субота, 14.09.2024, 19:45 -> 20:09
Извор: РТС, CNN
Због промењених временских прилика Сахара озеленела
У пустињи Сахара нема много зеленила, али након необичног прилива кише, из свемира се може видети како се зеленило увлачи у делове једног од најсушнијих места на свету.
Сателити су недавно снимили биљни свет који буја у деловима типично сушне јужне Сахаре након што су се олујне кише појавиле када им време није. То је такође изазвало катастрофалне поплаве. Научници кажу да загревање планете због загађења фосилним горивима чини да и једно и друго постане уобичајено.
Падавине северно од екватора у Африци се обично повећавају од јула до септембра када се активира и западноафрички монсун.
Феномен је обележен повећањем олујног невремена које настаје када се влажан, тропски ваздух из близине екватора сусреће са врелим, сувим ваздухом са северног дела континента. Центар овог олујног времена – познатог као Интертропска зона конвергенције – помера се северно од екватора у летњим месецима северне хемисфере. Велики део пада јужно од екватора током топлих месеци јужне хемисфере.
Али већ негде од средине јула, ова зона се померила даље на север него што би обично требало, шаљући олује у јужну Сахару, укључујући делове Нигера, Чада, Судана, па чак и на северу до Либије, према подацима Центра за предвиђање климе Националне агенције за океане и атмосферу (НОАА).
Последица је да су ови делови пустиње Сахаре од два до више од шест пута влажнији него што би требало да буду.
Постоје два могућа узрока за ово чудно померање на север, каже Карстен Хауштајн, истраживач климе са Универзитета у Лајпцигу у Немачкој.
Прелазак из Ел Ниња у Ла Нињу утицао је на то колико се ова зона померила на север овог лета, каже Хауштајн. Ел Нињо – природни климатски образац топлији од просечних температура океана у екваторијалном Пацифику – обично доводи до сушнијих од нормалних услова у влажним деловима западне и централне Африке. Ла Ниња, или чак и нека нова, може имати супротан ефекат.
Други значајан фактор је загревање планете.
„Зона интертропске конвергенције, која је разлог за озелењавање (Африке), помера се северније што планета постаје топлија“, објашњава Хауштајн. „Барем, то је нешто на шта већина модела указује."
Студија објављена у часопису Нејчер у јуну ове године открила је да би се даље померање према северу у овој зони могло дешавати чешће у наредних неколико деценија како се нивои угљен-диоксида – нуспроизвода загађења фосилним горивима – повећавају и планета се загрева.
Мрачне прогнозе
Ова промена не само што је произвела последицу да пустиња озелени, већ је пореметила сезону урагана на Атлантику и имала је велике последице у последњих неколико месеци на неколико афричких земаља.
Земље које би требало да имају више падавина постају све сушније како се олује померају на север. Делови Нигерије и Камеруна обично имају падавина најмање 50 до 70 кубних центиметара од јула до септембра, али је од средине јула пало само између 50 и 80 одсто од уобичајене количине, према подацима Центра за предвиђање климе.
Даље на северу, у типично сувљим областима, укључујући делове Нигера, Чада, Судана, Либије и јужног Египта, пало је 400% више од уобичајене количине кише од средине јула, према подацима истог Центра.
На пример, северни део Чада, који је део пустиње Сахаре, обично падне само до 2,5 кубних центиметара кише од средине јула до почетка септембра. Али у истом временском оквиру ове године, према подацима Центра, пало је од 8 до 30 кубних центиметара.
Ова превелика количина падавина изазвала је разорне поплаве у Чаду. Скоро један и по милион људи је погођено, а најмање 340 је погинуло у поплавама у земљи овог лета, наводи се у извештају Уједињених нација.
У страшним поплавама је такође погинуло више од 220 људи и расељено стотине хиљада у Нигерији, углавном у типично сувљем северном делу земље.
Смртоносне поплаве су такође потресле Судан крајем августа, убивши најмање 132 особе и уништивши више од 12.000 домова.
Поплаве попут ових вероватно имају назнаке климатских промена, напомиње Хауштајн, који ради на истраживању у којој мери су климатске промене утицале на одређени временске прилике.
Како се планета загрева, моћи ће да задржи више влаге, објашњава научник. То би могло довести до влажнијих монсуна и разорнијих поплава попут ових које су биле ове сезоне.
Биће потребно више истраживања да би се утврдила колика је улога климатских промена у свакој поплави, али то би могао бити знак онога што нас чека.
„На сваки појединачни догађај утичу климатске промене“, наводи Хауштајн. „(Чак и ако) ниједна поплава није (директно) узрокована климатским променама, она је постала вероватнија.“
Коментари