Преминула Маржан Сатрапи, француско-иранска књижевница и редитељка

„Маржан Сатрапи је умрла од туге нешто више од годину дана након смрти свог супруга и љубави њеног живота.“ Тако гласи кратко саопштење које су блиски пријатељи Маржан Сатрапи доставили агенцији АФП.

Рођена је на северу Ирана, 1969. Одрасла у Техерану, школовала се у Европи. Најпре у Аустрији, а потом у Француској. У Персеполису, чији наслов асоцира и на велику традицију и културу древног царства и тако појачава контраст у односу на догађаје из друге половине XX века у Ирану, Сатрапи описује своје одрастање у Техерану, критикујући теократску власт која је успостављена у Ирану после револуције 1979. године, али њене духовите критике није поштеђена ни Европа.

Са Маржан Сатрапи снимили смо за Око магазин један кратак интервју у јануару 2010. године. Она је тада већ била позната, мало пре тога анимирани филм Персеполис освојио је Награду жирија на Канском фестивалу, номинован је и за Оскара у категорији анимираног филма.

Роман-стрип Персеполис, објављен 2000. године. Тада још није био преведен на српски језик (српско издање објавила је „Фабрика књига“ неколико година касније). Колега Зоран Станојевић донео је са неког путовања само један примерак, који је у редакцији кружио из руке у руку; сви смо га читали и доживљавали као деца сликовницу која духовито и информативно приказује прилике у Ирану за време, али и пре Иранске револуције.

Тог јануара 2010. имали смо само петнаестак, можда двадесет, минута за снимање интервуја. На аеродрому, када се са фестивала Кустендорф враћала кући, у Француску. У земљу у коју се доселила у последњој деценији XX века, да би 2006. добила и држављанство.

Сећам се да, када сам је питала како се правилно изговара њено име (и данас, на весто о њеној смрти, можемо да прочитамо све варијанте које су „у оптицају“ још откако је чталачка јавност открила њено дело па је тако и МарЂан и МарЖан и МарДЖан) и на њено „Маржан“ приметила да то „звучи француски“, одгворила је са осмехом уз констатацију да заиста звучи тако, али да га није прилагођавала својој новој домовини, него је тако изговарала одувек.

Зато је и било обавезно питање о Ирану и о Француској.

„Ја увек говорим, кад хоћу сликовито да упоредим, да је Иран као мајка, а Француска је као супруга. Моја мајка може да буде луда, да ме уцењује, може да чини шта год жели – али она је моја мајка увек и ја је волим јер имам само једну мајку. А супруга, знате – она се бира, али зато може и да се промени. Веза коју имамо са својом земљом, са местом где смо одрасли, то је ваш матерњи језик, географија на коју сте навикли – много је тога што вам значи и зато није важно где одете“, рекла је тада Сатрапи.

За свој Персеполис рекла је да је писан врло субјективно: „Трудила сам се да будем искрена што је више могуће. Револуција која се десила у мојој земљи, касније је названа исламска револуција. Али реалност је била да је избила због диктатуре и људи, као нпр. моји родитељи, подгли су револуцију јер су веровали у више правде, демократије итд. Али, није све кренуло како треба, ствари су се промениле, не можете од револуције да добијете увек оно што желите.“

Иако, како је тада рекла, у Ирану није била од почетка XXI века, своју слободу није открила у Француској, него као девојчица, у Ирану. Одрасла је у породици интелектуалаца, а чак је прадеда њене мајке био ирански шах. И о том „аристократском“ пореклу је духовито говорила, као уосталом и у Персеполису – краљеви у то време (XIX век) имали су доста деце, па је сада, сигурно, много и принчева.

О томе шта значи вео и покривање у исламу, како је Маржан Сатрапи говорила о религији, о слободи, путовањима, али и о Србији – погледајте видео.