Научници анализирају органски угљеник на Марсу, могућ траг древног живота

Нови истраживачки рад описује структуру органског угљеника пронађеног прошле године у седиментним стенама које садрже потенцијални биосигнатур, могући траг древног микробног живота. Стене, које потичу из периода од пре око 3,2 до 3,8 милијарди година, настале су испод некадашњег језера у кратеру Језеро на Марсу.

Органски угљеник представља основу за молекуле који граде ДНК, ћелије и протеине, али његово присуство не представља доказ живота, јер може да настане и у небиолошким хемијским процесима.

Налази су добијени из две стене у кратеру Језеро, назване "Cheyava Falls" и "Walhalla Glades", које су узорковане на удаљености од око 100 метара.

Наса је прошле године објавила снимке стене "Cheyava Falls", која је имала фине слојеве црвенкасте боје и структуре налик мрљама, што на Земљи понекад може да буде повезано са микробном активношћу.

Анализе су спроведене помоћу инструмента SHERLOC на роверу "Perseverance", који је детектовао сложени органски угљеник, такозвани макромолекуларни угљеник.

Истраживачи наводе да овај тип угљеника показује сличности са оним који настаје и биолошким и небиолошким процесима на Земљи, као и у метеоритима.

Ово је први пут да је макромолекуларни угљеник пронађен у муљевитим стенама у кратеру Језеро, где је ровер слетео 2021. године.

Други ровер Насе, "Curiosity", раније је открио слична једињења у кратеру Гејл, удаљеном око 3.700 километара.

Научници истичу да налази указују на то да су услови за настанак живота и органски материјали можда били широко распрострањени на Марсу пре више милијарди година, међутим, наглашавају да то не представља доказ постојања живота, нити разрешава да ли је порекло ових једињења биолошко или небиолошко.

Лакше ће бити са узорцима на Земљи

Роверови инструменти, како је наведено, нису у стању да коначно утврде порекло угљеника, због чега научници истичу потребу да се узорци са Марса донесу на Земљу ради прецизнијих анализа.

Марс је у раној историји имао гушћу атмосферу и топлију климу, што је омогућавало постојање течне воде на површини, а кратер Језеро се сматра некадашњим језерским басеном погодним за микробни живот.

„Једино место у свемиру за које знамо да је живот на њему настао је Земља", рекао је научник Кајл Укерт из Лабораторије за млазни погон Насе у Калифорнији и један од вођа студије, додајући да би евентуално откриће живота на Марсу имало дубоке импликације за разумевање настанка живота у свемиру.