петак, 29.08.2025, 18:18 -> 20:19
Извор: РТС, IUGS
Перито Морено, аргентински глечер који је кренуо на пут
Глечер Перито Морено, део је природне баштине Унеска, и површине сличне величини града Буенос Ајреса. За разлику од других глечера у Патагонији, већ дуже време – неколико деценија, није забележено његово кретање. Сада је кренуо да се повлачи.
После неколико деценија мировања, познати глечер Перито Морено у јужној Аргентини повлачи се све брже, наводи се у истраживачкој студији.Глечер је познато место у Патагонији, део је Националног парка Лос Гласијарес, које је Унеско прогласио светском баштином 1981. године.
Глечер има добро дефинисане границе, одличну приступачност и инфраструктуру (чак може да се хода по њему), што овом подручју даје туристички потенцијал. Пример је значајног процеса глацијације, као и геолошких, геоморфолошких и физиографских феномена изазваних напредовањем и повлачењем глацијација, које су се одвијале током плеистоценске епохе.
Перито Морено је један од најважнијих глечера који се одваја од Јужног патагонског леденог поља које се налази у јужном ланцу Анда (Аргентина и Чиле). Ово ледено поље је последњи реликт највећих глацијалних ширења која су се догодила од касног миоцена до касног плеистоцена. Глечер је дугачак око 30 километара, широк око пет километара и уздиже се на висину од 80 метара изнад нивоа мора.
Један је од ретких глечера у Јужном патагонском леденом пољу који се није повукао током последњих 50 година То га чини посебним у условима глобалног загревања,па је интересантна мотивација за бројна истраживања.Перито Морено је најпознатији глечер у Патагонији и један је од највећих резерви слатке воде у свету. Такође је и једна од популарних туристичких атракција аргентинске регије.
Губитак леда глечера
Док је ледник који се налази у јужним патагонским леденим пољима губио у просеку 34 сантиметра дебљине годишње, у периоду између 2000. и 2019. године, у последњих пет година на годишњем нивоу смањивао се за 5,5 до 6,5 метара, наводи се у студији коју је водио Морис Кох са Универзитета Ерланген, у Немачкој.
У неким деловима ледник се повукао чак 800 метара у периоду од 2020. до 2024. године.
Истраживачи су ледник посматрали радарским системима, истраживали сателитским снимцима и утврдили на који начин су се мењале његова висина, и површина.
„Испод шпица ледника налази се стеновити гребен, који делује као тачка ослонца, која је у дугом временском периоду одржавала равнотежу ледника.Наши подаци показују да се ледник тренутно одваја од своје сидришне тачке”, рекао је аутор студије Морис Кох.
Коментари