Аустралијски експерт за климатске промене: Топлотни таласи, суше и миграције постају нова реалност

Конференција Уједињених нација о климатским променама КОП 31 биће одржана у новембру у Анталији под заједничким председавањем Аустралије и Турске. Уочи скупа, који ће окупити светске лидере и стручњаке у потрази за решењима за климатску кризу, професор Џорџ Картер са Аустралијског националног универзитета указује да су последице глобалног загревања већ видљиве широм света, а нарочито на Пацифику.

Говорећи за РТС, Картер је подсетио на процене Међувладиног панела за климатске промене.

„Видимо да ће доћи до све већег броја топлотних таласа и већег броја топлих дана, али је то све израженије, рецимо, у мом делу света, у Аустралији и Пацифику, и ту видимо све више шумских пожара“, навео је Картер.

Према његовим речима, очекује се и пораст броја тропских циклона у централном Пацифику, што ће захтевати већа издвајања држава и јачање капацитета локалних заједница за реаговање на катастрофе.

„Кажемо да су пацифичка острва, да кажемо, на првој линији фронта удара климатских промена. Све земље су погођене тиме, али та мала острва су нарочито погођена утицајем климатских промена“, истакао је Картер.

Експерт за климатске промене објаснио је да ће овогодишњи КОП бити посебан јер се први пут одржава уз снажно учешће пацифичких држава, које желе да светским лидерима непосредно покажу размере проблема са којима се суочавају.

„Важно је да људи из целог света дођу, виде и осете зашто се на овим малим острвима дешавају климатске катастрофе“, нагласио је професор.

Климатске миграције, посебно важна тема 

Једна од тема која све више добија на значају јесу климатске миграције. Картер сматра да ће климатске промене у наредним деценијама приморати многе људе да напусте своје домове, али упозорава да се то питање не сме посматрати кроз призму масовних избегличких кретања.

„Није од помоћи када свет њих назива климатским избеглицама, већ да говоримо о климатској мобилности, дакле миграција, али достојанствена миграција“, рекао је Картер.

Како је навео, поједине заједнице већ разматрају могућност пресељења због суша, поплава, циклона и ерозије земљишта, али истовремено многи желе да остану у својим домовима.

„Постоје заједнице које желе да остану. Дакле, морамо да размишљамо и о људима који желе да остану и да се прилагодимо и њиховим потребама“, поручио је.

Као једно од могућих решења навео је примену технологија које омогућавају изградњу и заштиту острвских подручја, али је нагласио да је неопходан пренос знања и технологија ка најугроженијим регионима.

Прилагођавање на нове климатске услове ће коштати

Проблем представља и недостатак новца за адаптацију на климатске промене. Према подацима које је изнео Картер, пацифичком региону је потребно око 300 милијарди долара за мере прилагођавања, док су тренутно доступна средства далеко мања.

„Постоји потреба да свет, нарочито оне земље са великим емисијама гасова стаклене баште, помогну земљама које су највише погођене климатским променама“, нагласио је Картер.

Професор сматра да одговорност не лежи само на државама већ и на индустрији и целокупном друштву: „Треба да се направи једна праведна транзиција, дакле не само на појединачном нивоу земаља, већ као глобална заједница, да смањимо емисије ових гасова и да имамо обновљиву енергију, нове технологије“.

Упоређујући Европу и Аустралију, Картер истиче да се климатске промене осећају свуда, али да Европа располаже већим ресурсима и снажнијом инфраструктуром за развој иновација.

Ипак, упозорава да актуелне геополитичке кризе не смеју да потисну климатска питања у други план.

„Климатске промене неће стати, оне не могу да се зауставе“, поручио је Картер, додајући да је неопходно убрзати прелазак са фосилних горива на одрживе изворе енергије и учити из искустава различитих делова света.

„Не само за једну групу земаља, не само за велике загађиваче или оне који су најпогођенији климатским променама, већ да се сви баве климатским променама“, закључио је аустралијски стручњак.