Како исхраном утицати на климатске промене

Лице земље је људско лице, а оно у овом тренутку показује знаке болести. Зато апел научника није експлицитан позив да постанемо вегани или вегетаријанци, али јесте упозорење на озбиљне последице начина живота развијеног света.

На Западу се једе превише меса, кажу, док је у земљама Трећег света неухрањено скоро милијарду људи. Половина живи у пустињским подручјима.

„Да би се обновиле шуме и други природни екосистеми потребно је да променимо систем исхране. Да радикално смањимо употребу меса и млечних производа животињског порекла. Тада би било потребно мање земље да се нахрани шира популација“, наглашава климатолог др Рехес Тирадо из организације „Гринпис“.

Људи утичу на 70 одсто незалеђеног копна, а четвртина тог тла је оштећена. Глобалном загревању доприноси узгајање стоке јер се током прераде ослобађа метан и крче се шуме ради испаше.

„Начин на који производимо храну и оно што једемо утиче на губитак природних екосистема и смањење биоразноликости. Оштећена земља не може да апсорбује угљен-диоксид и то изазива климатске промене“, истиче климатолог Валери Масон Делмот, председавајућа Међувладиног панела о климатским променама.

Агрокултурни и шумарски сектор одговорни су за четвртину емисије штетних гасова. Екстремне временске прилике утичу на приносе и сточни фонд. Једно од решења је рециклажа хранљивог отпада, будући да се годишње баци око 30 одсто светске хране.