Шуме као штит града: нови мониторинг и милиони садница за зеленији Београд

Како сачувати шуме, највећи ресурс на више од два милиона хектара? У урбаном подручју највише штете им наносе инвеститори и ту је заштита тешка, али потребно је штити шуме од пожара, штеточина, климатских промена.

Националним програмом посматрања шума, под називом НИМОС, уводи се вештачка интелигенција. Основа за тај софтвер су сателистки снимци и подаци свемирских агенција, који се комбинују са нашим.

„Користећи те податке, заједно са подацима јавних предузећа, ми вршимо обавештавање корисника о појави пожара и о промени виталности у шумским екосистемима“, објашњава Дејан Стојановић из Института за низијско шумарство Нови Сад.

„Сутра ће сви ти подаци бити похрањени у Дата центар у Крагујевцу, што је врло значајно, јер то значи да су ти подаци српски подаци, од српског софтвера, национални подаци који су сутра, прекосутра, за 10, 20, 50 година доступни и грађанима“, наглашава Сара Павков, Министарка за заштиту животне средине на промоцији националног мониторинга у компанији „Србијашуме".

Софтвер су направили стручњаци Новосадског института за низијско шумарство. Он ће газдинствима давати реалне податке о зеленом покривачу, температури тла, присуству штеточина.

У овај програм умрежене су све управе па тражене податке могу да добију одмах – поруком, имејлом, телеграмом. Такви подаци основа су за брзо одлучивање, а до сада се се добијали споро, кад шумари или инспектори изађу на терен.

„Данас смо у могућности да све те постојеће, како историјске, тако и податке који се скупљају у овом тренутку, интегришемо у систем који ће подржати доношење одлука на нивоу одељења и одсека код наших управљача, односно јавних предузећа“, додаје Дејан Стојановић.
Реални подаци или ажурирани с времена на време су драгоцени. Рецимо, праћењем температуре земљишта у шуми може да се предвиди пожар, али пре свега, да се припреме ватрогасне и друге комуналне шуме.

Сателистки и радарски снимци и постављени сензори прикупљају податке о запремини, висини стабала, количини кисеоника, влажности земљишта.

„Овим софтвером може сутра да се дефинише где грађани је најбоље да шетају да би могли одређене хемијске супстанце апсорбују у свом телу и да уживају у шумским екосистемима“, напомиње министарка Павков.
Сакупљање података појачава и одговорност шумских управа јер сада одмах могу да сазнају шта се дешава на њиховом терену, а два највећа газдинства „Србијашуме" и „Војводина шуме" имају тачан увид о шумама и резерватима.

Мониторинг и пошумљавање за очување београдских шума

Гошћа Београдске хронике, Адиба Џудовић из Јавног предузећа „Србијашуме“ истиче да је најновији мониторинг шума од изузетног значаја за унапређење стања шума и превентивно деловање. Овај систем омогућава детекцију промена које људском оку могу да промакну, као и предвиђање потенцијалних опасности попут шумских пожара и ширења биљних болести.

Београд има око двадесет шумских комплекса који заузимају девет одсто територије града, а „Србијашуме“ управљају са око петнаест хиљада хектара државних шума. Пошумљавање се спроводи на свим слободним површинама, а тренутно се ради на додатном пошумљавању у општини Палилула кроз пројекат Форест Инвест.

Пројекат Форест Инвест предвиђа производњу до тридесет пет милиона садница у наредних седам година, са циљем подизања квалитета шума и превазилажења проблема са лошијим шумама и пањачама. Овај пројекат је део државне стратегије и укључује сарадњу са „Војводинашумама“.

Током пролећно-летње сезоне, „Србијашуме“ посебно воде рачуна о безбедности посетилаца и очувању шума, које су често изложене ветроломима, снеголомима и другим штетним утицајима климатских промена. Наглашава се важност одговорног понашања грађана, попут ношења смећа са собом и избегавања ложења ватре на недозвољеним местима.

Највећи шумски комплекси у Београду су Авала и Космај, док су шуме у општини Палилула значајне као природна баријера против јаких ветрова. Шуме не само да представљају природни филтер и извор фитонцида, већ и значајно доприносе здрављу људи кроз рекреацију и боравак у природи.

Адиба Џудовић позива грађане да чешће користе шуме за шетњу и рекреацију, истичући да боравак у природи побољшава здравствено стање и квалитет живота.

„Шуме су антистрес зона и природни филтери који позитивно утичу на наше здравље, зато их треба чувати и користити одговорно," поручује Адиба Џудовић.