Изложба о заштићеним подручјима: Да ли је простор града – простор природе

Изложба Простор града – простор природе представља приказ заштићених подручја Београда, одабраних примерака дендрофлоре, споменика природе и предела изузетних одлика интерпретираних у форми видео радова, фотографија и текстова, као и еко-фигура од секундарних сировина на тему заштићених животињских врста које настањују простор нашег главног града.

Изложба је организована у циљу подесећања становника градског простора на исконску везу са природним окружењем, целином без које и сам губи свој природни, хумани лик, чиме је занемарена једна од суштинских потреба људског бића, да буде у трајној комуникацији и додиру са природом.

Изложбом Простор града – простор природе Завод за заштиту природе Србије, кроз вишеслојна значења приближава публици живе споменике Београда, као сведоке прошлости са којима смо повезани кроз историју, сећања, успомене, предања и митове.

Поставка има циљ да публику упозна са заштићеним подручјима – зеленим оазама Београда, одабраним примерцима заштићене дендрофлоре и животињским врстама Београда у контексту очувања, вредновања и интерпретације природне баштине градског простора.

На свечаном отварању изложбе присутнима су се обратили академик Слободан Милосављевић, председник Савета Галерије науке и технике САНУ и извршна директорка Завода Бранка Вујовић.

Од 45 заштићених подручја на територији града Београда (пет предела изузетних одлика, 35 споменика природе и пет заштићених станишта), приказано је 12 која показују разноврснот и богатство природе града: пределе изузетних одлика „Велико ратно острво“. „Ада Циганлија“, „Космај“ и „Авала“, споменике природе дендролошког каратера: „Бојчинска шума“, Ботаничка башта „Јевремовац“,  „Липовачка шума – Дуги рт“, „Топчидерски парк“, „Шума Кошутњак“, „Пионирски парк“, „Стабло тисе у Земунском парка“, „Храст на Цветном тргу“, „Платан код Милошевог конака“ и „Стабло Гинка на Дедињу“, и два споменика природе геолошког карактера “Калемегдански рт“ и „Миоценски спруд на Ташмајдану“.

Емотивна веза коју негујемо према просторима природе у простору града, омогућава нам да одржимо и створимо однос према природним вредностима који нас окружују, јер тамо где препознајемо вредност у нама се рађа потреба да то што нам је вредно и сачувамо, поручују из Завода за заштиту природе Србије.

У скорије време, истраживачи су се фокусирали на динамичко истезање. Једна октобарска студија у којој су посматране атлетске способности показала је да је динамичко истезање боље ако се изводи пре тренинга од статичког истезања јер смањује ризик од повреда.

Анализа вежбања објављена у априлу открила је да динамичко истезање доводи до већег опсега покрета у доњим екстремитетима, заједно са побољшањем снаге у тим регијама.

Физиотерапеут др Марио Мехија препоручује динамичко истезање пре тренинга јер оно припрема тело за интензивну активност. Активни покрети у динамичком истезању опонашају исте покрете које ћете наметнути телу током вежбања.

„Ја сам присталица динамичног истезања јер се ми тако крећемо. Ако сте здрави, никада не стојите мирно“, објашњава Мехија, физиотерапеут у рехабилитационом центру „Fox Rehabilitation“ у Роквилу, у америчкој држави Њујорк. 

Исто тако, људи у теретани обично нису у једној пози већ често изводе сложене покрете као што су трчање и чучњеви који захтевају померање више зглобова у исто време.

Динамичко истезање ствара опсег покрета потребан за ове активне покрете и повећава нервну активност у мишићима, припремајући их за кретање. Мехија је препоручио да одвојите пет до 10 минута за извођење динамичког истезања пре тренинга.

Препоручена динамичка истезања