На вест о смрти војвоткиње од Кента - мало познати детаљи о животу вимблдонске иконе благог осмеха  

Британска краљевска породица остала је ових дана без једног од најоданијих, највреднијих и најскромнијих чланова. У 93. години преминула је Кетрин или Катарин Ворсли (Catharine Worsley), познатија као војвоткиња од Кента, супруга принца Едварда, брата од стрица краљице Елизабете. 

Нама, који смо одрастали уз тениске преносе из Вимблдона, остаће у сећању као децентна витка дама, благог осмеха и господских манира, оличење праве аристократкиње, у традиционалном поимању те речи, која је уручивала трофеје победницама женског сингла, ћаскала са скупљачима лоптица и тешила губитнице, понекад и са више емпатије него што је протоколом било предвиђено. 

Као деца која су, са рекетом у рукама и надом у срцима, дизала прашину трчкарајући по шљаци терена око Партизановог стадиона, сањали смо да и нама једног дана, с осмехом на уснама, та отмена госпођа у руке преда престижни тањир.

Тек сада, много деценија касније,  после њене смрти, сазнајемо и неке занимљиве податке из њене биографије, које су овдашњој јавности вероватно остале мање познате. 

Катарин Ворсли је одрасла у аристократској породици из Јоркшира, касно стичући опште образовање,  али врло рано показујући и таленат и интересовање за музику и у томе је убрзано напредовала. Удајом за војводу од Кента 1961, постала је део куће Виндзора, и то један од преданих радних чланова, обављајући све краљевске дужности које су јој биле додељене, од којих је Вимблдон вероватно био медијски најпрепознатљивији и трајао читаве три деценије. 

Често живећи у војном смештају,  јер је војвода током првих 15 година њиховог брака служио у војсци, понекад и ван граница Уједињеног Краљевства, родила је троје деце, а побачај који је у 45. години имала због заразе рубеолом,  оставио ју је у тешкој депресији у годинама које су уследиле. 

Од шездесетих до деведесетих година прошлог века обављала је широк спектар јавних дужности, путовања и прекоморских ангажмана, а онда је решила да животним одабиром следи властито срце. Пожелела је да пређе у католичку веру и о својој одлуци прво попричала са краљицом Елизабетом, која је то одобрила. Војвоткиња је своју жељу остварила 1994, постајући тако прва припадница краљевске породице која је прешла у католичанство од усвајања Акта о нагодби из 1701, о протестантском наследству круне. 

Иако би војвода од Кента, према том Акту, изгубио свој ред у линији наследства уколико би се оженио католкињом,  то се није догодило,  јер је Катарин прешла у другу веру тек након удаје. 

Своју одлуку је у једном интервјуу објаснила потребом за јасним смерницама у животу, које јој је католичанство пружило. Њен корак следио је касније и њен млађи син Николас,  који се затим 2006. у Ватикану оженио Паолом Луизом Доими де Лупис, пореклом из хрватске племићке породице Франкопана. 

Војвоткиња се 1996. повукла из јавног живота и запослила као наставница музике у основној школи, а последњи вимблдонски трофеј доделила је Венус Вилијамс 2001. Свој прави идентитет крила је од деце којој је предавала, који су је знали само као госпођу Кент. Тако је последње деценије живота провела у жељеној анонимности,  радећи посао који воли. Основала је и фондацију за помоћ музички талентованој деци скромнијег порекла.

Од краљице је 2002. тражила да јој се укине титула њеног краљевског височанства, коју је стекла удајом и да је људи више не зову војвоткињом од Кента,  већ само Катарин Кент. 

У дворском циркулару,  међутим, и даље је наведена као њено краљевско височанство, војвоткиња од Кента. 

На друштвеним мрежама бројне су објаве оних који су је ближе познавали и који сведоче о врло брижној и емпатичној особи, која није заборављала да познаницима честита рођендане, пишући лично честитке својим китњастим старинским рукописом. 

Многима ће остати у сећању како је, такорећи до последњег дана,  из палате Кенсингтон,  где су живели,  супруг, руку под руку, једном недељно води код фризера. 

Сахрана војвоткиње од Кента одржаће се 16. септембра у Вестминстерској катедрали, уз реквијем и католичку мису, а ковчег ће потом бити положен на краљевском гробљу Фрогмор на имању Виндзорових. Биће то прва католичка краљевска сахрана у новијој историји Велике Британије.