Једна од највећих европских збирки кактуса остављена у аманет

Звонко Чох скупљао је и гајио кактусе пуних 55 година. С каквим је стрпљењем и љубављу то чинио говори податак да је 90 одсто збирке узгојено из семена, што је за кактусе дуготрајан посао.

После његове смрти остала је колекција од 7.000 кактуса у којој је било 1.700 различитих врста.

Несвакидашњу збирку, општина Рогашка Слатина, у којој је Чох живео, одлучила је да сачува и претвори у једну од најпосећенијих атракција региона.

„Кактусима господина Чоха требао је неко да настави да их гаји. Три године сам била код њега док ме није научио све о кактусима“, каже Лучка Липник, кустоскиња и баштованка.

Године 2006. направљен је павиљон под чијом се три метра високом куполом сместила збирка Звонка Чоха . Од тада овде су свој живот наставили Глава старца, Живи камен, Краљица ноћи, Смрдљивац, а и Таштина столица, посебна атракција стара 40 година.

Неки су јестиви, неки се и попију као главни састојак текиле, поједини се сматрају лековитим, па су зато постали угрожена врста.

Кактуси су захвални - лети траже само једно заливање месечно, зими им не треба ни вода ни светлост, а за раст је довољно 20 одсто земље помешано са песком и шљунком. Међутим,  најважнији састојак је – стрпљење.

„Стрпљење. За одгајање кактуса потребно је време јер полако расту, а незахтевни су. Ако пожелите први цвет понекад се чека дуго на тај цвет“, истиче Лучка Липник.

А то чекање некад може да потраје и пола века.