Техеран гледа у небо – речна корита пресушила, резервоари празни, разматра се евакуација

Рестрикције воде већ су почеле у појединим деловима града, проток из чесама је смањен или потпуно обустављен током ноћи. Председник Масуд Пезешкијан позвао је грађане да штеде воду – иначе би град, или бар поједини његови делови, могли чак бити евакуисани.

Киша је требало да почне да пада са почетка јесени, после врућег и сувог иранског лета.

Али, према Националном центру за метеоролошке прогнозе, ово је био најсушнији период од септембра до новембра у последњих пола века, са количином падавина 89 одсто испод дугорочног просека.

Комбинација мале количине падавина и високих температура траје више од пет година, остављајући земљу испуцалом и сувом.

Међутим, време и сенка климатских промена нису једини фактори у водној кризи Техерана.

Према Центру за стратешке и међународне студије, број становника ширег градског подручја скоро се удвостручио, са 4,9 милиона 1979. године на 9,7 милиона данас.

Али је потрошња воде расла још брже, учетворостручила се и то са 346 милиона кубних метара 1976. на 1,2 милијарде кубних метара сада. Раст богатства омогућио је више људи да купе машине за прање веша и судова.

Да би надокнадио недостатак воде у резервоарима, Техеран се окренуо природним подземним водоносним слојевима, који последњих година обезбеђују између 30 и 60 одсто воде из чесме.

Међутим, то град доводи у директан сукоб са пољопривредницима који ту исту воду користе за наводњавање усева.

Климатске промене или лоше управљање

Према анализи објављеној у часопису Сајенс адвансес (Science Advances), нивои подземних вода опадају за 101 милион кубних метара годишње у околини Техерана. То је вода која се акумулирала током многих деценија падавина и биће потребно бар исто толико времена да се поново обнови.

Професор Каве Мадани, бивши заменик шефа иранског одељења за заштиту животне средине и садашњи директор Института УН Универзитета за воду, животну средину и здравље, каже да је хронично лоше управљање природним ресурсима довело до онога што назива „воденим банкротом“.

„Ове ствари нису настале преко ноћи. Оне су производ деценија лошег управљања, недостатка предвиђања, прекомерног ослањања и лажне сигурности у то колико инфраструктура и инжењерски пројекти могу да ураде у земљи која релативно оскудева у води“, навео је Мадани за Скај њуз.

Министри за несташицу воде криве климатске промене, цурења из цеви и 12-дневни рат са Израелом.

Техеран није усамљени пример

Без обзира на разлог, криза наглашава колико је претња несташице воде озбиљна за светске мегаградове. Техеран није усамљен.

Кејп Таун у Јужној Африци једва је избегао да остане без воде пре осам година, након градске кампање за штедњу.

Чак је и Лондон, познат по киши, у ризику од суше – залихе воде не прате раст становништва и све већу потражњу.

Као што је Техеран показао, суше које климатске промене чине вероватнијим и тежим откривају крхкост водоснабдевања.