Топлотни таласи могу да убрзају старење као пушење или алкохол

Истраживање које је водио тим са Универзитета у Хонгконгу обухватило је податке 24.922 становника Тајвана који су прошли лекарске прегледе између 2008. и 2022. године. Научници су њихове здравствене картоне упоредили са бројем топлотних таласа којима је свака особа вероватно била изложена на основу адресе становања.

Резултати су показали да су они који су били изложени већем броју топлотних таласа имали више вредности биолошких маркера повезаних са биолошким старењем. За разлику од хронолошког старења, биолошко старење представља меру функционалности ткива, органа и ћелија.

Учесници су подељени у четири групе у зависности од изложености топлотним таласима, а сваки виши ниво групе био је повезан са додатних 0,023 до 0,031 година старости. Истраживачи кажу да топлотни таласи на тај начин спадају у исту категорију као пушење, пијење, исхрана и физичка активност у погледу утицаја на биолошко старење.

„Претходне студије су истакле штетне утицаје топлотних таласа на здравствена стања повезана са старењем, посебно код старијих особа, што сугерише да би старење могло бити важан фактор који се може модификовати у одговору на топлотне таласе. Разумевање повезаности између топлотних таласа и старења помаже да се објасни потенцијални механизам утицаја топлотних таласа на здравље и олакша адаптација становништва на климатске промене“, написали су истраживачи у свом објављеном раду.

Иако ово није сасвим нова повезаност и не показује директан узрок и последицу, предност ове студије, објављене у часопису Nature Climate Change, у односу на многе раније јесте то што је мерила утицај топлотних таласа током дужег временског периода и на великом узорку људи.

Открића доприносе ономе што већ знамо и о топлотним таласима и старењу – да екстремна топлота може оштетити тело и да на биолошко старење утиче мноштво фактора, од гојазности и исхране до социоекономског статуса.

Иако се очекује да ће просечне температуре широм планете расти у наредним деценијама, студије су показале да су старије особе, они у руралним подручјима и физички радници чешће изложени топлоти него други.

„Ово истраживање наглашава потребу за даљим развојем политика које ће решавати еколошке неједнакости и повећати адаптацију становништва на здравствене последице топлотних таласа“, наводи се у студији.

Налази су важни и у контексту старења становништва. До 2050. године око 16 одсто људи у свету очекује се да ће имати 65 или више година, а како сви живимо дуже, хитно је потребно да се обезбеди да те додатне године буду проведене што здравије.

„Ово истраживање наглашава потребу за циљаним политикама и интервенцијама како би се ојачали капацитети за адаптацију, успорило старење и подстакло здраво старење“, закључују истраживачи.