Пред конференцију у Мадриду – ванредна еколошка ситуација

Пре доношења Резолуције, група за подршку у њеном усвајању, изнела је низ података током кампање, упоређујући човечанство са жабом која се жива, полако кува у води. 

„Лагано добијамо информације о угрожености планете, па их тако лако и прогутамо, уместо да одмах делујемо, и избегнемо катастрофу“, наводи се на порталу climateemergencydeclaration.org.

Парламент је позвао државе Европске уније, да се на конференцији Уједињених нација обавежу да ће до 2050. године достићи нулту емисију гасова са ефектом стаклене баште.

Од Европске комисије је затражено да се прописи ускладе са циљем ограничавања глобалног загревања испод једног и по степена.

У одвојеној резолуцији, Унија се позива да у Мадриду представи стратегију за постизање климатске неутралности, „што је пре могуће, а најкасније до 2050. године“.

Од новоизабране председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, затражено је да у „Европски зелени споразум“ као циљ уведе смањење емисије штетних гасова за 55 одсто до 2030. године.

Уједињене нације уочи конференције већ позивају грађане света на мале али важне акције у борби против климатских промена. 

Европска агенција за заштиту животне средине објавила је да државе Европске уније све чешће доносе и усвајају прописе и документе о акцијама у борби против глобалног загревања, али и да је „неопходно преиспитати њихову реализацију и ефикасност“.

Више од 1.900 „климатских акција“ у државама Уније, усмерене су на снабдевање енергијом или потрошњу енергије, ефикасност зграда, финансијске инструменте, као што су субвенције за електрична возила и посебни порези, затим на обновљиве изворе енергије, смањење потрошње пестицида, управљање отпадом.

Позив на укидање субвенција за фосилна горива 

Европска агенција за заштиту животне средине процењује да су државе чланице укупно смањиле емисију гасова са ефектом стаклене баште за 23,2 одсто у периоду од 1990. до 2018. године.

У исто време, пројекције држава чланица ипак још нису у складу с циљем за 2030. годину, за када је планирано смањење од најмање 40 одсто.

Према анализи и процени Агенције, тренутне политике држава чланица могу реализовати смањење од тек 30 одсто до 2030. године.

С друге стране, примена свих пријављених планираних политика могла би да омогући смањење од 36 одсто до 2030. године, што је у односу на тражених 55 одсто, ипак мање достигнуће.

У Европском парламенту траже и да државе Уније најмање удвоструче финансијски допринос међународном „Зеленом климатском фонду“.

Европски парламентарци позвали су све земље Европске уније да укину све врсте субвенција за фосилна горива до 2020. године.

У Европском парламенту подсећају да представници бројних држава, локалних администрација али и научних институција стоје иза тврдње о томе да се планета Земља суочава са климатском кризом.

Додаје се да је Европска комисија већ предложила за циљ – „нулту емисију“ до 2050. године, што није одобрено од стране Комисије пошто му се противе Пољска, Мађарска и Чешка.