недеља, 11.10.2026, 08:30 -> 08:54
Извор: РТС, Space
Скоро 2.000 километара дугачак облак свакога дана настане и нестане на Марсу и крши земаљске законе физике
Током протеклих 20 година, свемирска летелица „Марс експрес“ Европске свемирске агенције фотографисала је облаке и олује на Марсу, бележећи како они формирају упечатљиве облике упркос веома разређеној атмосфери ове планете. Овог лета, научници из Немачког ваздухопловног центра објединили су хиљаде снимака које је направила камера на летелици у „Атлас облака“, који омогућава виртуелну туру кроз облаке Марса.
Разумевање тога где и на који начин се облаци формирају на Марсу од кључног је значаја за утврђивање њиховог утицаја на климу те планете. Нови каталог бележи различите облике облака, укључујући и неке који немају пандан међу појавама виђеним на Земљи.
„Облаци на Марсу подједнако су разноврсни и фасцинантни као они које видимо на нашем небу на Земљи“, рекла је Данијела Тирш, планетарна геолошкиња из Немачког ваздухопловног центра.
Она је нови атлас представила 10. септембра на Конгресу Евро-планетарне научне заједнице у Берлину. „Видимо и импресивне облаке прашине који могу да се шире стотинама километара“, рекла је Тирш, додајући да је реч о појави коју не доживљавамо на Земљи.
За разлику од облака на Земљи, који се састоје од течне воде, облаци на Марсу углавном су сачињени од угљен-диоксида, јер је количина влаге у атмосфери те планете толико мала да би, када би се сва сабрала, образовала слој тањи од власи косе. Понекад се у облацима мешају и прашина и водена пара, што доприноси стварању издужених редова облака, попут оних који су уочени изнад огромног пространства низија у близини северног пола Марса, познатог као Ваститас Бореалис.
Свемирска летелица „Марс експрес“ снимила је слично простране облачне траке и на другим деловима Марса, укључујући подручје око вулкана Олимп, Арсија и неколико других вулкана у области Тарсис, у близини екватора. „Иако подсећају на кумулусе на Земљи, они настају у другачијим атмосферским условима“, рекла је Тирш.
Необично дугачак облак воденог леда толико се пута појављивао изнад вулкана Арсија, најјужнијег од три вулкана у близини марсовског екватора, да су га научници 2020. године назвали издужени облак Арсије.
Издужени облак воденог леда формира се сваког пролећа на јужној хемисфери Марса. Постаје видљив у раним јутарњим часовима и сваког дана остаје присутан до поднева, најмање 80 дана.
За само неколико сати облак се шири невероватном брзином од 600 километара на час. Када је највећи, дугачак је више од 1.800 километара и широк око 150 километара, протежући се од вулкана Арсија све до познатијег Олимпа, највећег вулкана у Сунчевом систему.
Иако се облак изнова формира изнад вулкана, научници су одавно искључили могућност да је реч о некој врсти вулканске активности, јер свемирске летелице никада нису забележиле повећање концентрације метана, сумпор-диоксида и других гасова који се ослобађају током вулканских ерупција.
Уместо тога, облак настаје услед начина на који локални ветрови делују у спрези са рељефом површине. Формира се када ветрови који носе водену пару буду усмерени уз падине вулкана Арсија ка вишим и знатно хладнијим висинама, где се део влаге кондензује.
„Проучавање овог облака пружа нам узбудљиву прилику да покушамо да моделима репродукујемо његово настајање – моделима који ће унапредити наше знање о климатским системима и на Марсу и на Земљи“, рекао је Агустин Санчез-Лавега, професор на Универзитету Баскије у Шпанији и коаутор студије из 2020. године која је објаснила динамику овог облака, у ранијем саопштењу Европске свемирске агенције.
