Климатске промене не чекају: награђено 15 зелених иновација, циљ од 1,5 степени све даљи

Светски дан заштите животне средине обележава се широм света, акцијама озелењавања, пошумљавања и прикупљања отпада и едукације, како би се указало на значај заштите животне средине.

Уједињене нације поново упозоравају да су климатске промене један од највећих проблема са којима се наша планета суочава.

Са нама је Жарко Петровић из програма Уједињених нација за развој, кога питамо да ли се и како се испуњавају циљеви предвиђени Париским споразумом.

– Једном речју, није добро, зато што још увек немамо јасан пут ка испуњењу циља Париског споразума да се промена загревања планете задржи на 1,5 степен више од прединдустријског нивоа.

Тренутно се боримо за следећи циљ, то је два степена, и уколико се даље не предузму дубинске реформе економије и друштва, плашим се да нећемо успети да постигнемо те циљеве.

Оно што нам остаје је да се прилагодимо на ситуацију каква јесте сада. Све су топлија лета, а када дође до падавина, оне су све интензивније.

Које су то мере прилагођавања које би требало да користимо?

– Климатске промене су или превише или премало воде, и ми морамо да сакупимо ту воду и да је сачувамо кад је има превише, за оне периоде када је нема довољно.

Дакле, морамо да сачувамо воду у пролеће и у лето, и када су велике падавине, изградњом система, изградњом решења заснованих на природи, да би та вода полако отицала онда када је суша, да имамо довољно и за водоснабдевање и за наводњавање и за друге потребе економије, потребе за водом.

Шта је оно што свако од нас може да учини да се ублаже климатске промене?

– Од најмањих активности, а то је да затворимо славине док перемо зубе, до заиста подршке свим реформама које имају редовно плаћање рачуна. Заиста, све оне ствари које доприносе томе да се боље прилагођава, да се не баца отпад, посебно да се не загађује ваздух, вода и земљиште, да се прелази на одрживе, обновљиве изворе енергије.
То су неке ствари које свако од нас као појединац може да уради.

Данас су овде додељена признања за најуспешније зелене иновације. О каквим иновацијама је реч?

– Тако је, 15 иноватора из приватног, неколико из јавног сектора, из свих стубова зелене агенде. Дакле, из смањења коришћења фосилних горива путем соларних панела, обновљивих извора, путем геотермалних извора уместо угља, уместо нафте и гаса.

Затим решења која смањују коришћење отпада или поново користе отпад, поготово органски отпад који је извор и енергената и истовремено извор топлоте и можда и ђубрива у будућности.

Заиста је много добрих решења нашег приватног сектора, где смањују загађење и смањују коришћење ресурса. Али и јако добра решења, морам да признам, у области заштите природе, што је такође један од стубова зелене агенде, Национални парк Тара, Удружење грађана Јадовник, Делиблатска пешчара, Језеро Краљевац, где се активним мерама помажу биљне и животињске врсте да опстану у својим стаништима и да истовремено се сачува то природно богатство које Србија има.

Уједињене нације су одредиле 5. јун као Светски дан заштите животне средине у Стокхолму 1972. године, на предлог тадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Домаћин овогодишњег обележавања је Азербејџан, а догодине ће домаћин Светског дана заштите животне средине бити Србија.