Изложба, промоција књиге и трибина поводом 130 година од рођења Александра Дерока

Памтимо га као ренесансног човека. Био је архитекта, педагог, писац: пионир у проучавању српског средњовековног наслеђа и народне архитектуре. Изградња Храма Светог Саве у Београду започета је пре Другог светског рата по пројекту Александра Дерока и архитекте Богдана Несторовића.

„За Храм Светог Саве Дероко је поред архитектонског дела, изградио и читаву унутрашњост. Оно што је било занимљиво, све детаље у унутрашњости, све детаље који постоје и орнаменти, он је био задужен за тај део“, напомиње Александра Илијевски, историчарка уметности.

Аутор је великог броја објеката, храмова и споменика, међу којима су интернат Богословског факултета, кућа пуковника Елезовића у Београду, Споменик косовским јунацима на Газиместану, Црква Светог преображења у Новом Сарајеву, којој је посвећна књига Бориса Баџе.

„Оно што ме највише заинтригирало је сам чињеница да је тај храм првобитно требало да буде саграђен у Сплиту. То је заправо оно што га чини необичним у сарајевском окружењу. Ви када дођете до тог храма, ви видите да он по својој архитектури и по обликовним елементима, практично не припада том окружењу. Он више вуче на један медитерански амбијент. Има звоник на преслицу, има једну сведену архитектуру, бијели камен на фасадама“, објашњава Борис Баџа.
Поводом јубилеја, отоворена је и изложба посвећена архитектури међуратног Београда, чије су ауторке добитнице Награде „Александар Дероко“.

„Да покажемо како је Општина града Београда са својим архитектама, и запосленима, и са совојим институцијама, радила на подизању Београда – од калдрмисања, од струје, од воде, али и до зидања града каквог ми данас још увек имамо“, наводи Јелена Митровић Коцев.

Заоставштина Александра Дерока огледа се и у великом броју књига, публикација и уџбеника.