много година аикидо и стандардни плесови. Почетком двехиљадитих почео је да се игра танго у Београду и заинтересовао сам се... Први доживљај танга одредио је наредне деценије мог живота. Од почетних плесних корака до оснивања Танго судија 'Кадена' (šp. Cadena – ланац, у аргентинском тангу означава ланчану, кружну серију корака) танго је за мене увек био више од плеса – начин размишљања, кретања и разумевања живота.

Неколико пута су ме позивали да са стандардних плесова пређем на танго, отприлике 2003, 2004. године. Погледао сам, али није ме заинтересовао, јер сам очекивао енергију која је у стандардним плесовима. Међутим, један посебан сусрет са тангом био је пресудан – уживо сам гледао танго плесача Анхела Корију и то ми се јако допало.

Потом сам отишао у школу Адама Вучетића 2006. године. То је било нешто ново и веома изазовно за мене, танго ме је освојио. Адам је играо стилом који ми се допао и несебично је преносио знање. Оформила се лепа група, много смо вежбали и почели да одлазимо на милонге.

Након Адамовог одласка из Београда, прелазимо у школу Драгана Микића. У то време београдска сцена се ширила: појављују се нове школе, све је више плесача, а у град долазе и учитељи из Аргентине. Танго постаје део урбане свакодневице.

А онда се догодио преломни тренутак 2011. године, када сте осетили потребу да направите искорак…

– Било ми је потребно нешто ново, тражио сам више и боље. Тражио сам више квалитетног вежбања. Сасвим случајно, како су кренуле те идеје добијам позив да покренем школу и тако је створена Кадена. Волео сам сценски танго, али сам разумео важност стила tango salon у коме сам пронашао више елеганције, квалитета покрета и више унутрашње енергије.

Имали сте среће да у правом тренутку сарађујете са изузетним танго плесачима и учитељима.

– Сарадња са Рафаелом Рамирезом из Буенос Ајреса, која је почела 2013. године, додатно је обликовала мој плес. Рамирез, представник tango salon стила и ученик Антонија Тодара, донео је искуство традиције која се преноси директно са плесног подијума.

Проводили смо по десетак дана неколико пута годишње вежбајући. Добијао сам непроцењиве савете у вези са играњем , музиком, сазнао сам много о историји танга. Сарађивали смо до 2020. године, када наше планове прекида пандемија.

Танго салон је оно по чему је Ваша школа препознатљива.

– Танго салон стил, који се развио у Златно доба танга четрдесетих и педесетих година у Буенос Ајресу, је основа модернијег танга - елегантан, смирен, заснован на блискости и тишини између корака. Насупрот њему, постоје модерније форме и nuevo приступ који доноси експеримент, али не и трајност, како истичу моји аргентински учитељи.

Шта то има танго што немају други плесови?

– Загрљај. Танго се може плесати крајње сведено мада он у основи има много дефинисаних фигура, више него остали плесови. Танго загрљај је прилично присан, горњи делови тела и главе плесача се додирују.Та присност може да буде непријатна људима који почињу да уче јер не очекују толику телесну блискост са другом особом. Временом се навикну и схвате да је у тангу сврха загрљаја да кроз нежан покрет телима комуницирају ради играња.

Даме често затворе очи док плешу и препусте се покрету, да осете, прихвате и претворе сигнал партнера у нови покрет. Пред мушкарцима је више изазова, осим што морају да воде и осмишљавају плес, морају да гледају куда воде даму јер постоје правила кретања, не сме да долази до сударања парова у такозвaној ронди, то је круг којим се плесачи крећу док играју. Ако су оба партнера искусни плесачи, уклопе се и то је велико уживање. Наравно, деси се и да се не уклопе, али ће и поред тога одиграти цео блок песама и срдачно се захвалити једно другом.

У току плеса се одвија непрекидна комуникација између партнера. Мушкарац покретом тела предлаже неки корак, дама прихвата и допуњује предлог, мушкарац се уклапа и тако комуницирају кроз игру.

Оно што је заједничко тангу и другим плесовима је велики број интересантних људи, рађају се познанства, дружења. Част ми је што је у 'Кадени' танго учило а и данас учи много квалитетних особа. Посебно бих поменуо партнерке које су учествовале у развоју 'Кадене', пре свега несебично залагање Лере Балашове, која је од полазника студија стасала у изврсног инструктора.

Након осам година због повреде је морала да престане са играњем, али је обележила један период развоја наше школе. Поред Лере, Сандра Гњатовић и Бојана Јовановић су учествовале на бројним наступима и својим богатим искуством допринеле нашем развојном путу. Оволико година непрекидног рада не би било могуће остварити да није било безусловне подршке моје супруге Наде, јер су свакодневни часови одрицање за обе стране.

То је уједно савет за партнере који су у тангу, потребнa је несебична подршка и разумевање. Ако то пренесемо у живот, исто је, зар не?

Међутим, дуг је пут до милонге. Да ли су групни часови у танго школи довољни?

– То је један од начина учења, могу се похађати и индивидуални часови, а пожељно је и вежбање на додатним часовима које зовемо практике. Потребно је неко време да се савладају основни кораци и фигуре. То је довољно да се игра, међутим, да би се достигао виши плесни ниво потребне су године учења и вежбања.

Поред фигура и комбинација, ради се на техници плеса, музикалности, на механици покрета. У тангу се подразумева да свако плесу даје сопствени печат јер не постоји обавезни редослед покрета и музичког изражавања. Уче се одређене комбинације ради овладавања балансом, ради постизања флуидности покрета, брзине, осећаја за партнера и складност, али када се игра на милонги, у моменту се нижу различити покрети, у складу са музиком и партнером. Важно је да се оба партнера осећају пријатно за време плеса, да се усклађују.

Часови у школи су битни и одговорност инструктора је да на квалитетан начин обучавају играче. Потребно је много искуства да би неко био инструктор зато што је танго врло комплексан.

Ви сте и танго ди-џеј, Ваш избор музике утиче на доживљај милонге.

– Наравно. Танго музика је веома квалитетна, изводе је сјајни оркестри, људи препознају композиције које воле и у њима уживају.

Да би атмосфера на милонги била добра, потребан је добар избор музике у правом моменту. Постоје одређена правила у вези са избором музике. Уобичајено је да се пуштају по два блока (танде) салон танга, затим танго валс, поново два блока салон танга, па милонга, и тако редом. То је само груба подела и редослед.

Постоји око двадесет веoма познатих композитора такозваног Златног доба танга (период 1935-1955). Затим ту су и и оркестри пре тог доба, као и модерни оркестри. Композиције се разликују према ритмичности, динамици, мелодичности...

Танго ди-џеј такође води рачуна о карактеру композиција и пушта их редоследом да направи добру атмосферу. Сваки танго оркестар има своје специфичности. Примера ради, издвојио бих два композитора Хуан Дариенца (Juan D’Arienzo) и Освалдо Пуглиесеа (Osvaldo Pugliese). Код Дариенца је већи број композиција сличног карактера и ритам је доминантан, док су код Пуглиесеа композиције изразито драматичне и међусобно различите.

Доминантан инструмент у танго музици је бандонеон. Пореклом је из Немачке и направљен је за потребе извођења црквене музике. Мањих је димензија од хармонике и има препознатљив звук. У лучке градове Монтевидео и Буенос Ајрес су их донели Немачки емигранти, око 1870. године. Поред бандонеона, у танго композицијама су незаобилазни звуци виолине и клавира.

Шта људе мотивише да уче и упорно вежбају пре него што почну да одлазе на милонге?

– Свако осети на ком је плесном нивоу и како се уклапа са партнером. Већина је самокритична и свесна да је за милонгу потребно искуство. Ту је жеља да се ужива у плесу. Ту је страст и љубав према тангу. И захваљујући тој страсти и мотивацији да се у једном тренутку доживи сва та лепота и усклађаност покрета људи посвећено уче и вежбају.

Како доживљавате ово интензивно танго доба, долазе аргентиnски учитељи, организују се танго фестивали, танго викенди и маратони, радионице, много је прилика за учење и за плес

Привилеговани смо због свега што нам се тренутно дешава.У Буенос Ајресу је огроман број изванредних плесача и учитеља, све је већи број људи из целог света који желе да баш у главном граду Аргентине уче танго, а у исто време аргентински учитељи много путују по свету. Постоји такође велики број добрих плесача који нису из Аргентине. То је добро за нас јер се у Србији организују доласци угледних плесача и семинари са њима, што је веома значајно јер нису сви у могућности да отпутују у Буенос Ајрес.

У Београду је изражена посвећеност одређеног броја људи и школа које организују танго догађаје и на тај начин све већи број људи игра танго.

Како сада, после више од двадесет година плеса, доживљавате танго?

– Иако је веома захтеван, танго је простор дисциплине. Кроз 'Кадену' је прошло на стотине људи – осим посвећности тангу, семинара са угледним плесачима и учитељима из Аргентине, биле су то године лепог дружења и забаве.

Танго нема званична правила стицања знања. Не постоје сертификати који могу да потврде нечије познавање плеса, зато је сваки учитељ само водич, а не ауторитет у апсолутном смислу.

Последње време се усавршавате кроз сарадњу са Маријом Инес Богадо, светском првакињом у салон тангу 2010. године

Да, верујем да учење у тангу никада не престаје, свако мора имати учитеља. Напредак долази тек када постанемо свесни својих грешака и спремни смо да се посветимо дубљем разумевању сопственог тела и покрета. Када вам неко са толико знања и плесног искуства као што је Инес, помаже, отварају се нови хоризонти.

Која је Ваша мисао о тангу у овој години јубилеја Ваше школе?

Ове године 'Кадена' обележава петнаест година постојања – петнаест година загрљаја, музике, тишине између корака и људи који су у том ритму пронашли свој свет.

Танго за мене никада није био само плес. Он је непрестано трагање а можда је управо у том трагању његова највећа лепота.