У Нову годину са "старомодним“ роковником за бројеве телефона

Увече ништа није наслућивало да ће јутро почети шоком, а потом се наставити мини-драмом. Мини јер, Богу хвала, ничији живот није био доведен у питање, али драмом јер је телефон у којем ми се налази "све" преко ноћи "умро“.

За почетак било ми је чудно што нисам чула аларм, мада с тим немам проблема. Никада, добро, можда скоро па никада, бар у последњих 25 година није ми се догодило да не чујем будилник са телефона. Прва, оптимистична помисао била је да вероватно још и није време да аларм позвони.

Реалност је ипак била другачија. Сат је показивао да је време за устајање прошло. Истина не много. А онда долази сазнање не да само аларм на телефону није звонио, него да телефон "не даје никакве знаке живота". Екран је потпуно црн, уређај не може да се укључи, а чак ни на пуњач не реагује.

У глави почињу да се смењују питања шта се догодило, зашто се телефон не укључује, шта је са подацима који су у њему? Да ли су остали бројеви телефона, фотографије, снимци саговорника за будуће приче на којима радим последњих неколико дана.

Да ли прво ићи у сервис или у продавницу телефона? А до отварања има најмање сат и по. Шта радити у међувремену? Кога позвати, у ствари како кога позвати кад телефон не ради? Како смо живели без мобилних телефона пре само тридесетак година? Било је фиксних телефона! Али ни њих није одувек било. Живели су људи и без њих и све су завршавали.

Можда то са телефоном не би било толико "драматично" да се није догодило дан уочи дочека. Брзо се мора деловати, јер ако нису сачувани снимљени разговори са саговорницима, нема смисла звати их 31. децембра и молити их да понове своје изјаве. Значи, то се мора урадити што пре. Али како?

Узимам телефон једног детета, он нема опцију снимања телефонских разговора. Ништа више среће није било ни са телефоном другог детета, ни трећег. А ни супруговог. Да ли је могуће да ниједан од четири уређаја у кући која раде нема опцију која ми је преко потребна у том тренутку?!

У свом том комешању мисли додатно питање како звати људе ако контакти нису сачувани? И онда олакшање, имам их негде записане. На папиру на којем сам писала теме, у старом роковнику у којем су се некада уписивали бројеви телефона. Никада брже нисам окретала странице папира и мислим да ми никада није било драже што више од 20 година чувам те именике. Истина, последњих година их нисам много "ажурирала", али то што ми треба успевам некако да пронађем. Срећа, па ни разноразне белешке не бацам док се прича не објави.

Крећем ка сервису мобилних телефона и срећем пријатеља. Кроз кратки разговор му објашњавам читаву проблематику јутра и човек ми понуди свој телефон да проверим има ли могућност снимања телефонских разговора. Он то никада није користио, па чак и не зна. На моје одушевљење, тај телефон има ту опцију. Наравно, уз најаву другој страни, па је све по закону. Лакше ми је јер знам да је и тај проблем решив.

Стари телефон је остао на испитивању. Нови је купљен и активиран. Нажалост, сумње су се обистиниле. Неких бројева телефона има, неких нема. У овом тренутку сигурно је да и не знам чији су све контакти изгубљени и да ћу то тек сазнавати у наредном периоду.

Такође, нема ни свих фотографија које сам чувала. За утеху није, али готово сви с којима сам у међувремену разговарала кажу да су имали слично искуство. Чим промене телефон, нешто од података "нестане".

У нову годину улазим с надом да ће стари телефон ипак бити оспособљен и да ћу успети из њега да извучем све податке. Ту је и нови роковник за бројве телефона, јер сам чврсто одлучила да све контакте опет записујем, ма колико то деловало старомодно. Уз то, враћам се и изради фотографија. Добро, вероватно не свих које ћу поново сликати телефоном, али бар понеких које ће бити сведоци неких догађаја и времена.

Свима желим срећну и мање стресну 2025. годину! И унапред се извињавам ако некоме не стигне честитка за празнике СМС-ом или на Вајбер. Није намерно и нисам љута, већ сам остала без контакта.