петак, 27.09.2024, 22:15 -> 23:06
Извор: Time, РТС
Како да престанете да проверавате телефон сваких 10 секунди
Стојите у реду у продавници или чекате лифт. Немате више од једног минута да убијете. Па ипак, пре него што сте уопште освестили што радите, извукли сте телефон и почели безумно да скролујете кроз Тик-ток или Инстаграм. Звучи познато?
Исто важи и за Адријана Ворда, ванредног професора на Пословној школи на Универзитету Тексас у Остину који проучава односе људи према технологији. „То чак није ни порив. Нема намере." Према његовом искуству, проверавање телефона је често потпуно аутоматско.
Истраживања показују да доста људи ради исту ствар. Макси Хајтмајер, професор који проучава интеракцију човека и рачунара на Лондонској школи економије и политичких наука, открио је у малом експерименту из 2022. да је код само 11 одсто људи провера телефона био одговор на обавештење. Осталих 89 одсто времена, проверавали су своје телефоне потпуно без икаквог упозорења, често не размишљајући зашто то раде.
Привлачна моћ телефона
Зашто? Професор Хајтмајер сматра да смо у нашем ултра-конектованом свету толико навикли на сталну стимулацију да се осећамо непријатно када ништа не радимо, чак и на само неколико секунди.
Телефони су толико добри у ублажавању такве непријатности да их Шири Мелумад, ванредна професорка на Вортон школи Универзитета у Пенсилванији, назива „цуцлама за одрасле“. Као што деца носе неку играчку или ћебенце да би се осећала безбедно, одрасли се теше сталним, познатим присуством својих телефона, каже Мелумадова.
Можете се слободно ослонити на своју дигиталну цуцлу – када сте сами на забави и осећате се непријатно, рецимо – или једноставно зато што сте се навикли да увек имате нешто што ће вам заокупљати мозак.
Ворд, пак, паметне телефоне назива „натприродним стимулусом“ или нечим „што је изван било чега што смо у досадашњој евоуцији имали“. Наш мозак је оспособљен да тражи награде као што су знање, забава и друштвена повезаност, а све је то било много теже пронаћи пре него што смо имали мале компјутере на дохват руке, каже Ворд.
Сада када то радимо, наши телефони су у основи 24/7 бифеи за наш мозак, који бескрајно и лако послужују ствари које желимо. Наравно, наши умови не могу а да се не преждеравају.
Нема везе што неке студије показују да безумно скроловање и коришћење паметног телефона у ствари може да повећа досаду; посезање за телефоном даје нам нешто да радимо, и осећај да је то „нешто“ корисније од онога што нам се дешава у стварном свету.
„Осим ако оно што радите у одређеном тренутку није најзанимљивија ствар коју бисте могли да радите, ваш телефон на неком нивоу представља бољу алтернативу” – а да тога нисмо ни свесни – иситче проф. Ворд.
Да ли је то лоше?
Одговор је сложен, каже професорка Мелумад.
„Мало је претерано рећи да паметни телефони стварају зависност и да су (сви) лоши“, напомиње професорка. Паметни телефони нам наравно нуде проблематичне садржаје, без обзира да ли их тражимо или не, а постоје валидни аргументи о лошим странама губитка способности да не радимо ништа.
Али неки аспекти употребе паметног телефона такође могу бити корисни. Није нужно проблематично умирити се слањем поруке пријатељу или гледањем смешног видео-снимка на Тик-току након стресног радног дана, на пример.
Стално проверавање телефона вероватно не штети нашем мозгу, слаже се Хајтмајер. Али Ворд ипак сматра да би било добро размислити о томе шта бива када се све те сталне провере саберу.
Временом, стално проверавање телефона може имати негативан утицај на ваш радни учинак, међуљудске односе, сан, а можда чак и физичку безбедност, ако радите ствари као што је гледање у телефон док ходате или возите. Постоји и елемент менталног здравља који треба узети у обзир.
Мада се сви истраживачи не слажу, многи верују да претерана употреба паметних телефона и друштвених медија штети психолошком благостању.
Чак и поред тога, истиче Хајтмајер, људи и даље обарају рекорде у погледу времена које су провели испред екрана. Од 2022. године, око 60 одсто одраслих у САД и 80 одсто млађих од 30 година рекло је да „превише користе телефоне“.
Када се препустите пориву и проверите телефон, а онда се осећате кривим због тога, „осећај неуспеха додаје со на рану“, каже Хајтмајер.
Како држати навику гледања у телефон под контролом
Ако желите да се ослободите ове напасти, мораћете да радите на томе. Што сте више тренирали свој мозак да очекује стално скретање пажње, то ће вам бити теже да се ослободите присиле. Али могуће је.
Део тог процеса – као што вероватно можете да претпоставите – је навикавање на живот без телефона. Многа истраживања, укључујући Вордова, открила су да је једноставно држање телефона у близини, чак и ако не зуји или не светли обавештењем, довољно да вас одврати и изазове свраб да проверите.
Не морате да га се потпуно одрекнете, каже Ворд. (У ствари, нека истраживања указују да ова врста нагле дигиталне детоксикације може да изазове анксиозност.) Да бисте олакшали, почните да останете без телефона у одређеним временским периодима, на пример када радите на важном пројекту или желите да дате све своје пажњу на свог пријатеља или партнера.
Временом, како се навикавате да будете без свог уређаја, можда ће вам бити лакше одолети том сталном пориву да видите има ли шта ново и занимљиво. Можда ћете чак открити да све чешће желите да оставите телефон иза себе, каже Ворд.
Изградња свести је такође од помоћи. Мелумадова препоручује да обратите пажњу на то како се осећате током различитих ситуација коришћења паметног телефона. Читање вести, на пример, може изазвати другачија осећања од бесциљног скроловања.
Ако ухватите себе како прелиставате видео-записе на мрежама, а да нисте чак ни погледали цео садржај, одвојите тренутак да се запитате шта покреће вашу жељу да наставите, предлаже Кејти Там, постдокторанд на Универзитету у Торонту која истражује досаду и дигиталне медије. Да ли заиста желите да будете на Тик-току или само одлажете мање забаван задатак?
Тамова је један од истраживача који су открили да употреба паметног телефона може да повећа осећање досаде – што би могло бити згодно запамтити ако покушавате да скратите време испред екрана.
Ако промените свој начин размишљања да не размишљате о коришћењу телефона као о леку, већ као о штапу, може вам помоћи да повећате интервал између два коришћења телефона.
Понекад, напомиње Тамова, „у ствари наше понашање доприноси да осећамо досаду“.
Коментари