Климатске промене уз штеточине, ветар и ватру обарају шумска стабла као домине

Високе температуре и дуги сушни периоди, који су због климатских промена све чешће, угрожавају шумска стабала сушећи њихову кору. Тако ослабљена стабла штеточине и патогени организми лакше нападају, која су потом подложнија негативном дејству ветра. Суперћелијске олује и пожари у кратком року збришу хиљаде, па и милионе кубних метара дрвета.

Прошле године у свету је изгорело 3,9 милиона квадратних километара шума. Од тога 27 одсто у Канади. Пожари се виде и из свемира. Ослобођено је 6,9 милијарди тона угљендиоксида у атмосферу.

Директор Управе за шуме у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Стаматовић наводи да је ове године присутан двоструки ефекат: „Сушан период, недостатак влаге који утиче на физиолошку слабост биљака и сушење, а са друге стране, екстремне топлоте изазивају упалу коре и такође сушење“.

Према његовим речима, епилог овога је да можемо у четинарским шумама да имамо већи притисак са стране и патогена, али и екстремних услова и да очекујемо сушења на обређеним теренима.

Као последица сушних година на Тари и Копаонику регистровано је сушење стабала.

„То доводи до физиолошког слабења стабала и читавих шумских комплекса који бивају подложни нападу неких патогених организама, а ако су ти патогени организми напали коренов систем, онда су та стабла и читаве шуме подложене негативном утицају ветра, који је на подручју Европе препознат као један од највећих узручника штета у шумама“, објашњава др Слободан Милановић, професор Шумарског факултета у Београду на Катедри за заштиту шума.

Прошле године у Војводини је због суперћелијскх олуја настала штета од скоро милион кубних метара дрвета. На подручјима где их раније није било, јављају се нове штеточине.

„Конкретно у питању је губар, једна од најизачајнијих штеточина лишћарских шума у Србији. Гусенице радије бирају та стабла која су била на суши и боље се и брже развијају на њима. Суочавамо се са проблемом нових врста са којима се до сада нисмо сретали, тако да је 2013. по први пут забележена на територији Србије једна штеточина која напада храстове шуме – мрежаста храстова стеница“, прецизирао је професор Милановић и додао да не постоје регистровани инсектициди који се могу примењивати у заштити шума апликацијом из авиона, те да не постоји начин да се та штеточина заустави.

Шумски пут – једна од најзначајнијих мера против пожара

У Србији је највише пожара забележено 2019. године, а најчешћи узрок пожара је људски фактор. Климатске промене захтевају и прилагођавање када је реч о управљању шумама.

„Субвенционишемо изградњу шумских путева. Шумски пут је једна од најзначајнијих системских мера и за заштиту од пожара. Водозахвати, израдња противпожарних пруга, ово су превентивне мере. А с друге стране сам систем мониторинга и активности струке на терену је допринео да све што се појавило, да је у врло кратком периоду решено“, рекао је Стаматовић.

Друга Национална инвентура шума, која је спроведена од 2018. до 2023. године, показује да је 39,01 одсто територије Србије покривено шумом. Израчунато је да шуме Србије складиште 257 милиона тона угљеника.