Читај ми!

Љубљана – зелена престоница Европе са највише пешачких зона и бициклистичких стаза

Београд се други пут кандидовао за „Зелену престоницу Европе". Сама кандидатура може да допринесе подизању свести о значају решавања еколошких проблема. А шта тачно треба да уради да би постао чистији и здравији град, Београд може да научи од Љубљане која је 2016. године проглашена за европску зелену престоницу, а ове године постала је и најбоља дестинација у Европи.

Улагања у чистији и зеленији град, вишеструко су се исплатила. Знатно су повећани приходи од туризма, а град је добио више од 600 милиона евра бесповратних европских средстава. „Ко има у глави има у ногама", слоган је са којим су грађани Љубљане добили 17 хектара пешачких површина, што је највећа пешачка зона у Европи и бициклистичке стазе.

„Ми смо радили са грађанима, желели смо простор који би био љубазан према људима не према возилима, дакле пешацима бициклистима, старијим људима, деци, да се заправо могу играти на улици јер нема аутомобила", рекла је Вита Контић Безјак, Одсек за саобраћај Љубљане. 

Љубљана има 542 квадратна метра јавних зелених површина по становнику, највише у Европи.

„Ми смо одлучили да идемо такмичити се. Добили смо у тих 15 година преко 100 међународних награда. Само ове године међу 20 градова који су постали зелена престоница Европе ми смо проглашени за најбољу земљу престоницу. Идеја, визија мора бити награђена са пројектима 2.400 пројеката. Ми смо добили 600 милиона неповратних европских средстава", рекао је Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане.

Љубљана је ушла у 100 климатски неутралних и паметних европских градова са циљем да достигне климатску неутралност до 2030. године.

„Еко-фонд даје субвенције домаћинствима за замену малих ложишта и куповину еко-френдли возила. Скоро половина емисија пе-ем честица долази из грејања у домаћинствима, нешто више од четвртине из саобраћаја. Емисије из индустрије су смањене и чине само пет процената", истакао је Урош Вајгл, државни секретар Министарства животне средине и просторног планирања.

Са депонија нема штетних емисија јер нема ни депонија. Свега 10 одсто отпада се одлаже и то се прекрива земљом и зеленилом. Деведесет одсто домаћинстава још у кући одваја различите врсте отпада у посебне канте.

Регионални центар за прераду отпада годишње преради 130 хиљада тона мешаног комуналног отпада и 30 хиљада тона биолошког отпада. У Србији отпад од хране завршава на депонијама где се претвара у метан који узрокује пожаре и загађење ваздуха, а могао би да се, искористи.

Половина градских аутобуса у Љубљани користи метан као чисто гориво.

„Биометан иде на плинске моторе тако да израдимо електричну енергију и топлотну. Тако да имамо електричне енергије довољно за наше постројење и иде у електро мрежу. Из биолошког отпада добијамо компост првог квалитета", рекао је Томаж Брицељ из Регионалног центра за прераду отпада.

Словеначки парламент је прогласио право на питку воду основним људским правом, чиме је онемогућио приватизацију у тој области.

„Код нас је природа, особито право на воду, врло висока вредност свих грађана, људи који живе у Словенији, тако да је то није било толико тешко поставити у Устав", рекла је Тина Дујак, из Центра НВО Словеније.

Квалитет воде, земљишта и ваздуха контролише Агенција за заштиту животне средине. Уз помоћ Европске уније од 33 милиона евра, изграђена је нова зграда Агенције и савремене лабораторије, у којима се уради 13.000 анализа годишње.

Да мере које се предузимају ради побољшања квалитета ваздуха имају резултата - доказују и мерења Агенције за заштиту животне средине.

На 22 мерне станице мери се квалитет ваздуха, и годишње анализе показују да је ваздух из године у годину све чистији, и да је у свим градовима Словеније ваздух чист.

четвртак, 05. септембар 2024.
34° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару