Јапан шаље прву мисију да сакупи узорке са Марсовог сателита Фобоса

Научници се надају да ће мисија, која би требало да траје пет година, пружити одговоре на питања о томе како су настали Фобос и његов мањи пратилац Деимос, а можда чак расветлити и порекло живота у Сунчевом систему.

Јапанска агенција за истраживање свемира планира да у уторак лансира летелицу помоћу нове јапанске ракете-носача Ха-3.

Јасухиро Кавакацу, руководилац пројекта мисије „Истраживање Марсових месеца“ (ММX), изјавио је да би узорци са Фобоса научницима пружили драгоцене податке за разматрање могућности да се један од Марсових сателита користи као база за будуће мисије са људском посадом на Црвену планету. Сједињене Америчке Државе, Кина и друге земље надају се да ће послати астронауте на Марс.

„Упркос њиховом потенцијалном значају, Марсови сателити никада нису у потпуности истражени“, рекао је Кавакацу. „Они су познати као најважније неосвојене планине у Сунчевом систему.“

Јапан предводи међународну мисију у којој учествују и Наса, која обезбеђује опрему и подршку у комуникацији, као и друге националне свемирске агенције.

Од шездесетих година прошлог века десетине мисија упућене су ка Марсу, али његови сателити углавном су остали мистерија. Више руских покушаја слетања на Фобос, укључујући и мисију лансирану 2011. године, завршило се неуспехом.

Фобос и Деимос добили су имена по персонификацијама страха и ужаса из грчке митологије, синовима бога рата Ареса, чији је римски пандан Марс.

Једно од кључних питања јесте како су ова два сателита настала и од чега су састављена. Неки научници сматрају да би ова два неправилна тела, прекривена кратерима, могла бити остаци материјала насталог након што се велико небеско тело сударило са Марсом. Други сматрају да би месеци могли бити астероиди који су доспели из других делова Сунчевог система.

У јапанској агенцији верују да ће узорци са Фобоса помоћи да се дође до одговора. „Анализом узорака тла готово сигурно можемо доћи до закључка“, рекао је Кијоши Курамото, главни истраживач на мисији.

Научници су одлучили да узорке прикупљају првенствено са Фобоса зато што је тај месец ближи Марсу од Деимоса, па би могао да пружи више информација о самој планети. Према проценама представника агенције, материјал пореклом са Марса могао би да чини око 0,1 одсто укупног материјала прикупљеног са Фобоса.

Фобос је на најширем делу пречника око 27 километара и кружи око Марса на удаљености од приближно 6.000 километара, обилазећи планету три пута дневно.

Узорци са Фобоса могли би да расветле и порекло Деимоса, јер се верује да ова два месеца имају слично порекло, рекао је Курамото. Мисија предвиђа и прелет поред Деимоса, током којег ће бити прикупљени додатни подаци.

Пут до Црвене планете биће дуг. Марс је, у тренутку када се највише приближи Земљи, удаљен око 55 милиона километара. Међутим, стварна дужина путање летелице износиће између 500 и 600 милиона километара, навео је Кавакацу.

Након лансирања ракетом Ха-3, летелица би требало да стигне у област Марса око августа 2027. године. Потом ће три године летети у близини Фобоса и око њега, прикупљајући податке и узорке са његовог тла, пре него што се 2031. године врати на Земљу.

Мисија ММX састоји се од три модула: погонског, истраживачког и повратног. На Земљу ће се са узорцима вратити само трећи модул.

Летелица ће носити 13 научних инструмената, међу којима је и ровер „Идефикс“, који су заједнички развиле Француска и Немачка, а који ће се спустити на површину месеца. На летелици ће се налазити и Насин уређај за узорковање, инструмент за мерење гама-зрачења, као и уређај Европске свемирске агенције за комуникацију са летелицама у дубоком свемиру. Јапански инструмент за праћење радијације прикупљаће податке који би могли да помогну у припреми будућих мисија са људском посадом на Марс.

Планирано је да француско-немачки ровер „Идефикс“ први стигне на Фобос. Током мисије која би требало да траје 100 дана, око 2029. године, истраживаће површину месеца и прикупљати податке који ће помоћи јапанској летелици да касније узме узорке тла. На основу топографских података које ровер прикупи, летелица ће изабрати релативно равно и глатко место за слетање.

Након што мисија ММX стигне до површине Фобоса, научници јапанске агенције настојаће да у два покушаја прикупе најмање 10 грама тла, користећи америчку и јапанску методу узорковања.

Насин уређај користи гас под притиском како би подигао прашину са површине и усмерио је у контејнер, док ће јапанска метода узорковања бушењем омогућити прикупљање материјала са дубине од око два центиметра. У првом покушају летелица ММX прикупиће површинске и подземне узорке помоћу оба уређаја, док ће током другог спуштања узети додатне узорке из подземних слојева.

Научници истичу да прикупљање узорака са више различитих локација повећава могућност проналажења евентуалних трагова древног микробиолошког живота на Марсу.