Најдужа ноћ у години и званични почетак зиме, али и повратак Сунца

После 21. децембра путања Сунца ће поново почети да се помера ка северу на небу. Уколико желите, биће забавно да пратите кретање залазака Сунца на хоризонту помоћу комадића лепљиве траке на прозору. Ако то урадите, видећете да се залазак Сунца помера све даље и даље ка северу.

За време децембарског солстиција, Земља је позиционирана тако да Сунце остаје испод хоризонта Северног пола. У међувремену, Сунце је 24 сата дневно на Јужном полу.

Све локације јужно од екватора имају дужину дана већу од 12 сати. Све локације северно од екватора имају дужину дана краћу од 12 сати.

Солстициј и нагиб Земљине осе

Људи су од давнина знали да се путања Сунца преко неба, дужина дневног светла и места изласка и заласка Сунца мењају на правилан начин током године. Изградили су споменике попут Стоунхенџа у Енглеској и Интихуатане у Мачу Пикчуу у Перуу како би пратили годишње кретање Сунца.

Данас посматрамо солстициј из свемирске перспективе и знамо да је то астрономски догађај. Узрокован је нагибом Земљине осе и њеним орбиталним кретањем око Сунца.

Земља не кружи усправно. Уместо тога, нагнута је ка својој оси за 23,5 степени. Током године, овај нагиб узрокује да Земљина северна и јужна хемисфера замене места у најдиректнијем пријему Сунчеве светлости и топлоте. Управо тај нагиб, а не наша удаљеност од Сунца, узрокује зиму и лето.

У ствари, на прелазу сваке нове године смо најближи Сунцу. Године 2026, Земљин перихел – или најближа тачка Сунцу – биће у 18 часова по нашем времену 3. јануара. Улазимо у зиму зато што се северна хемисфера највише удаљава од Сунца током године отприлике у ово доба године.

Зашто најранији залазак сунца није на најкраћи дан

Децембарски солстициј означава најкраћи дан у години на северној хемисфери и најдужи дан на јужној хемисфери. Али најранији залазак Сунца – дешава се пре 21. децембра. Нама се ове године догодило око 10. децембра. 

Уместо да се усредсредимо само на време заласка или изласка Сунца, кључ је у ономе што се назива правим соларним подневом, што је доба дана када Сунце достиже своју највишу тачку на свом путовању преко неба.

Почетком децембра, право соларно подне долази скоро 10 минута раније по сату него што је то случај за време солстиција око 21. децембра. Пошто право подне долази касније за време солстиција, тако ће се десити и са временом изласка и заласка Сунца.

Управо је то неслагање између времена на сату и положаја Сунца је оно што узрокује да најранији залазак Сунца на северној хемисфери претходе децембарској краткодневици.

Тачан датум најранијег заласка Сунца зависи од географске ширине. Али редослед је увек исти: најранији залазак Сунца, најкраћи дан за време солстиција, најкаснији излазак Сунца око почетка јануара.

И тако се циклус наставља.