Из Немачке дошао у Ниш да брату спасе живот – успешна трансплантација бубрега између једнојајчаних близанаца
У нишком Клиничком центру први пут је урађена сродничка трансплантација бубрега у којој су донор и прималац органа једнојајчани близанци. Четрдесетчетворогодишњи Иван, дошао је из Немачке у Ниш како би брату Милану Васковићу донирао бубрег. Обојица се осећају добро.
Заједно од самог рођења, заједно и у најважнијој животној бици – Милан и Иван после успешне трансплантације бубрега у добром стању и добром расположењу.
„Сада могу да планирам неку веселију будућност, да путујем, да се дружим са људима, да радим неки посао“, каже Милан коме је трансплантиран бубрег.
„Нема препреке у тој одлуци. Код неког можда постоји страх од овога или онога. Моје лично искуство да је ово ништа у поређењу са тим шта њему дајем“, одлучан је Иван који је брату донирао бубрег.
А даје му, како обојица воле да кажу, нови живот, могућност да прави планове први пут без ограничења која иду уз дијализу и друге терапије.
У трансплантацију, која се ради у две операционе сале, био је укључен тим од 40 лекара и техничара. То што је реч о једнојајчаним близанцима, кажу, велика је предност због подударности ткива.
„Од старта није било проблема. Били су одлични кандидати, са изазовом како ће бити првих 48 сати због тога што су једнојајчани близанци. Оно што је било добро, интраоперативно операције су трајале по три сата. Први постоперативни дани су били очекивани. Ти параметри из дана у дан су бољи“, истиче анестезиолог доц. Др Млађан Голубовић.
„Јако поносан на та два наша пацијента, а онда и на читав тим, али и на то да смо ми тек ове године после много година вратили ливинг трансплантацију у КЦ Ниш која годинама уназад није рађена, а ми смо за пет месеци успели да урадимо две“, наглашава доц. Др Милан Лазаревић, директор УКЦ Ниш.
Оваква одлука међу близанцима уследила је пошто је мајка била одбијена из медицинских разлога. А без огромне подршке продице, Ивана и Милана, сем што су бринули само један за другог, вероватно уочи операције не бисмо затекли у опуштеној атмосфери.
„Супруга и син обоје брину. Видим да брину. Ја не, чини се да су преузели и мој страх. Ту смо данима и данима не можемо да се испричамо. Гледамо филмове, проводимо време заједно и осећам се испуњено“, каже Иван.
„Знам да и то много у животу утиче кад се гледа позитивно, да и то онда носи позитивне ствари“, закључује Милан.
